30. sep 2020.

Kršenje medijskog kodeksa u porastu, najčešće u „crnoj hronici“ i „zabavi“ (VIDEO)

Gordana Novaković iz Saveta za štampu kazala je u N1 Studio Live da je broj kršenja medijskog kodeksa neprestano u porastu, i u onlajn i u štampanim medijima, i mada je u prvih šest meseci ove godine zabeležen rast broja žalbi za više od 100 odsto u odnosu na isti period prošle godine, on je i dalje zanemarljiv naspram broja kršenja kodeksa. Prema njenim rečima, najčešća kršenja kodeksa zabeležena su u rubrikama "crna hronika" i "zabava".

Novaković je ukazala da je Savet za štampu ove godine prvi put radio monitoring onlajn medija, i to za mesece april, maj i jun, a ispitivano je šest portala kod kojih je zabeleženo 2.829 kršenja medijskog kodeksa. Podaci o monitoringu onlajn medija – Telegraf, 021, Espreso, B92, Mondo i Srbija Danas, objavljeni su na tribini „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara Srbije u 2020. godini“.

Najviše puta je kodeks prekršio portal Srbija Danas, sa 1.268 prekršaja u 606 tekstova, a najmanji broj kršenja imao je novosadski informativni portal 021, sa 38 povreda kodeksa u 34 vesti.

„Ovo je prvi put da radimo monitoring onlajn medija. Broj kršenja kodeksa neprestano je u porastu ( i u štampanim medijima), i mada imamo povećanje broja žalbi za više od 100 odsto u odnosu na isti period prošle godine, broj žalbi je zanemarljiv prema broju kršenja. Još uvek ne znamo šta je tačan razlog povećanja broja žalbi, ali, recimo, da je to delom i činjenica što sve više ljudi zna da može da nam se obrati i da na taj način ostvari neka svoja prava za nešto što je povređeno u medijima“, kaže Novaković.

Ona ističe da se kada se radi o onlajn medijima najčešće se kodeks krši u rubrikama „crna hronika“ i „zabava“.

Kada je u pitanju „zabava“ tu je veliki broj kršenja „jer te rubrike najčešće prenose rijaliti programe, gde je najčešće kršenje etike i kulture javne reči. U „crnim hronikama“ najčešće se krši pravo na privatnost i pretpostavka nevinosti, što su, prema njenim rečima, najčešća kršenja i u štampanim medijima.

„To se ne poklapa dobrim delom sa onim što dobijamo kroz žalbe. Najveći broj žalbi se odnosi na istinitost izveštavanja, prvog poglavlja kodeksa, na nepostojanje više izvora, iznošenje nepotvrđenih informacija, mešanje komentara i činjenica, i na novinarsku pažnju. U poslednje vreme imamo sve više žalbi koje se odnose na narušavanje privatnosti, ali ne u tolikoj meri kao što beležimo kroz monitoring“, navodi Novaković.

Ona ističe da Savet za štampu „neprekidno poziva građane da se obrate kad misle da se neko ogrešio o njih kad je nešto pisao. Mora se reagovati“.

„Imali smo s početka godine slučaj otete devojčice (malčanski berberin), i užasno veliki broj građana koji nisu bili uključeni u to, žalili su nam se da nisu to mogli da čitaju. To je jedan od načina da se utiče na medijsko pisanje – da se žale građani koji nisu u nešto uključeni. Svi zajedno moramo da učestvujemo u tome da ukažemo šta ne želimo da čitamo“, poručuje Novaković.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend