24. dec 2017.

Medijska zloupotreba tragedije: Porodici ostaju samo tužbe

Izveštavanje tabloida ali i pojedinih televizija i portala o iznenadnoj smrti trogodišnjeg sina poznatog glumca Srđana Todorovića naišlo je na osudu i zgražavanje dela javnosti.

Takvo izveštavanje u kojima novinari iznose najličnije detalje, ali i bez zazora narušavaju privatnost porodice, dolazeći i na kućna vrata ljudima usred najveće žalosti i tragedije, postalo je pravilo u Srbiji. Teški detalji koji uključuju slikanje sahrana, uzimanje izjava od ljudi koji su u šoku, ili koji nemaju baš bliske veze sa porodicom koju je snašla tragedija, citiranje raznih pozvanih i nepozvanih sagovornika, postale su uobičajene tehnike tabloidnog novinarstva. Od ubistva folk pevačice Jelene Marjanović u Borči, u aprilu prošle godine, primetno je da se ova vrsta morbidnog izveštavanja intenzivira i da je na delu i prava fizička okupacija mesta tragedije tabloidnim novinarskim ekipama.

Hranjenje publike tragičnom pričom nije izum srpskih tabloida, međutim, bez obzira na to što se slične stvari dešavaju i u mnogo većim i bogatijim zemljama, čini se da granice privatnosti u Srbiji više i ne postoje. Oni koje je već zadesila velika nesreća i koji uz to moraju da prođu i kroz tabloidni pakao gotovo da nemaju nikakav način da se zaštite. Ne pamti se slučaj da je zbog zloupotrebe tragedije i rušenja ljudskosti i prava na privatnost neki tabloid platio kaznu, mada takvo svoje izveštavanje pravda upravo željom publike da to čita, znači i željom da tu priču publici proda, što podrazumeva i opipljiv materijalni interes vlasnika da profitira na tuđoj tuzi i bolu.

Sada, prema zakonu, članovi porodice dečaka umaju mogućnosti da sebe ali i preminulo dete zaštite. Postoji mogućnost eventualnog pokretanja građansko pravnog postupka protiv medija na osnovu člana 79 Zakona o javnom informisanju u medijima, u čijem se prvom stavu navodi da je „dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno zaštićeno“. Tu bi tuženi mediji u slučaju dokazivanja povrede ovog člana Zakona mogli da nadoknade štetu, koju podnosilac tužbe sam određuje, a sud utvrđuje kolika će ta naknada biti.

Postoji i mogućnost da se porodica, u zavisnosti od toga šta je sve napisano, pozove i na kršenje stava dva člana 177 Krivičnog zakonika, u kojem se iznošenje ličnih i porodičnih prilika odnosi na lice koje je umrlo, ali i na kršenje članova 145 i 146 koji se odnose na neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka i neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Međutim, svi ti postupci traju dugo i mogu da predstavljaju dodatnu golgotu za porodicu – a dosad nije zabeležen presedan u kome bi vlasnik tabloida morao da plati odštetu koja bi ga odvratila da „ponovi nedelo“.

Sociolog Ratko Božović za Danas kaže da je odavno rđava vest postala glavna vest.

– Sada imamo apsolutnu tragediju kao rđavu vest i sasvim je neverovatno da ne postoji nimalo pijeteta prema porodici. Čini mi se da na vest o smrti treba staviti tačku. Smrt je istinita stvar. Sama po sebi je dovoljna vest. Međutim, kod nas to nije tako, pa i u slučaju ubijene pevačice nikako da se stavi tačka. Kao da ovde vlada duh fanatičnosti, nečeg mrtvotvornog koje je opasno ako postane senzacija i ako se zgazi na pijetet prema smrti i porodici koja je doživljava. Ovo više nije pitanje etike već i estetike. Izgubljena je svaka mera i odavno je pređena granica u svemu pa i u smrtnim slučajevima – navodi on.

Na pitanje da li je moguće takvo stanje promeniti, od odgovara da „ovde više nema slobode, a kad nema slobode nama ni istine“.

– Tiraži, tržište, bezobzirnost, bahatost i lažarije su katastrofa na lestvici vrednosti i teško je to promeniti. Estrada je uništila kulturu. Nema kultivisanja koje bi obezbedilo odgovornost u javnom prostoru. Tamo gde vladaju ekstremi tu je društvo u dubokoj patologiji. Ovde stvari nisu normalne. A da ne govorimo o političkoj sferi. Postoji ikona koja je visoko i u koju se ne sme dirati. Vlada stav: Ne dirajte ikonu, a ispod ikone može biti svetogrđe na oltaru – zaključuje Božović.

Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, za naš list navodi da se ovakva situacija u ovakvom obimu u svetu ne bi dogodila, jer je nedopustivo širiti tragediju bez obzira na što je jedan od roditelja poznata i javan ličnost.

– Prekršen je kodeks koji su dobrovoljno potpisali. Detalji smrti deteta nisu bitni za tu vest, ako je to uopšte vest. To je maloletnik koji bi trebao da bude zaštićen. Sve je u sklopu senzacionalizma i to crnog senzacionalizma po svaku cenu a zarad punjenja naslovnih strana koje prodaju novine. Sve je urađeno nepošteno i neetički – kaže Radojković.

Na pitanje može se li se tome stati na put, on odgovara vrlo teško.

– Juri se za tiražima, a postoji i element kulturnog nivoa čitalaca. Uz to je cena tabloida vrlo niska. Protiv toga se ne možete boriti ako ste pristali na tržište, a to je jedan od njegovih žalosnih zakona. Ne znam da li će doći vreme opamećivanja samih vlasnika, jer bi ti bilo najcelishodnije. Sve drugo je hodanje po ivici noža – objašnjava Radojković.

I novinarka i članica Komisije za žalbu Saveta za štampu Tamara Skrozza slaže se da su urednici i vlasnici ti koji mogu da stanu morbidnom izveštavanju na put. Ona napominje da ne postoji institucionalni način da se ovakvo ponašanje novinara i novina zabrani i da se sve situacije zakonski pokriju, jer, kako kaže, ne možete novinarima zabraniti da budu nepristojni, primitivni i neljudi koji nemaju ni malo empatije. Skrozza dodaje i da „moraš da budeš mnogo nemoralan da ideš da fotografišeš ljude koji su se nešto ranije vratili sa obdukcije deteta, da ih loviš na prozoru i tražiš izjavu od uplakane majke, ogrnute nekim jorganom“. Naša sagovornica ukazuje i da ubijena pevačica Jelena Marjanović ima malu ćerku čiji je „život predat tabloidima na razmatranje“.

„Ta devojčica će jednoga dana, zbog raznoraznih natpisa, imati poremećenu sliku svojih roditelja i poremećenu sliku porodičnih odnosa“, smatra Skrozza. Ona napominje da se u septembru za petnaestak dana u osam novina pojavilo osamdesetak tekstova o Marjanovićima, u oktobru 89, a novembru 32 u kojima je prekršen novinarski kodeks. Na primer „Jana traži da vidi ubicu majke“, „Janin crtež otkriva strašnu tajnu“…

Skrozza podseća i na slučaj Nede Arnerić kada se u dve novine pojavila dve njene različite izjave, gde ona u jednoj kaže da je htela da se ubije, a u drugoj – nisam htela da se ubijem.

Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadužen za medije, kaže za Danas da lično saučestvuje u bolu porodice Srđana Todorovića, ali da je Ministarstvo u slučaju naslovnih strana nemoćno.

„Ministarstvo nema pravo da se meša u uređivački koncept bilo kojih novina . Mi se time ne bavimo. Lično kao čovek koji čita novine postupio bih drugačije da sam urednik, ali kao što znate, ima urednika i urednika. Razumem da je tema tragedije ne samo ove, već i slučaj pevačice Jelene Marjanović interesantna za medije, ali moram da priznam da ne pripadam tom senzacionalističkom i tabloidnom novinarstvu i ne bavim se nesrećama drugih ljudi. Međutim, svaki glavni urednik gleda da atraktivnim naslovnim stranama i pompeznim i naduvanim naslovima proda novinu, jer je tržište veoma čudno, kada su u pitanju štampani mediji. Ali ja uprkos tome smatram da se treba držati makar ličnog kodeksa i nikada na naslovnu stranu ne stavljati takve lične tragedije“, kaže Gajović.

Petar Jeremić, predsednik IO UNS-a, smatra da bi novinari u skladu sa kodeksom morali da poštuju pravo na dostojanstvo porodice i da u duhu saosećanja sa događajima pišu i tekstove, odnosno da ne pribegavaju senzacionalizmu. On dodaje da ljudima kojima su povređena osećanja, ne mogu mnogo toga da učine protiv tabloida. Mogu da se žale Savetu za štampu na kršenje kodeksa, ili eventualno da pribegnu sudskoj tužbi zbog povrede prava na privatnost.

NUNS: Nema nikakvog opravdanja

Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije i s indignacijom osuđuje kršenje profesionalnih standarda, etičkih načela, pa i odsustvo elementarne ljudske empatije u izveštavanju medija o porodičnoj tragediji glumca Srđana Todorovića.

Više dnevnih listova i onlajn portala je od smrti jednog deteta napravilo medijski spektakl u kojem su sebi dozvolili sve, navodi NUNS.

Pismo Milene Dravić

Podsetimo, poznata glumica Milena Dravić je 2015. zbog tabloidnog izveštavanja o bolesti njenog supruga Dragana Nikolića objavila pismo u Danasu „povodom medijskog linča“.

„Poznato je da je u prošlim vremenima (postoji dokumentacija) Srbija jedina zemlja koja je streljala, u ogromnom broju, svoje glumce, nevine ljude. Užasne stvari su se dogodile. Da li su svi ovi ljudi koji nama dvoma čine ovoliko zlo potomci tih streljačkih vodova? Razapinjanje mog bolesnog muža i mene, potpuno samu u ovom bezumlju, sigurno je početak jedne velike tragedije za našu kulturu, umetnost. Dragi umetnici, drage kolege, podsećam vas, danas smo mi, a sutra svi Vi“, navodi se, između ostalog, u pismu Milene Dravić.


Pišu: J. L. – L. V. – M. R. M.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend