Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Tamo gde postoji kvalitetan javni servis kome ljudi veruju, publika se sporije seli na internet da se informiše, kaže u intervjuu za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji koji je objavio Rojtersov institut za novinarstvo. U zemljama koje klize u autokratiju ili su već autokratizovane, ljudi se u potrazi za informacijama sve više okreću mrežama, kojima – paradoksalno – takođe ne veruju.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu eskalirali su napadi na kritičke medije. Rizično je baviti se novinarstvom ovde: Srbija zaista jeste najopasnije mesto u Evropi za rad novinara, i to smo videli u poslednjim izbornim ciklusima. Ovde su izbori kao ratne zone. Novinari se fizički napadaju. Centar Beograda je okupiran i pretvoren u paramilitarni kamp iz kog svakog trenutka mogu da iskoče kriminalci, navodi za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, koja je za Rojtersov institut za studije novinarstva radila istraživanje o Srbiji.
Publika u Srbiji ne veruje oficijalnim medijima i sve veći procenat njih istinu pokušava da pronađe na internetu, što je odlika svih zemalja koje klize u autokratiju, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević koja je učestvovala u izradi istraživanja Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva. Ovo istraživanje je, kako kaže, pokazalo da postoje tri grupe medija - jedne kojima se veruje, i to su, uglavnom profesionalni i kritički mediji United grupe, druge koju čine mediji u kojima preteže nepoverenje i tabloidi kojima se najmanje vjeruje.
Konačno je potvrđena lista kandidata za članove Saveta REM-a i to je velika stvar, ali ne mora da znači da vodi ka dobijanju nezavisnog i kvalitetnog REM-a, smatra profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) u penziji Snježana Milivojević.
Jedno od ključnih mesta gotovo svih protesta i demonstracija poslednjih trideset godina je Radio-televizija Srbije. Omražena devedesetih godina kao glavno sredstvo režimske propagande, u godinama posle petooktobarskih promena ulagala je izvesne kadrovske i programske napore da uspostavi poverenje gledalaca i slušalaca, da bi je pre nekoliko meseci, zbog nezadovoljstva načinom izveštavanja studenti blokirali, što se nije dogodilo ni kada je za vreme vlasti Slobodana Miloševića važila za "TV Bastilju".
Sumnja u kritičke medije se seje da se publika odbije i da se izbegne mogućnost polaganja odgovornosti nosilaca vlasti pred javnošću, čemu kritički mediji služe. To je smišljeni, dugogodišnji projekat da se poseje nepoverenje. Tako se širi apatija, kaže dr Snježana Milivojević za Cenzolovku
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Sve četiri nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom. U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića, kaže se u tekstu koji je za ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva napisala dr Snježana Milivojević
"Malo toga nas može više da iznenadi u tom dugom procesu izbora REM-a, proces jako dugo traje, mnogo duže nego što to sad formalno izgleda. Ono što je neobično je to da ispod jedne velike studentske pobede i pritiska koji su oni izvršili da se ponovi konkurs na izgled postoji saglasnost i vlasti i javnosti i EU da se sa tim procesom ovog leta završi. Ali ispod tog prividnog konsenzusa u stvari sve ključa, mislim da tu nikakvog konsenzusa nema, da svi učesnici imaju različite ideje o tome kako da taj proces privedu kraju i nemam ni malo optimizma o tome kako će to izgledati", rekla je za N1 profesorka FPN Snježana Milivojević.
Studenti od ponedeljka blokiraju RTS i RTV. Protest će, kako su naveli, trajati dok se ne raspiše novi konkurs za REM ili dok se RTS ne ugasi. Snježana Milivojević, profesorka FPN-a kaže da zahtev za gašenje RTS-a vidi kao zahtev za simboličkim diskontinuitetom.
Bojkot Javnog medijskog servisa Srbije na koji su pozvali studenti u blokadi čini se kao adekvatan odgovor na javno nezadovoljstvo radom RTS, inovativan je i drugačiji, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević.
Nacionalna televizija emitovala je u subotu veče potresnu ispovest porodice Firić, koja je izgubila tri člana, deku i dve devojčice, u tragediji koja se dogodila obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Emisija je probudila jezu i tugu koju osećamo od 1. novembra. U profesionalnom smislu, ona je i otvorila pitanja - šta je u emisiji bez autora sporno oko načina izveštavanja?
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bila je da li sadašnja vlast u Srbiji promoviše kič. Sagovornici su bili Snježana Milivojević, dugogodišnja profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U doba masovnog širenja dezinformacija i propagande, što dovodi i do političkih previranja, kao i zbog katastrofalnog izveštavanja o nasilju prema deci, ženama, neistomišljenicima ili marginalizovanim grupama, koje za posledicu ima društvene sukobe, etička pitanja u medijima su godinama u prvom planu i u Srbiji i u svetu. Istovremeno, na najvećoj katedri za novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka - etika više nije obavezan predmet
Komentarišući novi "Kodeks novinara i novinarki Srbije" profesorka FPN-a u penziji Snježana Milivojević ocenila je da su mediji "laboratorija neetičkog ponašanja", zato su Savet za štampu i Sud časti signalizirali da je čitav niz odredbi ili neprecizan ili nedovoljno fokusiran da odgovori, da im pomogne u rešavanju etičkih dilema koji dolazi iz naših medija.
7. maja stupio je na snagu novi Evropski akt o slobodi medija (EMFA). Njegova sukcesivna primena počinje za šest meseci, a do pune primene proći će još dve godine.
Komentarišući odnos predsednika Privremenog organa Beograda Aleksandra Šapića prema medijima N1 i Nova.rs, profesorka FPN u penziji Snježana Milivojević smatra da su mediji pretvoreni u oružije, te da se vodi jedna vrsta medijskog rata do istiskivanja iz medijskog sistema.
Zašto u Srbiji rijaliti programe gledaju i oni koji ih se javno gnušaju? Zašto se takvi programi emituju i na nacionalnim televizijama? Kako utiču na društvo i koju potrebu zadovoljavaju kod publike koja ih gleda? O tome u Tabuu sa Mlanom Nikolićem razgovaraju: Snježana Miilivojević - profesorka FPN-a, Dragan Ilić - psiholog i novinar, i Nikola Parun - stručnjak za komunikacije.
Predlog Zakona javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, ističe za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.
"I kao što su devedesetih državni medijski pogon bili Politika, Tanjug i RTS, danas je ishod medijske tranzicije to da su centar medijskog pogona Pink, Hepi i Informer. Sve te tri medijske kuće su šampioni govora mržnje, kuće koje satanizuju političke neistomišljenike", smatra profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.
