17. dec 2020.

Informisanje u Nišu u doba korone: „Najgore u Srbiji“

Niški Institut za javno zdravlje, koji bi trebalo da informiše o epidemiji, od marta ne saopštava ništa, na Fejsbuku lekari daju savete o lečenju kovida 19 pošto građane iz ambulanti često vraćaju bez jasnih uputstava, profesionalni mediji, u koje građani imaju sve više poverenja, ukazuju na manipulisanje brojem preminulih... Novinarka Gordana Bjeletić zaključuje da su građani Niša najneinformisaniji u Srbiji

Klinički centar Niš (foto: Intermedichbo, cc)

Miodrag Branković, lekar i uzbunjivač u niškom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, koji je ranije javno ukazivao na propuste u radu te ustanove, moraće, na nedavni zahtev Etičkog odbora Zavoda, da se „izjasni“ o postu koji je objavio na svom Fejsbuk profilu, a u kojem je izneo mišljenje o terapiji za lečenje simptoma koji mogu ukazivati na infekciju koronavirusom.

„Napisao sam to jer me je dosta ljudi zvalo za mišljenje i savet. Oni su satima čekali ispred kovid ambulanti na pregled i analize, a ako su imali blažu kliničku sliku, vraćani su kućama, uz nedovoljno jasna objašnjenja i uputstva, i poruku da se ’jave ako im se stanje pogorša’. Bilo im je gore nego pre odlaska u kovid ambulantu, jer su bili dezorijentisani i izgubljeni. Ovakvi stručni saveti na društvenim mrežama za njih predstavljaju nekakav orijentir i smiruju ih“, objasnio je on.

Doktor Branković je jedan od sve većeg broja lekara koji na internetu daju savete ili odgovaraju na pitanja pacijenata sa simptomima novog koronavirusa, kao i zabrinutih građana. I mada nema istraživanja o poverenju građana Niša u zvanične informacije koje saopštavaju institucije, utisak je, na osnovu onoga što se može čuti među medijskim profesionalcima, da ono opada, a da istovremeno raste poverenje u nezavisne medije i socijalne mreže.

 U beznađu se više veruje medijima koji drže do istine, a ne do vlasti

„Građani traže informacije tamo gde mogu da ih dobiju, a lekari koji ne mogu da dobiju termin na javnom servisu nalaze način da sa njima podele svoje znanje i iskustvo o infekciji koronavirusom. Te dve potrebe se spajaju na društvenim mrežama, koje inače mogu biti opasne zbog širenja lažnih vesti i teorija zavere, ali su u ovakvom slučaju korisne. Tim pre što na javnom servisu i u većini medija isključivo ili pretežno govore zvaničnici, i to ne o korisnim informacijama za građane, već o uspesima vlasti u vreme epidemije – na primer, šta su nabavili i obezbedili, što se inače podrazumeva kao njihova obaveza“, kaže Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica internet portala Južne vesti.

Izjavu v. d. direktora KC-a o pravovremenom i istinitom informisanju građana o epidemiji demantovali su ovih dana nezvanični izvori, koji su dnevnom listu Danas, Južnim vestima ili Medijskoj kutiji dostavili i pojedina dokumenta koja njihove tvrdnje potkrepljuju

Bjeletić kaže da je još važnije to što se, po njenom iskustvu, u vanrednim situacijama, kakva je ova epidemija, građani sve masovnije okreću profesionalnim medijima, jer su spoznali da se na njihove informacije mogu osloniti više nego na one koje objavljuju mediji koji promovišu vlast.

„Profesionalni i nezavisni mediji se od početka epidemije maksimalno trude da građanima pruže tačne informacije, do kojih dolaze i preko proverenih i poverljivih izvora, što je svakako doprinelo da im se još više veruje, a da njihova čitanost i gledanost raste. Broj građana koji čitaju tekstove na Medijskoj kutiji je, recimo, drastično porastao na početku epidemije“, objašnjava Vesna Torović, glavna i odgovorna urednica portala Medijska kutija.

Đokica Jovanović, sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji, dodaje da se „u ovom beznađu, prepokrivenom sveopštom propagandom, i može i valja verovati medijima koji drže do istine, ne pitajući za cenu“.

„Rasprava o stilskim finesama njihovog izveštavanja je ili stvar snobovskog konformizma ili, još pre, stvar primitivne politikantske propagande“, kaže on.

Lakirano, a tačno

Jovanović je uveren da u zvanične informacije vlasti u vezi sa epidemijom koronavirusa „više ne veruje ni većina onih koji su joj svih ovih godina bespogovorno verovali“. I njima su „politikantski, konstruisani, lakirani, iznutra protivrečni iskazi, koji se predstavljaju kao navodni zvanični podaci – otvorili oči“.

„Evidentno je da u zvanične podatke veruju građani koji i inače imaju poverenja u državnu vlast, pre svega stariji. Međutim, sve veći broj građana je opravdano sumnjičav prema oficijelnim informacijama, posebno u lokalnim sredinama, pošto se po prirodi stvari ’na lokalu’ lakše prenose vesti o realnim dešavanjima. Oni su posebno osetljivi na netačne informacije o broju preminulih“, kaže glavna i odgovorna urednica Medijske kutije.

Mada nema istraživanja o poverenju građana Niša u zvanične informacije koje saopštavaju institucije, utisak je, na osnovu onoga što se može čuti među medijskim profesionalcima, da ono opada, a da istovremeno raste poverenje u nezavisne medije i socijalne mreže

Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti precizira da je jedini cilj Kliničkog centra Niš, u kojem se vodi glavna bolnička borba protiv koronavirusa, mesecima bio da ignoriše pitanja javnosti i sakrije šta se zaista dešava.

Lošoj „zvaničnoj“ informisanosti dodatno je doprinela okolnost da je niški Institut za javno zdravlje od početka epidemije apsolutno zatvoren, a da javnost ne zna kako i na osnovu kojih podataka Gradski štab za vanredne situacije donosi mere i odluke.

„Građani Niša su najneinformisaniji u Srbiji, pre svega zato što niški Institut za javno zdravlje, koji bi trebalo da ih informiše o nekim od ključnih podataka o epidemiji, od marta, kada je sve krenulo, ne saopštava ništa“, ocenjuje ona.

Bjeletić dodaje da se ovakva situacija unekoliko izmenila sa dolaskom novog rukovodstva niškog KC-a, krajem prošlog meseca. Uprava KC-a sada ne ignoriše pitanja Južnih vesti, dostavlja im odgovore, ali oni i dalje nisu potpuni. Njena saznanja su da se zvanično saopšteni podaci o lečenju i smrtnosti kovid pacijenata ne poklapaju sa onima u dokumentima – ni ranije, a ni sada.

„Zvanični podaci o hospitalizovanima, pozitivnima i preminulima koje saopštavamo svakoga dana na veb-sajtu naše ustanove su kompletni, celoviti i potpuno tačni. U ovakvim vanrednim situacijama posebno je važno da građani budu pravovremeno i istinito informisani, kako bi se izbegle dezinformacije ili ’čaršijske priče’, koje mogu biti štetne i opasne“, kaže novi v. d. direktora niškog Kliničkog centra Zoran Perišić.

On dodaje da se „država u svakom smislu ozbiljno uhvatila u koštac sa ovom epidemijom“. Prema njegovoj oceni, ona se nalazi na dobrom putu da se epidemiji uspešno suprotstavi.

Manipulacija brojem umrlih

Izjavu vršioca dužnosti direktora KC-a o pravovremenom i istinitom informisanju građana o epidemiji demantovali su ovih dana nezvanični izvori, koji su dnevnom listu Danas, Južnim vestima ili Medijskoj kutiji dostavili i pojedina dokumenta koja njihove tvrdnje potkrepljuju.

Pojedine porodice kovid pacijenata su, tako, ovim medijima prosledile interne „spiskove“ lekova koje su po uputstvu lekara trebali da nabave za svoje rođake, čime su negirali Perišićevu kategoričnu tvrdnju da KC u svakom trenutku ima sve lekove ili njihovu zamenu, te da ih „niko ne kupuje“.

Građani traže informacije tamo gde mogu da ih dobiju, a lekari koji ne mogu da dobiju termin na javnom servisu nalaze način da sa njima podele svoje znanje i iskustvo o infekciji koronavirusom. Te dve potrebe se spajaju na društvenim mrežama (Gordana Bjeletić)

Takođe, neki od pacijenata iz Beograda koje je, odlukom zdravstvenih vlasti, beogradska Hitna pomoć prebacila u nišku privremenu kovid bolnicu „Čair“, dostavili su dokumenta koja potvrđuju da su po završetku lečenja, sa kojeg su otpuštani i sa obostranom upalom pluća, bili prinuđeni da se snalaze za povratak, te su se kućama vraćali međugradskim prevozom ili iznajmljenim kombijima.

Perišić je tvrdio da sve takve pacijente, koji se ne otpuštaju sa upalom pluća i poluoporavljeni, i dovozi i vraća beogradska Hitna pomoć, izuzev u slučaju kada se oni sami opredele za povratak „u privatnoj režiji“.

U prethodnom periodu profesionalni mediji su ukazivali i na još teže zvanične manipulacije, pre svega one o broju preminulih kovid pacijenata u KC-u, pozivajući se na internu medicinsku dokumentaciju koju su dobijali od zaposlenih.

Takva dokumentacija je govorila, recimo, da je 13. aprila ove godine, kada je republički Krizni štab saopštio da je u Srbiji umrlo pet pozitivnih pacijenata, samo u niškom KC umrlo njih 16. Ili da su od 21. maja u 15 časova do 22. maja u 15 časova, kada prema saopštenju Ministarstva zdravlja i republičkog Kriznog štaba u Srbiji nije bilo preminulih, samo u ovom KC-u preminula dva pacijenata sa potvrđenim virusom.

Nezvanični izvori i dokumentacija bili su osnov za brojne tekstove manjeg broja medija o nizu problema sa kojima se susretao zdravstveni sistem u Nišu, kao što su nedostatak medicinske i zaštitne opreme, manjak testova, propusti u organizaciji rada ili mešanje pozitivnih i negativnih pacijenata u Kliničkom centru, što se ocenjivalo kao jedna od najvećih grešaka u prvom talasu epidemije.

Oni su izveštavali i o propustima u lečenju pacijenata, masovnijem zaražavanju zdravstvenih radnika, neadekvatnom lečenju ne-kovid pacijenata, manjku zdravstvenog osoblja ili nepoštovanju zaštitnih mera u fabrikama stranih investitora.

Napisao sam to na Fejsbuku jer me je dosta ljudi zvalo za mišljenje i savet. Oni su satima čekali ispred kovid ambulanti, a ako su imali blažu kliničku sliku, vraćani su kućama, uz nedovoljno jasna uputstva… Bilo im je gore nego pre odlaska u kovid ambulantu, jer su bili dezorijentisani i izgubljeni (Miodrag Branković, lekar i uzbunjivač)

Jedna od najdramatičnijih informacija bila je ona o neobezbeđivanju pravovremene negovateljske pomoći u ishrani oko 200 korisnika niškog Gerontološkog centra, koji su bezmalo istovremeno hospitalizovani u kovid zoni KC-a, što je, prema tvrdnjama pojedinih porodica, neke od njih „koštalo gladovanja i – života“.

Tadašnji direktor KC-a Zoran Radovanović lakonski je priznao da je bilo problema, ali da oni, kako je rekao, nisu imali posledice po pacijente, već su rešavani obezbeđivanjem tridesetak negovateljica iz drugih ustanova. On je za takvu situaciju indirektno optužio 50 negovateljica iz niških privatnih i državnih gerontoloških centara koje su dale otkaz kada je infekcija ušla u socijalne ustanove, zbog čega ih „nije bilo lako obezbediti“.

Na niz problema u zbrinjavanju i lečenju kovid pacijenata ukazivali su javno i pojedini lekari. Sredinom juna je ceo kolegijum Klinike za infektivne bolesti, izuzimajući direktora Miodraga Vrbića, uputio dopis predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem upozorava na ozbiljan nedostatak osnovne opreme, poput centralnog razvoda kiseonika i „respirator kreveta“, kao i na manjak lekara specijalista, što se negativno odražava na lečenje pacijenata.

Medicinske sestre i tehničari prinuđeni su da po ceo dan i noć kotrljaju boce sa kiseonikom po klinici, tako da im malo vremena ostaje za terapiju i negu, a još manje za lekovitu lepu reč, navedeno je u dopisu.

Omerta, uz poneki promo-nastup

Uprava Kliničkog centra je po pravilu negirala ovakve i slične informacije. Čak i na početku epidemije, kada su teškoće, nestašice i neiskustvo bili najveći, direktor Radovanović i njegovi saradnici davali su isključivo optimistične izjave da je KC „u potpunosti“ spreman za prijem, izolaciju i lečenje kovid pacijenata, odnosno „u potpunosti snabdeven svom ličnom zaštitnom opremom, aparaturom i dovoljnim brojem respiratora“.

Međutim, i ovakvi promo-nastupi bili su prilično retki, pošto su u prva tri meseca epidemije zvaničnici KC-a pribegavali „omerti“ povodom svakog problema u organizaciji rada, te zbrinjavanju i lečenju pacijenata.

Najviše frustracije u javnosti i medijima izazivalo je njihovo ćutanje o broju preminulih kovid pacijenata. Oni su, uostalom, početkom jula ove godine, kada su održali prvu konferenciju za novinare od početka epidemije, i saopštili da neće objaviti podatke o ukupnom broju umrlih pacijenata od korone ili sa sumnjom na koronu.

Odluku su objasnili time da niški Klinički centar za to „nije nadležan“, već je to u isključivoj nadležnosti republičkog Kriznog štaba. Pritom su „priznali“ da kliničari niškog KC-a takve podatke „svakoga dana unose u nacionalnu kovid bazu“, a ova ustanova ih „svaki dan i promptno šalje“ Kriznom štabu.

Prva konferencija za medije organizovana je na dan kada je grupa novinara u dopisu upravi KC-a najavila da će doći na razgovor o rešenju problema uskraćivanja informacija o epidemiji. Odmah nakon slanja dopisa, koji su potpisali medijski radnici Danasa, Večernjih novosti, Južnih vesti, Medijske kutije, agencije Beta, televizija N1, Nova S i Al Džazira Balkans i City radija, zakazan je ovaj susret sa novinarima.

I mada su predstavnici uprave kazali da konferencija nema nikakve veze sa novinarskim dopisom, pripisujući njegovim potpisnicima manjak poznavanja bontona, jer su se, kako su rekli, „samopozvali na sastanak, u tuđu kuću“, Klinički centar je od tada postao nešto otvoreniji za sredstva informisanja. Na sajtu ustanove počeli su da se saopštavaju i podaci o umrlim, pozitivnim i hospitalizovanim pacijentima, a ne samo puki broj hospitalizovanih pacijenata sa potvrđenim virusom, kao do tada.

Slična grupa novinara je i na početku epidemije, u martu ove godine, uputila dopis predsedniku Vučiću i premijerki Ani Brnabić, u kojem apeluju da „iskoriste svoja ovlašćenja i nateraju nadležne službe u Nišu“ da prestanu da uskraćuju građanima zvanične podatke o situaciji u vezi sa obolevanjem od novog koronavirusa. Pismo je poslato nakon što je uprava KC-a na svom sajtu prestala da objavljuje čak i puki broj hospitalizovanih pacijenata sa potvrđenim virusom i počela da prenosi isključivo krajnje opšte podatke sa nivoa Republike.

 

PROČITAJTE I ISTRAŽIVANJE SLAVKO ĆURUVIJA FONDACIJE: Kvalitet informisanja u lokalnim zajednicama o pandemiji kovida 19

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend