Stevan Ristić, direktor Vremena: Paljba tabloida po novinarima uvek kreće s vrha vlasti

Istovremeno, prorežimske televizije i tabloidi se beskrupulozno koriste za ogoljenu propagandu kroz koju se studenti u blokadi i svi koji ih podrže diskredituju na načine koji su daleko od profesionalnog novinarstva: izmišljenim „vestima“, klevetama, „aferama“…

Za to vreme, Srbija nema REM (Regulatorno telo za elektronske medije), koje bi trebalo da ovakve medije kontroliše i kažnjava zbog kršenja zakona i novinarskog Kodeksa.

Nedavno je Platformi za bezbednost novinara Saveta Evrope objavila godišnji izveštaj, u kom je, po broju napada na novinare, zastrašivanju i drugim slučajevima ugrožavanja slobode medija, Srbija je na nezavidnom četvrtom mestu u Evropi, posle Ukrajine, Rusije i Turske. Ako se uzmu u obzir samo fizički napadi, naša zemlja izbija čak na drugo mesto liste.

Komentarišući ove, ali i ostale podatke iznete u godišnjem izveštaju SE, direktor nedeljnika Vreme i predsednik UO Asocijacije medija Stevan Ristić kaže da je za izlaz iz krize neophodna politička volja, kao i za sve druge probleme u zemlji, ali ne veruje da će ona u skorije vreme pojaviti.

– Kada postoji politička volja, stvari se u Srbiji rešavaju vrlo lako. Dok ona ne bude postojala, ja prosto ne vidim da stvari mogu da budu bolje, posebno u momentu ovako ozbiljne političke krize. Ali ja ne vidim da će trenutna garnitura na vlasti ikada spustiti tenziju, početi da ne deli novinare i javnost, i da ne produbljuje tu polarizaciju, uveren je Ristić.

Trenutno je potpuno neizvesno kada ćemo dobiti novi Savet REM-a, s obzirom da je izbor za nove kandidate, gotovo ispod radara javnosti, prekinut na prošlonedeljnoj sednici Skupštini Srbije, kada je na glasanje iznet predlog Odbora za kulturu i informisanje da se rasprava o listi kandidata hitno uvrsti u dnevni red sednice. Predlog nije izglasan, što je, mišljenja su stručnjaci, bio suptilan način da se procedura, puna nepravilnosti i kršenja zakona okonča, bez dizanja velike prašine. Izbor je, kako je ranije ocenjeno, i inače bilo nezakonito nastaviti, s obzirom da je sedam od 18 kandidata povuklo kandidature i odbilo da daje legitimitet daljem procesu.

Ristić smatra da je ovakvim vođenjem procesa, uplitanjem vlasti u proceduru, nelegitimnim i nelegalnim nametanjem provladinih kandidata, zaptavo propuštena velika šansa da Srbija dobije po prvi put, dobro, nezavisno regulatorno telo.

– Vlast je tu opet pokazala svoj rigidni karakter, zato što su postojali dobri preduslovi da se napravi dobar Savet REM-a. Vlast nije bila dogovorljiva čak ni da pošalje dobre kandidate, nego je poslala samo one sigurne, koji su u njihovim redovima. Dok su civilni sektor i dugi predlagači slali kandidate koji mogu da budu prihvatljivi i vlasti. Ali, na kraju su ceo taj trud i proces oni izvrgli ruglu, iako je bila uključena i delegacija EU i OEBS i razni drugi akteri. Vlast je to na kraju uradila „na svoj način“. Da li je tome doprinela trenutna atmosfera u društvu i politička kriza, ne mogu da znam, ali definitivno je propuštena prilika da dobijemo kvalitetan sastav REM-a, a koji poslednjih 10 godina predstavlja srce tame medijskog sistema u Srbiji, smatra sagovornik Danasa.

Ristić je mišljenja da se država sada neće baviti REM-om, bar dok se stvari elementarno ne vrate u normalu.

– Ako se ponovi proces, zavisi kakva bude sledeća vlada, da li ćemo uopšte imati izbore i kakav će biti kraj političke krize. To sada ne možemo da znamo, ali mislim da će to potrajati, navodi Ristić.

Kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred Asocijacije medija, u kojoj je uspostavljena saradnja između medijskih udruženja sa jedne, i predstavnika tužilaštva i policije sa druge strane, Stevan Ristić napominje da su novinari, kroz sastanke grupe, posebno sa visokim predstavnicima vlasti, kontinuirano insistirali na promeni retorike koja stiže sa vrha državne hijerarhije.

Rad SRG je, međutim, za sada obustavljen, jer je većina novinarskih udruženja zamrzla svoje članstvo u njoj do daljnjeg.

– Mi smo, po drugi put, zamrzli učešće u radnoj grupi krajem januara, a povod je bila podrška civilnom društvu, kada su počele da se napuštaju sve mešovite radne grupe, gde god je sa druge strane bila država, u bilo kom obliku. U postojanju SRG, od 2016, bilo je uspona i padova, ali mislim da je mreža kontakata formirana za pomoć novinarima dobra stvar, kao i jedna vrsta rada na poverenju između novinara i države, što je povremeno imalo dobre rezultate, pojašnjava Ristić.

Ono na šta tužilaštva i MUP nisu mogli da utiču je opšta društvena atmosfera, napominje on.

– Na svakom sastanku sa predstavnicima države na visokom nivou insistirali smo na drugoj vrsti retorike, da se ta tenzija smanji, da vlast ne napada medije koji postavljaju pitanja. Predočili smo da kad god je neko od kolega pod baražnom paljbom što prodržavnih tabloida što na društvenim mrežama, da to uvek krene sa vrha vlasti. Najčešće, kada i sam predsednik države, ranije predsednik Vlade, ima lično neki problem sa novinarima, i onda narednih dana taj novinar bude targetiran u prorežimskim medijima. Dakle, pokušali smo da delujemo preventivno, Asocijacija je nastavila projekat koji uključuje posete gradovima po Srbiji gde razgovaramo i sa predsednicima opština i tužilaštva i policije i novinarima koji rade u tim sredinama, i uvek smo zatečeni problemima koje tek ti ljudi imaju, jer uz smanjeno poverenje u državu, oni najčešće ne prijavljuju pretnje i napade. Pre desetak dana smo bili u Severnoj Kosovskoj Mitrovici na sastanku sa novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku, tek tamo je situacija neverovatna, objašnjava Ristić i dodaje da je bilo planova da se pred velike skupove razgovara sa predstavnicima MUP-a, o odnosu prema novinarima koji izveštavaju sa protesta, kako bi se opasnosti i rizične situacije smanjile, ali da su ti razgovori prekinuti zamrzavanjem rada SRG.

Kako ističe, dobra strana rada SRG je to što su novinari koji su prijavljivali napade shvatili kako taj sistem funkcioniše, dodatno to što je došlo i do nekih osuđujućih presuda i uključivanja državnog sistema u rešavanje problema.

Deo kolega, kako kaže, bio je zadovoljan reakcijom tužilaštva i policije, a opet, dodar deo novinara je nezadovoljan što radom same RG a što radom državnih institucija.

On je saglasan sa utiskom drugih članova SRG, da je policija često bila ta koja je kočila pojedine postupke.

– Stalno smo vršili neku vrstu pritiska na policiju da te stvari ne treba da rade pod urgencijom iz tužilaštva, nego da ih rade po prirodi svog posla. Jednostavno, kriterijum nije uvek bio isti i u zavisnosti od onoga ko preti, ili ugrožava bezbednost novinara, policija se nije uvek postavlja na isti način. Imali smo slučajeve koji su znali da budu rešeni za 24 sata, primera radi, neka pretnja na društvenim mrežama, koja ne dolazi iz nekog političkog okruženja. A kada stvari postanu komplikovanije, kada pretnje dolaze od uticajnijih ljudi ili povezanih na bilo koji način sa vlašću, onda je proces znatno usporen. To me stalno vraća na priču neovlašćenog snimanja Predraga Blagojevića u Nišu, taj slučlaj koji nam je bio na dnevnom redu skoro tri godine, i stalno smo insistirali na njemu, gde je jasna stvar da je neka od bezbednosnih agencija snimala Blagojevića na večeri sa diplomatama. Tu je još nekoliko slučajeva koji su bili problematični za nas jer smo znali da pretnje i napadi dolaze od osoba bliskih vlasti, i tu je bilo gotovo pravilo da policija relativno svesno odugovlači. Takav je slučaj napada na Vuka Cvijića. Postoje svedoci, taj kafić ima kameru, ne znam da li je radila ili ne, ali zbog broja svedoka, ne mogu da shvatim da taj slučaj još nije dobio neki svoj rasplet. Ali prosto deluje da policija kod takvih slučajeva ne radi svoj posao kako bi trebalo, podseća Ristić.