Završeno suđenje po tužbi Vladimira Ðukanovića protiv Vuka Cvijića, očekuje se presuda 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Napad na Matića u Ćacilendu, zlokobnom mestu gde batinaši odlučuju koga će da prebiju, dok policija gleda u stranu 
Za tri medijska izdavača u Subotici više para nego svima ostalima tokom deset godina 
Slučaj Aleksinac: Kako je medijski konkurs oterao novinare na biro 
Šta donosi obećanje vlasti da će do Nove godine biti izabrano pet novih članova Regulatornog tela za elektronske medije? Kako tumače stručnjaci, prema postojećim procedurama nemoguće su promene u REM-u bez direktnog uticaja na to, na papiru nezavisno telo. Ali - da li su uopše moguće u obećanom roku?
Uvek me je više zanimala sadašnjost nego prošlost. Zato sam i izabrala da se bavim medijima koji su u našem svetu glavni kreatori zajedničkog sada -i- ovde.
Profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević opisala je na svom Fejsbuk profilu sopstveno iskustvo sa cenzurom na Radio-televiziji Srbije, dugo petnaestak godina, od vremena kada joj je Aleksandar Tijanić rekao da će sa njenim stavovima proći „kao krme u Teheranu“ do poslednjeg, nedavno najavljenog gostovanja u emisiji OKO o REM-u, koje je iznenada odloženo.
Vlast je neprikosnovena već sedam godina, ali jedine dve emocije koja proizvodi su strah i nezadovoljstvo, i prisustvujemo eskalaciji govora mržnje, uvredama, pretnjama, a to pokazuje da se nešto promenilo u odnosu moći, ocenili su gosti 360 stepeni.
Sve je snažniji otpor upotrebi termina „lažne vesti“, koji je popularnost stekao zahvaljujući Trampovom obračunu sa medijima. I pre Trampa, to su uspešno radili političari u Srbiji, koji i danas proizvode lažne vesti, razarajući poverenje u kritičke medije. Možda su lažne vesti korisne za političare, ali su posledice po naše društvo i demokratiju već razorne
Političari zavise od podrške javnosti i zato ulažu veliki napor da javno mišljenje oblikuju u skladu sa svojim interesima, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević i ocenila da je posao medija da vlast pozivaju da položi račune za svoje delovanje, a građana da to zahtevaju i očekuju.
Ako kažete da mediji nisu slobodni, znači da su mediji zarobljeni. Ko je to zarobio medije? Ko ih to drži zarobljene? Privatizacija medija u Srbiji je završena 31. decembra 2016. godine. Svi mediji su potpuno slobodni.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana MIlivojević ocenila je u Novom danu da je ministar kulture Vladan Vukosavljević dobro dijagnostifikovao problem kad je reč o rijaliti programima.
Slučaj Savamala može biti prekretnica, posle koje se na medijskoj sceni Srbije konstituisao ogroman blok provladinih medija, koji blokiraju javni prostor i komunikaciju u interesu javnosti, ocenila je danas profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević na predstavljanju izveštaja “Slučaj Savamala”.
"Konferencija za medije danas više nema, danas imamo konferencije za javnost, i to su konferencije koje nisu namenjene razmeni informacija, to su konferencije koje su u slavu jedne osobe, jednog čoveka i jedne politike", kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i jedan od osnivača Grupe za slobodu medija Slaviša Lekić.
Medijska i novinarska profesija, u ovom trenutku, stvarno ima povod da se objedini i obrati javnosti, kao svom prvom, jedinom i stalnom savezniku, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević i ocenila da je nastupila "nova faza" u položaju medija u Srbiji.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević izjavila je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija duboko zagazila u proces stvaranja novog autokrate i poretka u kojem se urušava svaki kritički oslonac.
Napadi desničarskih ekstremista na ekipu koja je snimala dokumentarni film "Albanke su naše sestre" i nastojanje da se onemoguće projekcije tog filma govore o tome da projekat suočavanja s ratnim '90-tim godinama u Srbiji nije moguć i da "rat i dalje traje", ocenjeno je na tribini "(Anti)evropske politike kulture u evropskoj prestonici kulture" u Novom Sadu.
Profesorka Snježana Milivojević govori o RTS-u i modelima javnih servisa kod nas i u Evropi, u okviru serije od deset razgovora povodom obeležavanja 20 godina postojanja edicije Multimedia izdavčke kuće Clio. Ona će u utorak 6. juna na istu temu govoriti na tribini u Užicu
Uz lak pristup proizvodnji informacija, danas svi iznose svoje istine u javnost i to ima nekoliko posledica, a jedna od njih je urušavanje novinarstva i klasičnih medija kakve smo poznavali, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević.
"Vlast koja oko raznih fikcija proizvodi buru emocija i živi od skandala do skandala, sada odjednom oko događaja koji je najvažniji u demokratiji, kreira jednu kvazimirnu situaciju. Populističkim obrazloženjem ‘nemamo mi vremena za kampanju kad ovoliko radimo’ govori da kampanja nije potrebna jer nije ni važno šta drugi kandidati nude. U osnovi je i uvredljiva poruka biračima: šta vi ima da se informišete o izborima, vaše je da izađete na birališta i jedino što u kampanji treba da saznate jeste ono što već i pre nje znate, a to je kome treba da date taj siguran glas"
Profesorka Milivojević je u Novom danu televizije N1, osvrćući se na nezvaničnu najavu kandidature Tomislava Nikolića za predsednika, iako je SNS predložila Aleksandra Vučića, rekla da joj se čini da atmosfera uoči predsedničkih izbora prevazilazi uobičajeno “fabrikovanje napetosti”. “Dolazi se do granice malo veće iregularnosti. Građani i građanke ne mogu da se koncentrišu oko izborne…
Vesti su svet u kojem većinom "stanuju" muškarci, ali koji većinom prave žene, izjavila je Snježana Milivojević, koordinatorska nacionalnog istraživanja Globalnog medijskog monitoring projeka, koja upozorava da u Srbiji "država finansira, usmerava i vrlo direktno utiče na sadržaj, pa je sloboda medija teško ostvariva".
U medijima u Srbiji žene su zastupljene uglavnom kao slučajne prolaznice, laici ili predstavnice glasa javnosti, a najmanje kao ekspertkinje
Istraživanje „Ko pravi vesti“, koje je sprovedeno u okviru projekta „Global Media Monitoring“, pokazuju da su u medijima u Srbiji žene uglavnom prikazane stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga. Mnogo ređe u važnim temama i udarnim vestima i češće se pozivaju da govore o onom o čemu su svedočile nego o onome što…
