06. maj 2020.

O broju obolelih i umrlih u Nišu na TV-u jedna slika, u bolnicama i porodicama druga

Pandemija korona virusa u Srbiji jenjava, a koliko je tačno obolelih do sada, koliko preminulih, posebno u Nišu i na jugu Srbije, za sada nije poznato, a čak su i zvanični podaci bili kontradiktorni. Najveći zvaničan broj hospitalizovanih u KC Niš u jednom trenutku bio je 590, ali lekari kažu da ih je u prve 2 nedelje aprila bilo i 840.

Ono što je koronavirus doneo sa sobom, slažu se i građani i lekari, niko nije očekivao ni pretpostavio.

Za građane je stao život – zatvoreni u kućama u policijskom času i vanrednom stanju, bez odlaska na posao i uz stroge mere zaštite.

Za lekare je početkom marta tek počinjala borba koja je, prema priznanjima mnogih, bila prava nepoznanica. Na kraju, ispala je lavovska bitka u kojoj su živote dali i oni u belim mantilima.

Građani su kod lekara odlazili sa simptomima infekcije koronavirusom, a tada su i krenuli pozivi i mejlovi medijima i životne priče koje nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.

U početku je, prema svedočenju građana, problem bio sa testovima. Brojke pokazuju da prvih skoro mesec dana testirano svega par stotina ljudi dnevno na teritoriji cele države, a takva su iskustva imali i južnjaci koji su se javljali.

Ne znam da li ste upoznati sa situacijom u Nisu. Ljudi se javljaju sa temperaturom i simptomima i budu vraćani kući.Tako je jedan mladi život izgubljen pre 10 dana, a to se jos uvek nastavlja. Mog prijatelja su vraćali 3 puta, temperatura 40, na kraju su ga primili tek uz pomoć „veze“, ima čovek tešku upalu pluća… dijagnoza covid-19, a nije testiran. Šta bi bilo da nije našao vezu?

Već dva mlada čoveka su umrla zato što ih niko nije testirao, vraćeni su kući jer nisu kandidati. Ljudima, a pričamo o onima sa ozbiljnim simptomima je gotovo nemoguće da budu primljeni kod lekara – pisale su Nišlije.

Dok se nisu oformile privremene bolnice, pacijenti sa simptomima korone, pa čak i oni koji su bili pozitivni, slati su na kućno lečenje i izolaciju.

Ja bih vas zamolio da nekako objavite vest u kriznom štabu koji se emituje od 15h na RTS da u Nišu kad se kod čoveka otkrije da boluje od covid 19 pacijenta automatski šalju kući u izolaciju. Niti mu daju terapiju niti ga šalju u halu Čair a hala je prazna kao i škole koje reklamiraju da su otpremnjene. Ta osoba ima kući porodicu decu starije osobe oko sebe. Neka se malo razmisle doktori i Vlada šta rade u Nišu. Posle se pitaju zašto ima toliko obolelih – pisali su nezadovoljni građani.

Konačno je početkom aprila hala “Čair” primila prve pacijente, a onda je Niš, kao regionalni centar jugoistoka Srbije dobio još nekoliko privremenih kovid bolnica – u Studentskom domu kod Medicinskog fakulteta, domovima za učenike srednjih škola i hotelima-bolnicama u Niškoj Banji.

Tada se desio i Gerontološki centar, kada je u jednom danu više od 150 pacijenata stiglo na lečenje u Klinički centar Niš. Nova zgrada postala je takođe kovid bolnica, pored Pulmologije i stare zgrade Hirurgije, a to je bio i period potpune zatvorenosti ove ustanove.

Danima iz KC Niš nisu stizale nikakve informacije o broju obolelih i hospitalizovanih, pa je nakon pitanja o tome na Kriznom štabu u Beogradu, nastavljena praksa objavljivana informacija o broju oboleleih.

Taj broj na sajtu nikada nije bio viši od 590 hospitalizovanih, ali kako je rekao za Slobodnu Evropu direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu Radmilo Janković, broj pacijenata u vreme kada je Dom za stare bio žarište, išao je i do 840.

Nekako smo stabilizovali situaciju koja je već bila jako teška sa gotovo devedeset pacijenata u jedinicama intenzivne nege, četrdeset njih koji su bili na mehaničkoj ventilaciji. Onda su nam došli pacijenti iz Gerontološkog centra i to je pretilo da potpuno prelomi Klinički centar. U jednom trenutku smo imali 840 pacijenata. Mislim da se nikada u istoriji srpske medicine nije desilo da je jedna bolnica imala toliki prijem pacijenata u roku od dve nedelje – rekao je Janković.

On je prve dve nedelje aprila nazvao “pravim tornadom”, a ono što se dešavalo u Kliničkom centru “medicinskim armagedonom”:

Niš je već samo po sebi bio žarište epidemije, što je rezultiralo formiranjem posebnog Kriznog štaba, a doktor Janković kaže da su pacijenti na transportnim respiratorima stizali iz Leskovca i Vranja, kako kaže, vrlo često bez prateće dokumentacije.

Ljudi su intubirali teške pacijente u kolima Hitne pomoći, po hodnicima, u liftovima. U nekom našem žargonu kažemo da je to bio jedan medicinski armagedon. To je izgubilo bilo kakve obrise medicine kada vi ne možete fizički stići da prihvatite toliki broj pacijenata. Koliko god ljudi da imate, morate ih odmoriti kako bi bili skoncentrisani da se sami ne zaraze i da vode računa kako postupaju sa pacijentima – priča Janković.

Za sve vreme dok se pobrojano dešavalo u Nišu, do formiranja posebnog Štaba, niški Krizni štab kojim je komandovao gradonačelnik Niša Darko Bulatović imao je svega nekoliko konferencija za medije. O brojnim problemima, za koje građani tvrde da su javljali i Štabu, nisu se oglašavali.

Podaci kontradiktorni – koliko je preminulih u Nišu?

Zvanična statistika kaže da je od posledica korone u Srbiji do danas preminulo 197 ljudi, ali u Nišu mnogi sumnjaju u ovu statistiku. Sumnje posebno podgreva činjenica da su na početku pandemije preminuli i ljudi iz društveno-političkog života čiji su prijatelji i saradnici govorili da su imali sve simptome korone, ali da nisu bili testirani.

Ljudi, da li ste svesni da je čovek danima tražio pomoć i vraćan sa dijagnozom da ima običnu prehladu uz preporuku da prima injekcije bez želje da ga bilo ko testira. I posle nekoliko dana borbe, kada je sa temperaturom 39,5 uz kašljanje i povraćanje, niko nije hteo da ga odveze, već je to učinio otac, i niko nije hteo da ga primi na Infektivnu kliniku, sve dok nisam pozvao te noći ljude iz vrha zdravstva u Nišu – pisao je odbornik Branislav Jovanović o preminulom kolegi Milanu Andrejiću.

Redakciji Južnih vesti su porodice preminulih slale i otpusne liste sa epikrizom u kojima je pisalo da se sumnja na upalu pluća izazvanu kovidom 19, ali da ti pacijenti nikada nisu postali deo zvanične statistike umrlih od korone.

Rođak je preminuo na pulmologji 2.4. U kapeli su 3.4. rekli da sahrana može biti tek 13.4. Pošto u Nišu ne umiru od korone, pitajte nadležne od koje druge bolesti se umire pa je ovolika gužva sa mrtvima i ne mogu da dođu na red da se sahrane već se čeka 10 DANA – pisale su revoltirane Nišlije.

Jedino što je zvanično saopšteno je da je sada već više od 40 mrtvih iz Gerontološkog centra i ta informacija je dobijena na uporno insistiranje novinara na konferenciji za medije u Beogradu.

Ono što je dodato zbunilo ljude je informacija koja je bila objavljena pre tog broja, a to je da je u tom trenutku, 23. aprila, 20% od svih umrlih u Srbiji bilo iz Niša, ukupno 27.

Postavlja se pitanje kako 27 iz Niša kada ih je samo iz Gerontološkog više od 40.

Pored toga, kondradiktornost se ogleda i u broju obolelih u Domu za stare koji se saopštavan od različitih zvaničnika. Prvo je rečeno da ih je preminulo 5, zatim je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je u Gerontološkom centru pomor, a onda je na insistiranje novinara na konferenciji u Beogradu saopšteno da su umrla 33 štićenika Gerontloškog centra Niš od posledica korone.

Za sve to vreme ukupan broj umrlih na dnevnom nivou bio je u proseku oko 5.

Predsednik posebnog kriznog Štaba za Nišavski i Toplički okrug Branislav Nedimović ističe da nije namera da se nešto krije u vezi sa brojem mrtvih.

Nema ovde niko nameru da nešto prikrije i sakrije. To sam stalno slušao po Nišu, to postoji kao neka mantra – rekao je Nedimović.

Međutim, do danas tačan broj nije saopšten, a zbog toga su reagovale i brojne političke partije tražeći od nadležnih precizne i tačne informacije.

Jedino je poznato da u statistiku umrlih ne ulaze oni koji nisu bili testirani na koronavirus pre smrti, pa se zato vode kao da su preminuli iz drugih razloga iako su mnogi od njih bili u kovid bolnicama i na respiratorima.

Podsetimo, situacija sa koronavirusom u Srbiji se trenutno smirila, pa su juče registrovana 93 nova slučaja.

Testiranje je u međuvremenu zaista postalo masovno, pa broj testiranih na dnevnom nivou ide i do 6.500 uzoraka.

Sve ovo dovelo je do relaksacije mera, a za 6. maj najavljeno je i ukidanje vanrednog stanja.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend