Olja Bećković (foto: Screenshot sa TV N1)
„Da li privatni vlasnik koji je kupio nacionalni restoran ima pravo da služi gostima Karađorđevu šniclu sa pljuvačkom, a da taj sastojak nije upisan u jelovnik na osnovu kojeg je dobio sanitarnu dozvolu. Da li je poznat slučaj privatnog vlasnika bilo kog splava na kojem se ne trguje robljem, a koji na svaki sat tera pevačicu da čita njegove stihove. Kako je tačno definisana granica između pravila ponašanja na nacionalnoj frekvenciji i u brlogu? Da li je veća verovatnoća da će svaka lokalna policijska patrola po pozivu savesti uleteti u brlog na Ibarskoj magistrali na anonimnu dojavu da gazda birtije tera goste da gledaju na video-bimu njegove privatne snimke u kojima nekog bičuje nego da se REM oseti pozvan da zaštiti naciju od divljanja nekog vlasnika na nacionalnoj frekvenciji? Šta nacija može da očekuje od REM-a, kad Predsednik izjavljuje: ’Čak i da mi se ne sviđaju ta otvorena pisma, nikad to ne bih rekao jer taj čovek mene brani’?! (…) Da zatvorim priču: zloupotreba nacionalne frekvencije od strane TV „Pinka“ biće preispitana istog dana kad se otkrije ko je rušio u Savamali. Kad na vrbi rodi grožđe.“
Blic, 12. 7. 2017. godine)
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Prosto i jednostavno. Ako vam se ne jede snicla sa pljuvackom , ne idete u taj restoran.
Ako vam se ne svidja ponasanje medija odete u drugu drzavu.
Ja sam to odavno uradio i ne kajem se.
Preporucio bih svakom ko nema zeludac za te i takve medije.
Oni kojima se svidja sniicla sa …… i mediji ovakvi kakvi su.
rado im preporucujem da ostanu i dalje gde su.