07. okt 2020.

Ivan Ivanović – Vesić je lažov

Upitan da komentariše odgovore koje je Goran Vesić poslao UNS-u Ivan Ivanović najpre je negodovao zbog toga što je UNS uopšte postavio pitanja Vesiću o poreklu dokumenata i ličnih podataka koje o Ivanoviću iznosi. „Vi kažete da ste ga zvali i pitali ga da li je bio na letovanju, a on je rekao da nije“, pitao je. Na odgovor da ga je UNS pitao o poštovanju privatnosti Ivanovića, da je reč o udruženju novinara koje se ne bavi drugim vrstama istraživanja sem onih koja se odnose na medije, Ivanović je kazao: „Onda smo sve rešili“.

Potom je dao odgovore na pitanja, pa zamolio da ih autorizuje. Ubrzo, međutim, porukom je javio da se predomislio i da želi da promeni odgovore, a onda ih u potpunosti povukao. Ivanović je, na kraju, pozvao novinarku i zamolio da se svi njegovi odgovori izbace i da umesto njih ostane samo jedno pitanje: „Da li je Goran Vesić bio na letovanju u tom hotelu, jer ga smatram lažovom?“

Profesionalizma i istine radi, a nakon što je Ivanović na Tviteru izneo niz lažnih optužbi na račun novinarke sajta udruženja, UNS je prinuđen da njegove odgovore ipak objavi u celosti.

Novinarku, kojoj sada veće uveliko prete i vređaju na Ivanovićevom nalogu, pitao je šta je rekla predsedniku UNS-a na njegovu izjavu, ocenio ju je kao osobu koja „nema dovoljno kapaciteta da razgovara s njim“ i na druge načine omalovažavao u razgovoru koji je s njom vodio, kako je rekao, iz teretane i u kome je, između ostalog tvrdio da se „izjava bez autorizacije, po Kodeksu novinara Srbije, ne sme pustiti“. U prvom poglavlju novinarskog kodeksa, inače, stoji da „novinari nisu obavezni da intervjuisanoj osobi omoguće autorizaciju teksta“ i da „ukoliko se, u dogovoru s urednicima, ipak odobri autorizacija, intervjuisana osoba nema pravo da menja novinarska pitanja, smisao i kontekst svojih odgovora“.

U nastavku su komentari Ivana Ivanovića na Vesićeve odgovore, sledom kojim su pitanja i odgovori objavljeni u prethodnom tekstu.

1. Podaci koje je Goran Vesić izneo u javnosti odnosili su se na mene kao fizičko lice. On je izjavio citiram „Ivan Ivanović ne plaća parking“. Podaci o tome da li ja kao fizičko lice plaćam ili ne plaćam parking nisu dostupni nikome osim parking servisu. Podaci o mojoj firmi su naravno dostupni, ali Goran Vesić nije rekao da firma Ivana Ivanovića ne plaća parking već da Ivan Ivanović, fizičko lice, ne plaća parking. Te podatke mogao je da ima samo ukoliko su mu ih dostavili iz parking servisa ili ukoliko je svesno u javnim nastupima lagao i podatke o firmi iskoristio kao priču o fizičkom licu.

2. Goran Vesić je ozbiljan lažov, to su priče za malu decu. On nije objavio nikakav ugovor jer da jeste, verovatno bi objavio stranu na kojoj smo taj ugovor potpisali TV Prva i ja. Dokumenti koje je objavio predstavljaju predlog ugovora koji je TV Prva uputila meni i mojoj firmi koji ja nikada nisam potpisao, što se lako može utvrditi uvidom u te papire koje Goran Vesić ima. Ne znam zašto laže toliko i ne znam zašto je toliko zloupotrebio i svoj položaj i uticaj unutar stranke i pritisak na medije i sve živo. Pitanje je vrlo prosto – ja sam ga samo pitao da li je bio na letovanju u tom hotelu ili nije. Mi još uvek nemamo odgovor, niti ga je neko to pitao od drugih ljudi. Nijedan papir koji je on pokazao ili prikazao u medijima apsolutno ne postoji. Taj ugovor ne postoji, pa samim tim niko nije mogao ni da mu ga dostavi, jer nikada nije potpisan između mene i TV Prva.

3. Goran Vesić je rekao da sam bio vlasnik lokala, nije rekao da sam bio suvlasnik. On je rekao da sam bio vlasnik lokala i da je izgoreo pod čudnim okolnostima. Kada je lokal počeo da gori, bio sam u njemu i davao sam intervju za „Blic“ u tom trenutku, kada je požar počeo. Bio sam suvlasnik deset odsto Central parka, dakle 90 odsto je bilo u vlasništvu drugih partnera. Koliko znam policija je radila istragu o svemu tome i donela neki zaključak.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend