30. nov 2021.

Mediji prepoznaju značaj usavršavanja digitalnih veština u medijskom sektoru

Spremnost da zaposlene u medijima pošalju na plaćene obuke koje bi za cilj imale unapređenje digitalnih veština i kompetencija u medijskom sektoru pokazuje 75% medija u Srbiji, među kojima je 55% medija koji ističu da je ovo važna tema za obuke i 20% medija koji bi bili spremni iako veruju da ima i bitnijih tema.

Upitani da li bi oni kao medij bili spremni da sami organizuju ili plate obuke za svoje zaposlene koje bi za cilj imale unapređenje digitalnih veština i kompetencija, njih 27% kaže da su spremni i da veruju da je to jedna od važnijih tema za obuke, dok još 16% kaže da bi bili spremni iako veruju da ima i bitnijih tema.

Ovo su nalazi iz istraživanja o tražnji za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca na medijskom tržištu Srbije koje je tokom leta realizovao Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), uz podršku Misije OEBS u Srbiji.

Istraživanje pokazuje veliki prostor za unapređenjem digitalnih veština, bez obzira na očit napredak u nekoliko poslednjih godina, a posebno za vreme pandemije koja je ubrzala sve digitalne procese unutar medija. Skoro polovina medija (njih 46%) veruje da je nivo digitalnih veština među njihovim kolegama u sektoru dobar, dve petine medija smatra da su digitalne kompeticije osrednje (40%), a 14% medija navodi da su digitalne veštine u medijskom sektoru odlične. Medijski profesionalci uočavaju zavisnost između nivoa digitalne pismenosti i kvalitetnijeg funkcionisanja medija pa tako 74% medija navodi da veća digitalna pismenost u velikoj meri može da doprinese kvalitetu rada medija.

U pogledu tehničkih i IT veština, ukupno 70% medija prepoznaje potrebu za daljim usavršavanjem u oblasti montiranja snimljenog sadržaja u TV prilog ili u neki drugi video sadržaj za digitalnu platformu, 61% medija ima potrebu za obukama kada je u pitanju rukovanje tehničkom opremom koju koriste, dok 84% medija ima potrebu za obukama iz oblasti korišćenja platformi za razmenu sadržaja i saobraćaja.

Kada je reč o PR, softverskim i dizajnerskim veštinama, 83% medija ističe potrebu obuka u oblasti kreiranja i postavke digitalnih strategija i planova i u oblasti zaštite bezbednosti oglašivača (brand safety), 84% medija ima potrebe za unapređenjem veština u korišćenju sistema merenja posećenosti medija (audience measurement), dok je korišćenje naprednih tehnoloških platformi (ad serving, programmatic platforms) za unapređenje prodaje oglasnog prostora na digitalnim kanalima prepoznato kod 84% medija. Da su im neophodne obuke iz korišćenja dizajnerskih programa kaže 78% medija, dok je 61% medija prepoznalo potrebu za obukama iz oblasti održavanja veb sajtova na nekoj od dostupnih platformi.

Istraživanje je pokazalo da je kod planiranja obuka neophodno osigurati kontinuitet u obukama jer se, zbog dnevnih obaveza, brzo gubi korak s dramatično ubrzanim IT i tehnološkim promenama, kao i da je neophodno uvažiti generacijske razlike u medijima koje su uzrok različitih nivoa znanja zaposlenih, ali i njihove različite motivacije za učešćem u obukama. U planiranju obuka, pokazuje istraživanje, moraju da se uzmu u obzir specifičnosti vrste medija (TV, radio, štampa, onlajn portali), regionalna distribucija (nacionalno, regionalno, lokalno) i veličina, pošto su potrebe drugačije za male, srednje i velike medijske kuće.

Istraživanje u okviru projekta „Podrška odlučivanju zasnovanom na podacima na medijskom tržištu rada: unapređenje digitalnih sposobnosti medijskih profesionalaca“ je imalo za osnovni cilj da analizira tražnju na medijskom tržištu za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca. Istraživanje daje doprinos i na podacima zasnovanom donošenju odluka svih relevantnih medijskih aktera, kao i adekvatnoj i efikasnoj primeni Medijske strategije (važi do 2025. godine) i Strategije razvoja digitalnih veština (važi do 2024. godine). Istraživanje je urađeno s različitim grupama medijskih profesionalaca (donosioci odluka/seniorske pozicije u medijima, akademska zajednica i medijske asocijacije) u Srbiji i uz kombinaciju kvantitativnih (anketa) i kvalitativnih metoda (dubinski intervjui i fokus grupe).

Kompletno istraživanje je dostupno na: https://bit.ly/3I98PBK

Istraživanje je dostupno i na engleskom jeziku: https://bit.ly/3xzSotz

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend