30. sep 2019.

Kako Tviter menja novinarstvo i politiku

Društvena mreža Tviter, osim za građane, važan je kanal komunikacije za političare širom sveta, a izvor informacije za novinare. Novinarima, društvene mreže daju slobodu, koju njihov medij, ograničen određenim konceptom i uređivačkom politikom, ipak isključuje. Profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić kaže da su društvene mreže gurnule u drugi plan osnovne postulate novinarstva.

Profesor Veselin Kljajić kaže da su društvene mreže u potpunosti promenile novinarstvo, na dobar, ali i loš način jer su neke osnovne postulate novinarstva gurnule u drugi plan.

„Društvene mreže su u drugi plan gurnule najvažnije novinarske arhetipove, izvore, proveru, preciznost, tačnost i potpunost, u borbi da budete prvi, u borbi za klikove, a kroz klikove u borbi za reklame. U borbi za publiku, idete u senzacionalizam i u neke stvari koje nisu pravo novinarstvo“, ističe profesor Kljajić.

Naglašava da pravilo da se poverenje teško stiče, a lako gubi važi i na društvenim mrežama, ali da je nezgoda što se to često zloupotrebljava.

„Da biste mogli da verujete društvenim mrežama, morate verovati onome ko se na društvenim mržama pojavljuje. Stalno ističem primer Njujork Tajmsa. Publika im veruje i plaća da ih čita na društvenim mrežama zato što su pravili najmanje kompromisa oko sadržaja i zato što su se trudili da sačuvaju poverenje čitalaca“, kaže Kljajić.

Ističe da političari u Srbiji ne koriste društvene mreže na pravi način, da je takva praksa kod nas u začetku, ali da je napravljen značajan pomak u poslednjih nekoliko godina.

„Pitanje je i da li političari imaju pravo da na takav način i tim rečnikom govore na društvenim mrežama. Ja mislim da nemaju. S druge strane, Gugl je nedavno promenio svoja pravila kojima je političarima proširio prostor u kojem mogu da se kreću. Mislim da to neće doneti ništa dobro“, kaže profesor Kljajić.

Smatra da je izraz „Tviter diplomatija“ dobio ironičnu konotaciju, pre svega zbog Donalda Trampa, jer se stvari od globalnog značaja na skučen način prvo pojavljuju na Tviteru.

„To se prelilo po celom svetu, a u Srbiji je dobilo drugu dimenziju. Tviter je u Srbiji u padu jer je postao poprište sukobljavanja mišljenja na često vrlo neprikladan način, sa rečnikom koji ne odgovara ljudima u javnom prostoru“, kaže profesor Kljajić.

Ističe da se plaši da će upotreba rečnika koji na ivici ili čak preko ivice govora mržnje, izazvati posledice koje niko ne želi.


Video prilog RTS-a pogledajte OVDE.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend