17. dec 2020.

Polovina publike u Srbiji aktivno izbegava vesti

Broj ljudi koji za informisanje koristi internet u porastu je i u Srbiji, a većina ljudi za informisanje podjednako koristi i tradicionalne i onlajn medije, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.

Ona je na onlajn debati o veštačkoj inteligenciji i slobodi izražavanja koju je organizovala Misija OEBS u Srbiji predstavila istraživanje o informativnim navikama domaćih digitalnih korisnika koje pokazuje da među onima koji se informišu onlajn postoje tri glavna izvora vesti – sajtovi tradicionalnih medija (35 odsto), društvene mreže (32 odsto) i televizija (30 odsto).

Ona je rekla da 81 odsto intervjuisanih koristi tradicionalne medije i 95 odsto digitalne medije i da se isti broj ljudi informiše na televiziji i na društvenim mrežama, kao i da se televizor i mobilni telefon izjednačuju u korišćenju za pristup informacijama.

Milivojević je dodala da poverenje u medije stalno opada, ali da se ove godine pokazuje i da je veliki pad poverenja u društvene mreže i navela primer da 35 odsto ljudi kao glavni izvor informacija koristi društvene mreže, a da im samo 25 odsto veruje.

Istakla je da dve trećine korisnika ima posrednika (kakve su na primer društvene mreže) između informacije i sebe i da su građani Srbije skloniji da im algoritam na osnovu njihovih ranijih pretraživanja vrši selekciju vesti, a ne novinari kao profesionalci.

Ona je ukazala da 50 odsto publike aktivno izbegava vesti i da veliki deo publike nema ništa protiv da dobija samo vesti sa kojima je saglasan (posebno mladi), dok se veliki deo publike informiše incidentno.

Generacijski jaz je vidljiv kada je reč o upotrebi društvenih mreža i izboru mreže preko koje se prate vesti, pa instagram intenzivno koriste mladi, za vesti njih 54 odsto, dok stariji od 55 godina viber koriste za informisanje (40 odsto).

Što se tiče mlađe populacije mobilini telefon je ubedljivo najdominantije sredstvo pomoću koga se oni informišu – 92 odsto njih. Dominantno ga koriste sve starosne grupe, ali raspostranjenost i značaj padaju sa godinama, tako da ga tek nešto više od polovine 52 odsto starijih od 55 godina tako vide.

Polovina publike u Srbiji aktivno izbegava vesti 2
Foto: Screenshot

Uprkost praćenju različitih medija, poverenje u medije je izrazito nisko. Samo petina ispitanika se usaglasila sa izjavom da se u većini slučajeva može verovati vestima.

„Pad poverenja nije samo činjenica da mediji ostaju bez njihove glavne supstance, nego govori o korisćenju dezinformacija ili takozvanom informacionom neredu u medijima“, istakla je Milivojević.

Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) rekla je da postoje prednosti i izazovi sa kojima je potrebno suočiti se po pitanju veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija neće moći u potpunosti da zameni ljude u novinarstvu, dodala je ona, ističući brojne prednosti koje veštačka inteligencija može da donese novinarskoj profesiji, kao što su alati koji pomažu i štede vreme novinarima, alati za bolje targetiraje publike.

„Etika je nešto što je stub novinarstva. To je esencija našeg rada i ona je zapravo i apostrofirana kao glavni izazov. To je polje sa kojim moramo da se suočimo i da imamo spreman odgovor“, rekla je Filipović.

Mediji u Srbiji jako retko koriste alate koji su napravljeni kao proizvod veštačke inteligencije, ali se nadamo da ćemo uhvatiti korak s vremenom i da ćemo uskočiti u taj voz razvoja veštačke inteligencije, dodala je ona.

Filipović je istakla da je dobro što je Srbija napravila strategiju razvoja veštačke inteligencije i da ju je potrebno povezati sa postojećom Medijskom strategijom.

Novinarka BIRN i predstavnica Asocijacije onlajn medija (AOM) Tanja Maksić rekla je da je svaka promena koja dolazi iz sfere veštačke inteligencije ključna za onlajn medije.

Maksić ističe da su za tu vrstu medija suštinski važna pitanja kako će veštačka inteligencija, odnosno algoritmi, uticati na proizvodnju sadržaja, kako da dođu do publike, kako da mere uspeh u tom digitalnom prostoru, koje resurse treba da poseduju da bi ostali konkurentni.

„Mislimo da je ovo jedan od puteva za rešavanje problema, učešće u kreiranju politika, medijskih zakona… još jedan put je samoregulacija i mediji treba da pogledaju sebe i svoju profesiju, a sa druge strane je važno povezivanje sa međunarodnim organizacijama, da se ukači voz, šta recimo radi EU po pitanju algoritama i regulacije društvenih mreža i digitalnog prostora“, rekla je ona.

Jedan od načina za rešavanje problema je, prema rečima Maksić, povezivanje na nivou profesije sa medijima i organizacijmaa koji su dublje ušli u tu temu.

Pravna ekspertkinja Bojana Kostić govorila je o  regulacijama i zakonima u medijima.

„Postoje dva dokumenta koji se direktno bave slobodom izražavanja i veštačkom inteligencijom, oba dokumenta počivaju na konstantnoj pretpostavci o osnovim pravima  koja se moraju poštvati“, navela je Kostić.

Napomenula je i da Zakon o platformama ima funkciju da spreči govor mržnje. Problem nastaje u tome što govor mržnje još nije konkretno definisan i zavisi od više faktora u sklopu jedne države. Sankcije kada se prekrši Zakon o platformama mogu biti između pet do 50 miliona evra.

Veštačka inteligencija ne može da se osloni bez znanja stručnjaka u određenoj oblasti. Zbog toga je važno da institucije poput Ministarstva kulture i informisanja, Fakuteta političkih nauka, Filozofskog fakulteta treba da doprinesu u razumevanju različitih uloga koja veštačka inteligencija može da igra u određenim situacijama.

Gordana Janković iz Misije OEBS govorila je o tome kako veštačka inteligencija može da utiče na kreiranje javnog mnjenja. Stoga je istakla da ,,novinarska i medijska udruženja moraju da podižu svest građana o različitim aspetima veštačke intelgencije i njenom potencijalu“.

„Demokratizacija tog procesa je zaista neophodna. Veoma je važno razgovarati i svi pozivaju na obazrivo i na pravovremeno razmišljanje kako treba urediti taj prostor i da se od onog dela koje je zlo, postignu transparentni procesi“, rekla je Janković, ističući da etički aspekti zahtevaju ljudsko učešće u razvoju veštačke inteligencije.

Predstavnica Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i predstavnica Srbije u okviru Komiteta za izradu pravnog okvira za veštačku inteligenciju Saveta Evrope Dara Gravara rekla je da je među ciljevima razvoja veštačke inteligencije i obezbeđivanje etičke i bezbedne primene veštačke inteligencije.

„Ovaj cilj stoji u istoj ravni sa ciljevima razvoja veštačke inteligencije i njime se podrazumeva zaštita podataka i zaštita od diskriminacije“, rekla je Gravara.

Ona je navela da je Evropska unija predstavila etičke smernice za pouzdanu upotrebu veštačke inteligencije i da ona mora ispuniti to da ima ljudski nadzor, bude sigurna, obezbedi privatnost podataka, bude transparentna, obezbedi diverzitet i da ne diskriminiše i bude odgovorna.

Kako je kazala, do kraja 2021. EU priprema direktivu koja će definisati veštačku inteligenciju i pravni i etički okvir.

Govoreći o veštačkoj inteligenciji Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije rekla je da veštačka inteligencija neće moći u potpunosti da zameni ljude u novinarstvu, da sada ona pruža alate koji pomažu novinarima da obavljaju svoj posao, ali da je etika, koja je stub novinarstva, apostrofirana kao izazov na polju čitave veštačke inteligencije.

Predstavnica Ministarstva kulture i informisanja Slavica Trifunović rekla je da je jedno od najvažnijih pitanja kako razvoj veštačke inteligencije utiče na slobodu izražavanja koja je temeljno ljudski pravo i istakla da se to pravo mora uzeti u obzor pri razvoju veštačke inteligencije

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend