18. apr 2022.

Ko je nju pitao za mišljenje: Žene u medijima u Srbiji

Iako čine polovinu čovečanstva, žene su kao subjekti i izvori vesti prisutne tek u četvrtini medijskog sadržaja na svetskom nivou, pokazali su najnoviji rezultati Global Media Monitoring Projekta. Stanje u domaćim medijima ispod je svetskog proseka, jer su žene kao sagovornice zastupljene u petini sadržaja. Srbija učestvuje u ovom istraživanju od 1995. godine, a trenutni rezultati pokazuju da od tada nije bilo napretka.

Da li statistika odslikava stanje na terenu, o tome ko i kako kreira medijske sadržaje, u kojim oblastima je ipak načinjen pozitivan pomak, kao i koja su rešenja za poboljšanje slike žena u medijima u Srbiji, razgovaralo se u četvrtak, 14. aprila, u Beogradu na konferenciji Ko je nju pitao za mišljenje – žene u medijima u Srbiji.

Da promene ipak postoje, ali su jako spore, zaključak je prvog panela na kome su govorile Ivana Jovanović (Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan) , Danka Ninković-Slavnić, (Fakultet političkih nauka) i Ivana Kahrmann, konsultantkinja za razvoj medija i civilnog društva. Žene su uglavnom sagovornice na temu svakodnenog iskustva, retko kada govore sa ekspertske pozicije, vidljivije su u oblastima kulture, zabave, mode, zdravlja, nego npr. politike, ekonomije i bezbednosti, saglasne su govornice.

Feminizacija profesije dovela je do toga da u medijima radi više novinarki nego novinara, ali, paradoksalno, one nisu u velikom broju na uređivačkim i pozicijama odlučivanja, osim na lokalu.

“Gde ima manje para, ima više žena, jer muškarci napuštaju te pozicije”, pojasnila je Ivana Kahrmann taj fenomen i iznela podatke istraživanja Lokal Press-a o položaju medija na lokalu. Od 56 medijskih radnica iz 28 gradova u Srbiji, 21 su vlasnice ili direktorke medija, a neke od njih su i urednice, ne zato što nužno žele, nego zato što nemaju dovoljno resursa. One najčešće osnivaju svoje medije, jer neće da trpe pritisak ili mobing. Istraživanje Lokal Press-a pokazalo je i da su najugroženija kategorija svih medijskih radnika i radnica novinarke, koje trpe najveće pritiske od nepozivanja na događaje, preko verbalnog i nasilja u digitalnom prostoru, te seksizama.

S druge strane, kad je sadržaj u medijima u pitanju, od svih diskriminišućih tema, najzastupljeniji su mizogenija i seksizam, i to je zajedničko svim državama u regionu, rezultati su monitoringa medija koji sprovodi organizator konferencije Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Sve države u regionu počivaju na dubokom patrijarhatu i to se reflektuje i u medijima, dodaje Ivana Jovanović koja u okviru Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0, sprovodi monitoring medija u Srbiji.

“Mediji ne prilaze temi nasilja prema ženama kao društvenom problemu, već se drže senzacionalističkog izveštavanja”, rekla je Jovanović i dodala da je izveštavanje o femicidu duboko problematično, jer u sadržaju o ovoj temi možete da pročitate sve od sekundarne viktimizacije do teorija zavera.

Ipak, da je izveštavanje o nasilju prema ženama bolje nego što je bilo pokazala je analiza grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.

“U protekle tri godine pregledano je 36.000 medijskih objava, i prema svim indikatorima izveštavanje o nasilju prema ženama je poboljšano, ali je problem i dalje veliki”, izjavila je Jovana Gligorijević (Novinarke protiv nasilja) i dodala da polaže nade u mladu generaciju jer su mladi spremniji da se senzibilišu, te da oni žive ono o čemu stariji izveštavaju.

Sa njom se složila i Minja Bogavac, koja je predstavila omladinski primer dobre prakse – portal ZOOMER.

Na konferenciji Ko je nju pitao za mišljenje – žene u medijima u Srbiji, govorila je i autorka serijala Ona se budi, Mia Bjelogrlić o tome kako je ideja serijala bila da se tema rodne ravnopravnosti pozicionira u mejnstrim arenu.

“Došao je red na žene da ispričaju iz svog ugla priču kako one same vide svoj položaj u društvu, a ne da muškarci o tome govore umesto njih”, izjavila je Bjelogrlić i dodala da nema jednog odgovora na pitanje kako razmotati klupko patrijarhata, ali da smatra da je rešenje u paralelnim procesima, kako u institucionalnoj, tako i u privatnoj sferi.

“U društvu postoji prećutni konsenzus o tome kako žena treba da živi, da se ponaša, a promena toga zahteva dodatan angažman, nezavisno od zakona i kvoti, jer ako se institucionalni okvir ne reflektuje na svakodnevni život, onda dolazi do jaza u kom živimo”, pojasnila je autorka serijala Ona se budi i dodala da je zato važan prokativan aktivizam različitih vrsta.

Jedno od takvih rešenja jeste i Feministička medijska deklaracija koju je predstavila Jovana Netković (Feministički kulturni centar Befem). Ovaj dokument rezultat je kontiniuranog rada medijskih stručnjakinja, a predstavlja još jedan od alata u borbi ka rodno osetljivijem medijskom izveštavanju. Osim toga, Befem je kreirao i Biro Jednakost, 19 lista dostupnih medijima sa preko 385 žena stručnih u različitim oblastima i kojom je integrisao rodnu perspektivu u polja obrazovanja, bezbednosti, sporta, kulture, ekonomije, mentalnog zdravlja, i dr.

Da su mediji moćan alat socijalizacije, složile su se učesnice skupa, i zato je važno kako se prikazuju različiti identiteti kroz njih i kako se pristupa temama. Kao potencijalna rešenja ka promeni medijske slike, govornice su navele i alate koje je kreirala grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, a to su Smernice za izveštavanje, ali i od skoro dostupna baza fotografija i ilustracija koje na odgovoran i etički način prikazuju problem nasilja, njegove oblike i reakcije na nasilje, i/ili su usmerene na osnaživanje i pokazivanje solidarnosti sa osobama koje su izložene nasilju.

Institut za medije i različitosti, osim što prati i analizira medijski sadržaj, nudi kao rešenje i kreiranje alternativnih i kontra narativa kako bi doprineli raznolikosti slike žene u medijima.

Sve govornice konferencije složile su se da uvek treba isticati primere dobre prakse, a naročito podržavati novinarke koje donose priče na profesionalan i senzibilisan način, te preporučile kolegama i koleginicama medijskim radnicima da se uvek konsultuju sa onima na koje se izveštaj odnosi kako oni žele da budu predstavljani, ili sa organizacijama civilnog društva.

O mehanizmima zaštite i institucionalnom okviru za poboljšanje slike žene u medijima, kao i položaja radnica u medijima, govorile su ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, zamenica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Prijić,  posebna savetnica potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja, Gordana Predić i predstavnica Saveta za štampu, Jelka Jovanović.

Da se sva stečena prava iznova moraju braniti, izjavila je Gordana Čomić i objasnila da je uneti obavezne kvote za žene na mestima odlučivanja reformatorski posao koji zaseca sve slojeve društva.

– To je početak koji se mora braniti, jer se prvo se morate boriti da vaša prava budu zapisana, pa onda da budu pretvorena u delo, a onda se morati boriti da vas neko ne vrati nazad, pa tek onda da unapredite te papire – izjavila je Čomić i dodala da predrasude ne možete zabraniti, ali možete zabraniti ponašanje bazirano na predrasudama.

Da su stereotipi i predrasude veliki problem potvrdila je Tatjana Prijić i dodala da je jedno od rešenja da počnemo od toga da ne radimo drugima ono što ne želimo da se radi nama, a ne samo zbog toga što će nam poverenica ili zakon reći da ne smemo to da radimo.

Skup je zaključen rečima Jelke Jovanović da su mediji slika društva, ali često i generator ideja ili inicijatori tema, te da je mali broj medija koji pokreću pitanje položaja žena, a samim tim i muškaraca u društvu.

Konferencija je organizovana u okviru projekta Mreža za izveštavanje o različitosti 2.0, koju finansira Evropska unija, Balkanski fond za demokratiju, projekat nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Norveško ministartsvo spoljnih poslova.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend