Studija za EP: Grenel dezinformacijama srušio vladu Aljbina Kurtija

U Studiji o ulozi lažnih vesti na Zapadnom Balkanu, predstavljenoj Evropskom parlamentu (EP), navodi se da je fenomen dezinformacija na Kosovu imao direktne političke implikacije koje su dovele do pada vlade Aljbina Kurtija, prenosi Ekonomija Onlajn.

„Sama koalicija bila je kratkog veka i srušena je američkom operacijom dezinformacija“, kaže se u Studiji, koju je izradilo nekoliko evropskih autora po narudžbini Odbora za spoljnu politiku EP.

Studija pokazuje glavne trendove i obrasce dezinformacija i borbu protiv dezinformacija širom regiona u periodu od 2018. do 2020. godine.

U dokumentu se objašnjava angažovanost američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova Ričarda Grenela.

„Frustriran tim što je kosovskog premijera Kurtija video kao prepreku, ambasador Grenel je očigledno uredio da senator Dejvid Perdju i sin američkog predsednika Donald Tramp Džunior na Tviteru objave izjave u kojima se sugeriše da će se američke trupe povući sa Kosova. Ambasador Grenel nastavio je da sprovodi ovu pretnju – koju nije izneo nijedan američki zvaničnik – u pregovorima sa Kurtijevim koalicionim partnerima, ispostavljajući zahtev za izglasavanje nepoverenja kojom je srušena Kurtijeva vlada. Taj potez je osuđen u Evropi, uključujući zajednički demarš francuskog i nemačkog ambasadora u Prištini. Ovaj primer pokazuje kako je strani činilac uspeo da proizvede potpuno izmišljenu pretnju i tako podstakne promenu vlasti“, navodi se u studiji.

Odlazeći kosovski premijer Aljbin Kurti je 20. aprila rekao na konferenciji za novinare da je DSK podneo zahtev za izglasavanje nepoverenja u koordinaciji sa Grenelom, tvrdeći da je njegova vlada srušena samo zato što se Grenelu žurilo „da se potpiše sporazum sa Srbijom“.

Prema navodima u tom dokumentu, koji se bavi i analizom društvenih medija, i mediji i političari su bili uključeni u ovu kampanju, a studija identifikuje „glavne kanale za dezinformaciju na Kosovu“. U dokumentu se pominju određeni uticajni mediji na Kosovu, kao i predsednik DSK Isa Mustafa i (sada već bivši) predsednik DPK Kadri Veselji.

„Poruke na društvenim mrežama koje su dolazile od Mustafe i Veselija posebno su podstakle obmanu u aferi Grenela“, navodi se u dokumentu.

Autori studije tvrde da kosovsko pitanje najbolje ilustruje složenost fenomena lažnih vesti i da je ovo redak slučaj kada se politički ishod može direktno pripisati dezinformacijama“.

U konkurentnijim političkim sredinama – poput Kosova, Albanije i donekle Severne Makedonije – studija kaže da dezinformacije koriste sve stranke, težeći kratkoročnim i dugoročnim ciljevima.

U Albaniji se dezinformacije mogu naći svuda u konkurenciji domaće politike, ali napori su uglavnom oportunistički, a kampanje dezinformacija su kratkotrajne. Studija otkriva da postoji malo dokaza da su strani akteri pokušavali da utiču na albansku unutrašnju politiku.

Duboke etničke podele – kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Severnoj Makedoniji – izazvale su kampanje dezinformacija i ksenofobija domaćih i stranih aktera, primećuje studija.

Na severu Severne Makedonije, nedavna promena vlade dovela je do uklanjanja dezinformacija iz glavnih medija i države, ali dezinformacije i dalje predstavljaju snažnu silu koja iskrivljuje domaću politiku. Dezinformacije su bile ključne u pogledu učešća građana na referendumu o promeni imena države, kada je suverenitet vlasti nov ili osporavan – kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, i donekle u Crnoj Gori – politike su posebno osetljive na geopolitički motivisane intervencije.

Dezinformacije – „epidemija na Zapadnom Balkanu“

Studija kaže da su dezinformacije deo epidemija u politici širom Zapadnog Balkana „bez izuzetka“. Međutim, o ovim dezinformacijama, prema studiji, često se govori u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju vlada i demokratije.

Ta studija pokazuje da, međutim, strani glumci za to nisu glavni krivci. Većina ljudi i organizacija koje proizvode i šire lažne vesti nalaze se unutar samih balkanskih država . U državama, poput Srbije i Crne Gore, dodaje se, gde politikom dominira jedna grupa, dezinformacije će verovatno slediti „partijsku liniju“, služeći interesima moćnika i podrivajući opoziciju.

I unutrašnji i spoljni akteri koristili su dezinformacije da potkopaju kredibilitet EU na Zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama među „idealistima EU“ koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje i „realistima EU“ koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da se to može dogoditi.

Pandemija kovid-19 pružila je plodno tlo za dezinformacije. Vlade širom Zapadnog Balkana pokušale su da falsifikuju slučajeve koronavirusa ili kako upravljaju pandemijom, dok su druge u javnost ubrizgale lažne vesti koje su čule, navodi se u studiji.