Mediji prepoznaju značaj usavršavanja digitalnih veština u medijskom sektoru

Upitani da li bi oni kao medij bili spremni da sami organizuju ili plate obuke za svoje zaposlene koje bi za cilj imale unapređenje digitalnih veština i kompetencija, njih 27% kaže da su spremni i da veruju da je to jedna od važnijih tema za obuke, dok još 16% kaže da bi bili spremni iako veruju da ima i bitnijih tema.

Ovo su nalazi iz istraživanja o tražnji za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca na medijskom tržištu Srbije koje je tokom leta realizovao Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), uz podršku Misije OEBS u Srbiji.

Istraživanje pokazuje veliki prostor za unapređenjem digitalnih veština, bez obzira na očit napredak u nekoliko poslednjih godina, a posebno za vreme pandemije koja je ubrzala sve digitalne procese unutar medija. Skoro polovina medija (njih 46%) veruje da je nivo digitalnih veština među njihovim kolegama u sektoru dobar, dve petine medija smatra da su digitalne kompeticije osrednje (40%), a 14% medija navodi da su digitalne veštine u medijskom sektoru odlične. Medijski profesionalci uočavaju zavisnost između nivoa digitalne pismenosti i kvalitetnijeg funkcionisanja medija pa tako 74% medija navodi da veća digitalna pismenost u velikoj meri može da doprinese kvalitetu rada medija.

U pogledu tehničkih i IT veština, ukupno 70% medija prepoznaje potrebu za daljim usavršavanjem u oblasti montiranja snimljenog sadržaja u TV prilog ili u neki drugi video sadržaj za digitalnu platformu, 61% medija ima potrebu za obukama kada je u pitanju rukovanje tehničkom opremom koju koriste, dok 84% medija ima potrebu za obukama iz oblasti korišćenja platformi za razmenu sadržaja i saobraćaja.

Kada je reč o PR, softverskim i dizajnerskim veštinama, 83% medija ističe potrebu obuka u oblasti kreiranja i postavke digitalnih strategija i planova i u oblasti zaštite bezbednosti oglašivača (brand safety), 84% medija ima potrebe za unapređenjem veština u korišćenju sistema merenja posećenosti medija (audience measurement), dok je korišćenje naprednih tehnoloških platformi (ad serving, programmatic platforms) za unapređenje prodaje oglasnog prostora na digitalnim kanalima prepoznato kod 84% medija. Da su im neophodne obuke iz korišćenja dizajnerskih programa kaže 78% medija, dok je 61% medija prepoznalo potrebu za obukama iz oblasti održavanja veb sajtova na nekoj od dostupnih platformi.

Istraživanje je pokazalo da je kod planiranja obuka neophodno osigurati kontinuitet u obukama jer se, zbog dnevnih obaveza, brzo gubi korak s dramatično ubrzanim IT i tehnološkim promenama, kao i da je neophodno uvažiti generacijske razlike u medijima koje su uzrok različitih nivoa znanja zaposlenih, ali i njihove različite motivacije za učešćem u obukama. U planiranju obuka, pokazuje istraživanje, moraju da se uzmu u obzir specifičnosti vrste medija (TV, radio, štampa, onlajn portali), regionalna distribucija (nacionalno, regionalno, lokalno) i veličina, pošto su potrebe drugačije za male, srednje i velike medijske kuće.

Istraživanje u okviru projekta „Podrška odlučivanju zasnovanom na podacima na medijskom tržištu rada: unapređenje digitalnih sposobnosti medijskih profesionalaca“ je imalo za osnovni cilj da analizira tražnju na medijskom tržištu za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca. Istraživanje daje doprinos i na podacima zasnovanom donošenju odluka svih relevantnih medijskih aktera, kao i adekvatnoj i efikasnoj primeni Medijske strategije (važi do 2025. godine) i Strategije razvoja digitalnih veština (važi do 2024. godine). Istraživanje je urađeno s različitim grupama medijskih profesionalaca (donosioci odluka/seniorske pozicije u medijima, akademska zajednica i medijske asocijacije) u Srbiji i uz kombinaciju kvantitativnih (anketa) i kvalitativnih metoda (dubinski intervjui i fokus grupe).

Kompletno istraživanje je dostupno na: https://bit.ly/3I98PBK

Istraživanje je dostupno i na engleskom jeziku: https://bit.ly/3xzSotz