Šta sve Dnevnik kaže da ništa ne bi rekao

Pa-ram-pa-ram-pam-pa-ram-pa-ram-pam-pam… kad krene špica za Drugi dnevnik RTS-a, za mnoge kolege koje na njemu rade to je kraj znojenja za taj dan. Valjalo je sastaviti najvažniju informativnu emisiju u zemlji tako da se svašta prećuti, nešto ublaži, a ono, što odgovara vlastima, pojača do daske.

RTS samo takve dnevnike emituje, kaže istraživanje koje je nedavno objavio Demostat. Oni su analizirali priloge iz dnevnika tokom deset dana januara i deset dana maja ove godine i rezultati su baš onakvi kako se odokativno čini – RTS je anemičan, uplašen i drži skute vlastima, ali „na finjaka“.

O tome je za naš mesečni njuzleter Redakcija govorila Mirjana Stevanović (donja slika), ranije dugogodišnjom novinarka Danasa, a sada saradnica Demostata koja je radila i na ovom istraživanju.

Zašto baš Dnevnik 2?

Glavni razlog je što je to centralna informativna emisija koja ima najveću gledanost i doseže najveću populaciju.

Šta je bilo najupadljivije?

Potpuni izostanak kritičkog odnosa prema bilo kojoj vesti. Popisale smo ukupno 307 priloga u tih dvadeset dnevnika i kolona u tabeli onih koji su kritični je skoro prazna. Bile su samo dve blage kritike, ali prema Evropskoj uniji – dakle nikako protiv vlasti. Bilo je to u vezi sa problemima koje vozači imaju zbog uvođenja novog sistema na granicama ka EU.

Pišete da je studentskom pokretu posvećeno skoro nimalo vremena. Sećamo se kad je pre nekoliko godina RTS otvarao Dnevnik protestima – u Francuskoj. A ispred njihovih prozora su bili demonstranti.

Jeste (smeh). Studentima je posvećeno upadljivo malo vremena. Recimo, 27. januara, kada su se okupili za Svetog Savu, tome je Dnevnik posvetio manje od trideset sekundi. Samoj proslavi Svetog Save je bilo posvećeno oko 14 minuta. Utisak je da vesti o studentskim akcijama nekada ne mogu baš da mimoiđu, ali ih zatrpavaju drugim vestima.

Tako je i protest od 23. maja predstavljen između dve vesti, u sendviču. Vesti je prethodilo ono o ubistvo na Senjaku – samo saopštenje tužilaštva, taman posla da je dat neki komentar. Onda je reporter sa Slavije u tri minuta ispričao nešto sa lica mesta uz minoran deo obraćanja jedne studentkinje. Upadljivo, nekoliko puta je ponovljeno da nema incidenata za sada – kao da očekuju incidente. Sendvič je poklopljen prilogom o tome da ima i skupova podrške predsedniku u Pionirskom parku, širom Srbije ili u Kumanovu.

Ispada da je veliki protest na Slaviji zavredeo isto koliko i saopštenje policije o brojnosti učesnika i vest o kontraprotestima. Isto bode oči da ni rečju nije pomenuto da je železnički saobraćaj u celoj državi bio obustavljen toga dana, a to je servisna informacija koja mora naći svoje mesto.

Mnogo je u Dnevniku rutinskih vesti – recimo, karikiram sada, predsednik prima akreditive od ambasadora Zimbabvea. Ipak, ako RTS to ne javi, ko će?

Imam za te vesti razumevanja. Ali, one se nalaze i na sajtovima predsedništva i ambasada, i ne znam koliko su objektivno bitne za život u Srbiji.

Kažete da su prilozi uglavnom izveštaji, bez ikakvog kritičkog tona. Da li je to dobar izbor kad uređujete Dnevnik koji teži da ga gleda „cela“ Srbija?

Meni više liči na izbegavanje stvarnosti. Ako hoćemo da Srbija bude informisana, onda moramo preneti sve što je relevantno. A činjenica je da smo duboko podeljeno društvo. Valja prikazati stavove i jedne i druge strane, kako bi se vladajuća ekipa prilagodila kritikama, a i deo društva koji ima primedbe našao svoj kanal. Ali toga na RTS-u nema.

Deo emisije koji potpada pod domaću politiku mahom se sastoji od toga šta su izjavili funkcioneri na nekom skupu. Omiljeno je i šta su rekli domaći funkcioneri na međunarodnim skupovima ili tokom poseta, a ne može se čuti šta su rekli domaćini. Dakle, dobijamo samo jednu vizuru.

Kažete da je podrška vlastima kroz Dnevnik „diskretna“ i „sofisticirana“. Kako to mislite?

Većina priloga o unutrašnjim pitanjima, posebno rubrike ekonomije i politike, mogli bi ‘ladno da budu promotivni materijal vladajuće stranke pred izbore. Jeste ton hladan i faktografski, ali nema osvrta, konteksta, predistorije, samo nabrajanje faktografije.

Zar faktografija ide u prilog vlastima?

Način i izbor fakata idu u prilog vlastima, jer sve drugo jednostavno prećute. Nema socijalnih tema, nema problema starije populacije, mladih, muka privrednika… sve je svedeno na to da se država našla tu da pomogne, da reši problem.

Rekoste da je bilo slabo šta o studentskom pokretu, ali baš ništa o radu opozicije?

Ništa. Nijedna vest. Ali ni o radu same vladajuće stranke – ona je predstavljena kroz zvaničnike, ministre, razume se najviše kroz predsednika Vučića. Samo u jednom od ovih dvadeset dnevnika nije bilo Vučića, a u devetnaest jeste – pa makar jer je izjavio da je neko ustaša.

Može li se reći da RTS beži od domaćih političkih tema načelno? Jer, po Vašem brojanju, više ima vesti iz regiona i sveta nego iz domaće politike.

Tačno. Beže, ali i kraćim prilozima zatrpavaju glavne vesti. Recimo, ubistvo na Senjaku je bilo ogroman skandal. Ali to iz Dnevnika ne biste tako pojmili – kraći prilozi, faktografija, izjave institucija…

Navodite tamo da je izveštavanje iz sveta najprofesionalnije jer se uglavnom čuju dve strane. Dakle, oni umeju da rade svoj posao kada hoće?

Vrlo umeju kad hoće. Ne sumnjam u novinare, to je stvar uređivačke politike. Jer, ne samo kod vesti iz sveta, nego uopšte, kad se sagledava recimo prilog o sudbini NIS-a, vidi se da novinari znaju temu, ali se to ne odražava na kraju u prilogu.

Da li ste primetili neke promene u informativnom programu otkako je Manja Grčić sela u fotelju generalne direktorke?

Primetila sam da Dnevnik ima više kraćih priloga u ovom majskom posmatranom periodu nego u januarskom. To su prilozi često kraći od minuta, ponekad bude dva minuta. Ređi su duži prilozi, sa izuzetkom Vučićeve posete Kini koja je detaljno predstavljena, mahom kroz njegove utiske. To mi liči na zatrpavanje informacijama, ali to ne mogu da dokažem kvantitativno.

Dugo ste u poslu, znate sigurno mnogo ljudi sa RTS-a… jesu li oni svesni da im program u principu ne valja?

Iz susreta sa nekima od njih, znam da vrlo dobro znaju o čemu se radi i da vrlo dobro znaju šta od toga smeju da prenesu.

Zašto onda rade tako kuso?

Medijsko tržište je takvo da verovatno smatraju to svojim modelom opstanka, ali teško je meni da prosudim kvalitetno.

Kad se sa kolegama sa RTS-a neformalno priča, njima često ide na živce što se upoređuju sa N1 za koji ljudi na RTS-u misle da je previše nagnut na drugu stranu. Šta Vi mislite o tome?

Akcija rađa reakciju. Mislim da nam N1 sada pruža drugu stranu događaja koju ne možemo da vidimo na RTS-u. Te dve informacije se na neki način i dopunjuju, što je malo iščašeno. Ne znam zašto se na RTS-u ljute kad i sami znaju koliko truda ulažu da naprave prilog koji će biti prihvatljiv za emitovanje.

Na kraju, koliki je danas uticaj Dnevnika? Svako hvali svoju gledanost, ali mi skroz precizne brojke nemamo.

Ne znamo sasvim tačno. Ali, što se tiče televizija, relativno malom broju ljudi je dostupna kompletna informacija. Recimo, ja sam u okolini Beograda i nemam mogućnost da gledam televizije koje se smatraju opozicionim. RTS nesumnjivo ima povlašćen položaj, ali to je deo više politike i nema veze sa njihovom gledanošću i time koliko im ljudi veruju.