Stevica Smederevac novi predsednik Saveta REM-a, zapelo već na prvoj odluci o Informeru 
Đorđević: Tužbe protiv KRIK-a nisu SLAPP, mogli smo oboje po dva puta da ih tužimo 
„Praznik demokratije” i medijska scena u Srbiji: Kako se vlast pripremila za izbore? 
Novi studio, stare prljave kampanje: Novosadska TV javnim novcem finansira naprednjačku propagandu 
Prvi i poslednji: Tramp zabranio pristup izveštačima iz Bele kuće 
Predlog Zakona javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, ističe za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.
"I kao što su devedesetih državni medijski pogon bili Politika, Tanjug i RTS, danas je ishod medijske tranzicije to da su centar medijskog pogona Pink, Hepi i Informer. Sve te tri medijske kuće su šampioni govora mržnje, kuće koje satanizuju političke neistomišljenike", smatra profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.
O medijskom sistemu koji je stavljen u službu izborne pobede, o agresivnom lupetanju tabloida u izveštavanju o okupaciji Ukrajine, o ličnom mišljenju i „pa šta logici“ umesto istine, o tome zašto je objektivno novinarstvo poljuljano do temelja, ali i o njegovoj važnosti kao ključnoj formi javnog znanja... za Cenzolovku govori profesorka Snježana Milivojević
Cilj filma bio je da SNS publici objasni ko su sad „naši“ a ko „njihovi“, posle serije afera i hapšenja kriminalaca koja su uzdrmala režim. Da poveže duboku državu, bivše policijske i političke saputnike i kriminalce sa političkim protivnicima, dakle sasvim nespojivi svet svakojakih zaverenika protiv vođe i države. Jedina dodirna tačka ovog nemogućeg predsednik i njegova porodica.
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i novinar Nedim Sejdinović ocenili su u Novom danu da su izmene i dopune medijskih zakona koje je usvojila Skupština Srbije urađene na brzinu, bez transparentnosti i konsultovanja sa medijskim udruženjima. "To je prilično veliko medijsko pospremanje u finišu godine", napomenula je Milivojević. "Sve je doneseno u uskim političkim krugovima i kao posledica međupartijskih dogovora", istakao je Sejdinović.
Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević izjavila je u Novom danu TV N1 da su reakcije srpskih zvaničnika na odluku društvene mreže Tviter da označi medije koji su povezani sa Vladom Srbije, besmislene, jer nije reč ni o kakvoj međunarodnoj zaveri protiv Beograda, već o globalnom procesu koji traje već godinu i po dana.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević izjavila je da su mediji ključni deo dijaloga vlasti i opozicije u vezi sa izbornim zakonima, koji se u stvari ne vodi.
Medijska reforma, započeta 2012. godine, oslanjala se na nekoliko ključnih tačaka sa jednim jedinim ciljem: osnaživanje medijskog pluralizma.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević kaže da je u svim međunarodnim akademskim i političkim izveštajima Srbija uvek uz najgore, naročito kad su u pitanju slobode i mediji. Navela je da u Srbiji imamo sistem zarobljenih medija i da je država zarobila regulatore koji bi trebalo da budu nezavisni i autonomni. Navodi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić strateški koristi medije, a podsećajući na izjave o snimku s rampe u Doljevcu, kaže da on može i tako nešto da kaže, a da izađe "neoštećen", jer ga njegova biračka baza ne drži za reč. Pretpostavljam da ovaj ciklus od 30 evra govori glasnije nego sećanje na to kad je predsednik nešto o tome rekao, dodala je.
Sa Snježanom Milivojević, profesoricom javnog mnijenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, razgovaramo o današnjem novinarstvu, njegovim izazovima i perspektivama u sve neizvjesnijoj budućnosti.
Broj ljudi koji za informisanje koristi internet u porastu je i u Srbiji, a većina ljudi za informisanje podjednako koristi i tradicionalne i onlajn medije, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.
Objašnjenje premijerke Srbije Ane Brnabić o "pogrešnom" ponašanju poslanika SNS na sednici parlamenta, kada su novinari N1 i Nova S proglašeni za "državne neprijatelje", novinar Vukašin Obradović naziva licemernim. "Očigledno da je reč o jednom igrokazu, gde vi iskorišćavate parlament i te mlade ljude da kažu ono što je vama, govorim o visokim funkcionerima SNS-a, pomalo degutantno, a onda se posle toga izvinjavate". Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević kaže da je "zapanjena kakve je mlade kadrove SNS uputila u Skupštinu".
Informisanje u digitalnom okruženju je projekat koji Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka radi sa ciljem da identifikuje promene informativnih tokova i analizira navike i stavove domaćeg onlajn stanovništva koja se pretežno informiše na internetu.
U Srbiji je izgrađen sistem zarobljenih medija, a na tržištu dominiraju država, javna preduzeća sa istaknutim partijskim kadrovima i vlasnici industrije oglašavanja, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja smatra da je to kreiralo ambijent u kojem mediji ne mogu da obavljaju osnovnu informativnu ulogu.
U potpunu dominaciju vlasti nad domaćom medijskom scenom, ne samo uoči izbora, kako bi se uticalo na konkretnu odluku glasača, već i da bi se na stavove biračkog tela uticalo na duge staze, uključene su najgledanije nacionalne televizije sa različitim ulogama.
Odgovor na tekst Snježane Milivojević "Kako se bira generalni direktor RTS-a" objavljen u dnevnom listu "Danas", 31. 5. 2020.
“Vremena su teška, zlo je na sve strane. A ljudi bi hteli da bude bolje i bore se za ostvarenje tog boljeg. Svetlost mora biti pravi narodni list. U tom smislu želeli bismo da okupimo sve poštene ljude, jer i sami radimo iz najčistijih pobuda. Svetlost je bez sredstava. Njeni redaktori su siromašni ljudi. Ali, ipak, nije im cilj profit. Pomoć svakoga koji smatra da nam je treba dati biće dobrodošla. Samo neka niko ne pomisli da nas može kupovati ili prodavati!”
Upravni odbor Radio-televizije Srbije odlučio je 5. maja da raspiše javni konkurs za imenovanje generalnog direktora. Kako je javnost za to saznala?
Nakon što je Upravni odbor Radio-televizije Srbije doneo odluku o raspisivanju konkursa za novog generalnog direktora, medijski stručnjaci ocenili su u razgovoru za CINS da promena prvog čoveka RTS-a ne znači i promene u radu te kuće. Dok Vladimir Radomirović iz UNS-a kaže da je glavni problem način finansiranja RTS-a, profesorka FPN-a Snježana Milivojević ističe da je interna organizacija javnog servisa takva da lični doprinos direktora, ali ni glavnog urednika, ne može ništa da promeni.
