16. nov 2017.

Namerna greška medija u Srbiji?

Iza pogrešne interpretacije izjava člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića datih u intervjuu za DW stoji politika konflikta i destrukcije, ocenjuju analitičari iz Sarajva i Beograda.

Nakon što su mediji u Srbiji pogrešno interpretirali deo intervjua člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića datog za DW, a koji se odnosi na Kosovo, usledile su oštre reakcije političara u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić ubeđen je da je vlastima u Srbiji bila potrebna „ekscesna situacija“. „Govoreći o svojim stavovima o Kosovu, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nije rekao ništa novo. Problem je u tome što je njegova izjava u medijima u Srbiji pogrešno interpretirana. Zvaničnici u Beogradu sazvali su Savet za nacionalnu bezbednost kao da je u pitanju oružani napad na Srbiju, a takva reakcija nije slučajna. Srbija je bila umešana i u nedavne događaje u Crnoj Gori i Makedoniji. Očigledno je da vlast u Srbiji ne odustaje od toga da se nametne kao ’glavni igrač’ na Balkanu“, kaže Terzić.

Naš sagovornik ocenjuje da vlast u Srbiji ovim želi da skrene pažnju domaće javnosti i Zapada sa bliskih odnosa koje neguje sa Rusijom, kao i sa činjenice da upravo srpske stranke učestvuju u Vladi Kosova čiju nezavisnost osporavaju. „Trebalo bi, takođe, izdejstvovati i što bolju startnu poziciju u pregovorima sa BiH o granicama, a sve se može posmatrati i u kontekstu predstojeće presude Ratku Mladiću. Vlast u Srbiji bi trebalo da se izvini svojim građanima koje drži u stalnom strahu, ali i Bosni i Hercegovini kojoj ovakvim ponašanjem nanosi veliku štetu. Mediji koji zastrašuju javnost i koriste jezik mržnje, moraju da snose posledice“, kategoričan je Terzić.

Dušan Janjić: „Beograd mora da sagleda celinu“

Predsednik beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da i Izetbegovićeva „složena“ izjava data u „neprijatnom momentu“ i reakcije u Srbiji govore o tome koliko je politička situacija na Balkanu „rovita“ i koliko prošlost opterećuje sadašnjost. „Posle ovoga, prilika je da se počne jedna drugačija vrsta politike i razgovora. Verujem da će ova ishitrena sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije ipak dovesti do novih, bitnih tačaka. Nije važan Izetbegović u celoj priči, važan je problem. A problem je, ako se uzme u obzir ono što je u Srbiji izazvalo najviše besa, potreba, odnosno najava mogućnosti da se prizna Kosovo. Mi moramo da shvatimo da je to realnost. I istorijski gledano, postojao je poseban odnos između dela Bošnjaka i Albanaca. U BiH, ako se uzme u obzir i stav Republike Srpske, postoje različite pozicije oko Kosova, ali to nije pitanje na kojem bi Srbija trebalo da lomi svoj odnos prema BiH. Najgore je što se ovakve izjave sada zloupotrebljavaju na način na koji to čini Milorad Dodik najavljujući otcepljenje RS. Beograd sada mora da sagleda celinu, posebno da razmotri kakve veze Izetbegovićeva izjava ima s Erdoganovim aktiviranjem sandžačkog pitanja. Ako tu postoji neki rizik, onda bi ga trebalo pravovremeno uočiti. Ako i postoji, Izetbegovićeva odgovornost nije u rečenicama, već u nesrećnom vremenu, neuvažavanju okolnosti u kojima daje takve izjave. A Beograd mora da razgovara, ne samo sa entitetom RS, već i političkim predstavnicima Bošnjaka i Federacije BiH“, kaže Dušan Janjić za DW.

[povezaneprice]

Urednik u informativno-političkom programu BH radija 1 Amir Sužanj veruje da su izjave Bakira Izetbegovića u Srbiji prenesene neprofesionalno i tendenciozno, radi izazivanja „političke histerije“. „Pogledao sam intervju koji su vodili novinari DW i uverio se da ono što je Izetbegović rekao nema nikakve stvarne veze sa interpretacijama tog intervjua u medijima u Srbiji. Verujem da se u ovom slučaju radi o svesnom izazivanju jedne široke konfrontacije. Reakcije iz RS, u prvom redu one Milorada Dodika, nimalo me ne iznenađuju. Njegov režim je u tako dubokom ambisu da se može spasavati jedino ovakvim zapaljivim političkim pričama. Mediji na koje SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata) ima uticaj sada će 15 dana pričati o tom izmišljenom konfliktu, i to sve u vremenu kad besne protesti i štrajkovi, kad se otkrivaju razne afere, kad se taj entitet rapidno zadužuje i kada vlast nema odgovor na katastrofalnu ekonomsku situaciju. Bez ovakvih konflikata, Milorad Dodik je politički mrtav čovek“, kaže Sužanj.

Šta kažu „stranci“?

Nakon raznih optužbi i tvrdnje Milorada Dodika da je Bakir Izetbegović „srpski neprijatelj broj jedan“, te ponovnog aktuelizovanja nezavisnosti RS, oglasila se i Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR). Iz nje je saopšteno da „razdorne“ izjave političara u BiH podsećaju na tragične sukobe iz devedesetih i da je „ratnohuškačka retorika“ potpuno neprihvatljiva u kontekstu Dejtonskog mirovnog sporazuma. OHR napominje da je BiH suverena država i da njeni entiteti postoje „isključivo na osnovu Ustava BiH“. Zabrinutost zbog „retorike podela“ izrazila je i Američka ambasada u BiH. „Pozivi na otcepljenje suprotni su Dejtonskom mirovnom sporazumu i predstavljaju ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti“, navedeno je u saopštenju američke Ambasade. U odgovoru dostavljenom agenciji „Srna“, Američka ambasada u BiH tvrdi da nema paralela između RS i Kosova, i podseća da je „BiH suverena i međunarodno priznata država i prije Dejtonskog sporazuma“.

I Delegacija Evropske unije u BiH upoznata je s navodima člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića o Kosovu i reakcijama Srbije. Delegacija poziva sve političke subjekte u BiH da se uzdrže od retorike podela „koja se doživljava kao odvraćanje od obaveza preuzetih u skladu sa Reformskom agendom“.

Umesto zaključka

To kako je medijsku i političku histeriju u regionu izazvao pogrešno interpretiran intervju Bakira Izetbegovića za DW, kratko je prokomentarisao i direktor sarajevskog Mediacentra Boro Kontić: „Novinarstvo nema puno pravila, ali ja posebno volim jedno od tih retkih. To je načelo koje nam kaže da je na tačno utvrđenim činjenicama svaki komentar slobodan. Ukratko, kad tačno citirate izjavu, na volju vam je da to prokomentarišete. Kako god hoćete.“

1 komentar za: “Namerna greška medija u Srbiji?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend