01. sep 2020.

Milivojević: U Srbiji je izgrađen sistem zarobljenih medija

U Srbiji je izgrađen sistem zarobljenih medija, a na tržištu dominiraju država, javna preduzeća sa istaknutim partijskim kadrovima i vlasnici industrije oglašavanja, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja smatra da je to kreiralo ambijent u kojem mediji ne mogu da obavljaju osnovnu informativnu ulogu.

Foto; Medija centar Beograd

Srbija se od drugih zemalja u kojima se mediji zarobljavaju razlikuje po tome što je u njoj taj sistem koherentan, dok kod drugih postoji neka vrsta pluralizma, objasnila je Milivojević u serijalu razgovora Presstup.

Prema njenim rečima, u Srbiji je taj ambijent napravila vlast, a glavna posledica je oštra, vrlo neravnopravna i asimetrična polarizacija na medijskoj sceni.

„Ipak, ovo je 21.vek, i bez obzira na siloviti atak, ne mogu svi mediji da budu stavljeni pod jednu kapu“, istakla je Milivojević.

Ona misli da su Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Radiotelevizija Srbije „dva najambicioznija projekta“, ali ocenjuje da su to i „dva najveća promašaja ovdašnje transformacije medija“.

Milivojević je REM uporedila sa saobraćajcem koji okreće glavu od raskrsnice „u kojoj se svako sa svakim sudara“ i ukazala da regulator počinje da deluje u skladu sa „novom modom da se sve institucije parališu“, a da se odlučivanje „koncentriše u ličnim rukama“.

„Javni servis je neaktivno mesto u medijskom sistemu koji čuva centar od baš otvorene kompromitacije i agitacije za vlast, ali definiše tupi, nekritički pogled na svet“, rekla je Milivojević, za koju je jedino pozitivno to što RTS „podseća da bi moglo biti i gore“

Upitana o uticaju društvenih medija na informisanje, ona je predočila da se društvo u Srbiji bavi svojim „malim lokalnim problemom“ i ne vidi da se svet mnogo menja.

To, međutim, vrlo dobro vidi vlast, koja je tokom predizborne kampanje pokazala da su „samo oni sposobni da prave svemirske kampanje sa nepostojećom publikom i mnogo ekrana“, ilustrovala je Milivojević.

Kako je objasnila, pokazatelj značaja društvenih mreža vidi se u tome što „vodeći političari i vodeći mediji u Srbiji prave emisije u kojima direktno polemišu sa sadržajem na mrežama“.

Uprkos tome što su mladi novinari zainteresovani, motivisani, posvećeni i pristojno obrazovani, ona je ocenila da u novinarstvo trenutno ulaze novinari koji su se profesionalno socijalizovali sa „normalnošću lažnih vesti, post-istinom i političarima u vodećim demokratskim zemljama koji otvoreno lažu“.

Zato mlade novinare očekuje vrlo težak i komplikovan posao, jer je „prozvodnja konfuzije postala glavni posao mnogih medija“, upozorila je Milivojević.

Ona predviđa da će informisanje u javnom interesu u budućnosti biti mnogo izazovnije, ali je uverena da u „profesionalnoj zajednici u Srbiji za to ima snage“, ohrabrena što su mnogi mladi novinari pokrenuli različite inicijative i što su mnogi nagrađeni evropskim nagradama.

Na pitanje da li medije u Srbiji očekuje oslobađanje od politčkih i ekonomskih uticaja ili dodatni pritisak, Milivojević je odgovorila da nije sigurna da ima naznaka da stanje medija ide u dobrom pravcu.

Za to su dokaz „poslednje afere u vezi sa medijima“, dodala je ona i, kao primer, pomenula Telekom.

Država, odnosno vlast, „na vreme se evakuiše u sigurno vlasništvo u medijima, iz koga je po zakonu trebalo da izađe“, ukazala je Milivojević.

Ona misli da glavni motiv za to nije toliko direktno posedovanje medija, koliko zarobljavanje medija i spremnost da se uđe u „novi medijski domen“, kao što su kablovski operateri i drugi „hibridni modeli“ koji će se razviti.

„To je obespokojavajuće, jer na dugi rok diskredituje ideju o značaju medija, a omogućava i odstupnicu, kada jednom siđu s vlasti, da sebi obezbede mogućnost da utiču na medije drugim komercijalnim kanalima“, zaključila je Milivojević.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend