29. sep 2021.

Stakleni plafon za žene u medijima: Više ih proizvodi vesti, ali drastično manje odlučuje o uređivačkoj politici

Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.

Muškarci vode uređivačku politiku u javnom servisu i pored činjenice da na RTS-u program kreira 71 odsto novinarki, odnosno urednica emisija.

Mnogo je bolje u regionalnom javnom servisu – Radio-televiziji Vojvodine – gde je 67 odsto novinarki i isto toliko urednica medija unutar RTV-a. Ta kuća ima direktorku programa za sve RTV medije, kao i glavne i odgovorne urednice RTV radija i internet redakcije.

Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka i autorka navedenog istraživanja, rekla je da joj je žao što nema žena na pozicijama glavnih urednika na RTS-u, posebno imajući u vidu da javni servisi imaju obavezu da budu podsticaj drugim medijima u svakom smislu.

U vestima se ne problematizuje rodna neravnopravnost, stereotipi teško da se ikada dovode u pitanje, a rodna diskriminacija nikada nije centralna tema. Svega 11 odsto svih vesti u fokusu ima žene

Istraživanje je pokazalo i da žene imaju znatno veće šanse da dođu do glavnog uredničkog mesta u digitalnim medijima (31 odsto), odnosno kao urednice veb-portala, nego da to postanu u tradicionalnom mediju (10 procenata).

Na uredničkim pozicijama u medijima je 58 odsto žena, manje ih je u uredničkim kolegijumima i užim uređivačkim odborima, a najmanje među glavnim urednicima.

Ovi podaci su rezultat danas predstavljenog pilot istraživanja „Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima“, koje je od marta do maja ove godine sproveo Fakultet političkih nauka u Beogradu (FPN) u saradnji sa Misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.

Istraživanje je obuhvatilo 22 informativne medijske kuće (koje zapošljavaju veliki broj novinara i svakog dana proizvode vesti), odnosno 40 redakcija (pojedine medijske kuće imaju više zasebnih medija) i 1.938 osoba.

„Novinarke su brojnije od svojih muških kolega“, navodi se u istraživanju. „One čine 63 odsto, a novinari 37 odsto zaposlenih. Kao urednice rubrika takođe su većina (58%), i ta razmera se održava i kada je reč o mestu pomoćnika/pomoćnice i zamenika/zamenice glavnih i odgovornih urednika/urednica. Međutim, tu dolazi do radikalne promene, na najuglednijem i najprominentnijem mestu za novinarsku profesiju – mestu glavnog i odgovornog urednika – samo je 18 odsto žena (6 od 34).“

Na uredničkim pozicijama u medijima je 58 odsto žena, manje ih je u uredničkim kolegijumima i užim uređivačkim odborima, a najmanje među glavnim urednicima – samo 18 odsto

U najvećim medijima žene su više zastupljene na menadžerskim pozicijama nego kao glavne urednice. Od osam velikih medijskih korporacija u Srbiji, u tri su žene na funkciji generalnog direktora, što predstavlja 36 odsto.

„Ovi nalazi nam pokazuju da je takozvani stakleni plafon postavljen relativno visoko i prilično čvrsto. Nije ga tako lako preći, doći na sam vrh i zauzeti poziciju koja je u javnosti najvidljivija“, rekla je Danka Ninković Slavnić, docentkinja Fakulteta političkih nauka i članica istraživačkog tima, na današnjem predstavljaju rezultata istraživanja.

Budući da su analizirani mediji koji zapošljavaju veliki broj novinara i novinarki i stižu do velikog dela domaće publike, uzorkom nisu bili obuhvaćeni lokalni mediji.

Ljiljana Stojanović, glavna urednica leskovačke informativne agencije JUGpress, koja se uključila u diskusiju, rekla je da bi u narednom istraživanju trebalo obuhvatiti lokalne medije, posebno zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina na lokalu pokrenuto dosta portala koje su osnovale žene i koje su i urednice medija.

U SRBIJI VIŠE NOVINARKI NEGO U EVROPI

U odnosu na Srbiju gde je ukupan broj žena na novinarskim poslovima veći od 60 odsto, u većini evropskih i svetskih zemalja njihov broj je oko 40 procenata. Ipak, samo je 18 odsto naših novinarki na glavnim uredničkim mestima u medijima.

Prema podacima Rojtersovog instituta, i u Nemačkoj je slična situacija.

Krajnosti su zabeležene u Južnoafričkoj Republici, gde su svih 60 odsto žena koje rade u medijima i glavne urednice, i, sa druge strane, u Japanu, gde nema glavnih urednica u 20 najrelevantnijih posmatranih medija, dok je broj novinarki drastično manji od broja novinara.

Žene „ne stanuju“ u vestima

Drugo globalno istraživanje „Ko pravi vesti“, u kojem je učestvovao i Centar za istraživanje medija FPN-a (nacionalna koordinatorka projekta je Snježana Milivojević), pokazalo je da su žene u Srbiji slabo zastupljene u vestima kao sagovornice, analitičarke ili izvor informacija – u 2020. godini one su činile samo 20 odsto osoba vidljivih u vestima.

Nastavlja se medijski trend smeštanja ženske perspektive u oblast ličnog i privatnog, dok se u oblastima ekspertskog mišljenja zadržava muška dominacija

„Ovaj podatak pokazuje da tokom 15 godina od prvog ovakvog istraživanja sprovedenog u Srbiji (1995. godine, prim. nov.), kada je zastupljenost žena bila 21 odsto, nije bilo progresa. Postoji razlika u vidljivosti žena među različitim tipovima medija, tako da u tradicionalnim medijima (štampa, radio, TV) žene čine 19 odsto od svih subjekata i izvora u vestima, dok u onlajn vestima (sajtovi i Tviter) čine četvrtinu“, navodi se u istraživanju.

Jedina tema gde su žene dominantno prisutne jeste „rod i slične teme”, gde čine 80 odsto subjekata vesti, ali je, kako se navodi, ovo potpuno marginalizovana tema, prisutna u svega jedan odsto analiziranih tekstova. Kada je reč o svim drugim oblastima, žene su znatno manje zastupljene. Više su zastupljene u pričama o poznatima, umetnosti i medijima, te sportu, a mnogo manje u izveštajima o politici.

Do rodne jednakosti u vestima za 67 godina

U istraživanju se napominje da žene imaju veće šanse od muškaraca jedino kada izražavaju lično iskustvo, a skoro pa jednako kada iznose stavove kao građanke. U svim ostalim situacijama portparolke, ekspertkinje ili komentatorke, čak i svedokinje, čine manje od jedne petine osoba koje iznose svoje mišljenje.

Tako se nastavlja medijski trend smeštanja ženske perspektive u oblast ličnog i privatnog, dok se u oblastima ekspertskog mišljenja zadržava muška dominacija, zaključuje se u istraživanju.

Žene u Srbiji slabo zastupljene u vestima kao sagovornice ili izvor informacija – u 2020. godini one su činile samo 20 odsto osoba vidljivih u vestima

U vestima se ne problematizuje rodna neravnopravnost, stereotipi teško da se ikada dovode u pitanje, a rodna diskriminacija nikada nije centralna tema. Analiza je pokazala da svega 11 odsto svih vesti u fokusu ima žene.

Ovogodišnje istraživanje, koje se odvijalo u vreme globalne pandemije kovida 19, pokazalo je da su čak 78 odsto vesti u vezi sa koronavirusom proizvele novinarke, a vidljivo je povećanje broja ekspertkinja koje su davale svoje mišljenje o temama koje su u vezi sa koronavirusom. Ipak, kako je navela Snježana Milivojević, u medijima su veoma malo bile zastupljene teme koje su usmerene na probleme koje žene imaju u doba krize (na primer, rad od kuće uz brigu o deci i druge porodične obaveze).

„Žene su podzastupljene u svim vrstama medija i na platformama, zastupljene su u manje značajnim temama i u manje raznovrsnim ulogama“, zaključila je profesorka Milivojević.

Na primeru naše zemlje očito je da dominacija žena u proizvodnji vesti nije dovoljna da se napravi pomak ka rodnoj ravnopravnosti u medijskom sadržaju, zaključuje se u istraživanju.

Prateći napredak koji je na globalnom nivou postignut od prvog monitoringa 1995. godine, ukoliko bi se nastavilo ovom brzinom, rodna jednakost u pojavljivanju u vestima širom sveta bila bi dostignuta tek za 67 godina.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend