13. mar 2017.

Milivojević: Novinarstvo urušeno, svi iznose svoje istine

Uz lak pristup proizvodnji informacija, danas svi iznose svoje istine u javnost i to ima nekoliko posledica, a jedna od njih je urušavanje novinarstva i klasičnih medija kakve smo poznavali, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević.

To je sada društvo stavilo pred ozbiljan problem, smatra Milivojević i upozorava da hiperprodukciju i senzacionalizaciju vesti prate komercijalizacija i smanjenje kvaliteta.

Prema njenim rečima, pošto su ukinuti putokazi koji su postojali kod konvencionalnih medija, pojavili su se nepoznati akteri i izvori.

To je stvorilo jedan svet u kome je javnosti konstantno servirano uverenje da je važno kako se čovek oseća i šta lično o nečemu misli, a ne ono što jeste, objasnila je Milivojević.

Ona je, kao dodatni problem, označila i veoma izraženu klimu antiintelektualizma i snažnog populističkog talasa, koji politički melje i razvijene demokratije.

To je kontekst u kojem svako za donošenje javnih odluka može da se oslanja samo na ono što oseća i želi, rekla je Milivojević, ukazujući na dominaciju emocija nad istinom i faktografijom.

U tom smislu, objasnila je Milivojević, kada se u razvijenom svetu govori o post-istini, ne misli se da je istina nestala, nego da se odluke donose na osnovu emocija, umesto na osnovu faktografije.

Na tom talasu, kako je napomenula, Britanci su glasali za izlazak iz Evropske unije, dok su Amerikanci izabrali kralja rijaliti televizije u Belu kuću.

Milivojević je ocenila i da su tradicionalni mediji prva žrtva informacionog društva i da je taj proces prilagođavanja bolan.

Ona misli da je iluzija da je reč o urušavanju poverenja u tradicionalne medije, pa će popravljanjem poverenja i odnosa sa publikom oni da se vrate tamo gde su bili, jer više nema tog mesta gde su bili tradicionalni mediji.

Digitalna galaksija i umreženo informaciono društvo izgledaju sasvim drugačije nego društvo koje smo poznavali i koje je bilo zasnovano na štampanim medijima, konstatovala je Milivojević.

Ona je podsetila da je novinarstvo bilo profesija koja je za čitavo društvo selektovalo informacije po određenim standardima.

Niti za takvom uslugom više postoji potreba, niti su ti standardi tako jasni kao u zlatno doba novinarstva u drugoj polovini 20 veka, a i publika to više ne očekuje od medija, zaključila je Milivojević.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend