Prof. Milivojević: U svim međunarodnim izveštajima Srbija uvek uz najgore (VIDEO)

Jedna od odlika načina vladavine Aleksandra Vučića je da strateški koristi medije, on radi to brutalnije – ličnim pojavljivanjem i ona su strateška, kaže gošća N1. Čak i kad se radi o podsećanju na starije izjave, kao nedavno na onu o nedostajuća dva minuta (sa snimka saobraćajne nesreće na rampi u Doljevcu u kojoj je učestvovalo vozilo Zorana Babića) on iz svega toga može da izađe neoštećen, ističe profesorka.

Na pitanje kako može da kaže apsolutno bilo šta, i da mu to „prođe“, pa i da pita na Pinku „jel su bili izbori prošle godine“, a domaćin emisije ćuti, kao da nisu, profesorka kaže da su sve to alatke iz kutije za alat autokrata. Podsećajući na to šta je radio i bivši američki predsednik Donald Tramp, navodi da su to, nažalost, sve recepti koji se prepisuju.

„Izborna, biračka baza takvih političara ih ne drži za reč, oni se ne vezuju za reč, oni se vezuju interesno sa svojom izbornom bazom. Pretpostavljam da ovaj ciklus od 30 evra govori glasnije nego sećanje na to kad je predsednik rekao onda kada je zbog suđenja trebalo nešto da se kaže. Taj trenutak kad je rekao – „video sam snimak, užasan je“, je nama rekao „ja kontrolišem, ja sam video snimak, ja kontrolišem kad će se videti snimak, a to je – nikad“, ističe gošća N1.

O zahtevu opozicije za nezavisnom televizijom na nacionalnoj frekvenciji

Novosti pišu „Pre izbora hoće TV“, a radi se o zahtevu dela opozicije da se nacionalna frekvencija dodeli nekoj nezavisnoj medijskoj kući koja bi profesionalno radila svoj posao. Komentarišući u Prelistavanju štampe to, profesorka Milivojević kaže da joj izgleda kao da opozicija želi da malo precizira svoj globalni zahtev za slobodom medija. Svi smo se složili da je sloboda medija ključna i razumem zahteve tog dela opozicije – sada istupaju radikalnije sa zahtevima, dodaje. Mišljenja je da je opozicija shvatila da je njihov drugi predlog o kouređivanju javnog servisa zapravo intervencija na sadržaj.

Današnje televizije sa nacionalnom frekvencijom ne zadovoljavaju nijedan kriterijum, svi nakite u svojim prortfolijima kad se jave na konkurse, kaže profesorka, dodajući da ozbiljni regulatori to proveravaju kako se ostvaruju u praksi. Takvi skandali se nigde u Evropi na terestrijalnim televizijama ne dešavaju, naglašava profesorka FPN.

Ako je stvarno došlo do toga da su lideri opozicije shvatili da je svima nama u interesu jedna dobra, profesionalna televizija, to je dobra stvar, kaže gošća Novog dana dodajući da imamo užasan medijski ambijent. „Imamo sistem zarobljenih medija… Ovde su regulatori zarobljeni. Država je zarobila regulatore koji bi trebalo da budu nezavisni i autonomni. Regulatorna tela kakav je REM su pravljena da budu na odstojanju od države“, ističe profesorka.

O otvaranju novih televizija: „Fiktivni pluralizam nam ne treba“

Upitana o najavljenom otvaranju još nekih televizijskih stanica, Milivojevićeva kaže da ta vrsta fiktivnog pluralizma nama ne treba, konstatujući da su neke „televizije paravan, neke su fabrike za pranje novca, neke su i kupovane javnim novcem zbog toga, neke su fabrike za proizvodnju pritiska, a neke će, koliko shvatam, služiti za pranje ugleda pred međunarodnom javnošću, za legitimisanje spolja“. Profesorka navodi da su televizije koje su najviše kritikovale bile neke regionalne televizije ili televizije koje imaju strane vlasnike i da nad njima nije bilo tako lako uspostaviti kontrolu. „Mislim da je ovde u režimu sazrelo uverenje da oni ovde sve mogu da prodaju, a da se to ne prodaje dobro napolju i mislim da bi im bilo jako drago da neku stranu televiziju, neku regionalnu ili neki makar licencniji programski sadržaj, da imaju za cover (pokriće) i mislim da će tu biti još iznenađenja. Telekom na velika vrata najavljuje svoj indirektni ulazak na medijsko tržište i mislim da će u toj oblasti biti novih televizija“, navela je.

Upitana kakvu snagu imaju svi izveštaji koji govore da nije dobro u sferi medija i sloboda, Milivojevića kaže da oni imaju težinu, i „da to više ne može da se opere“. Ipak, kako ističe, to više nije stvar samo Srbije. Jedan talas autokratizacije ide Evropom, ide demokratskim državama i poraslo je uznemirenje, navela je profesorka dodajući da su Poljska i Mađarska imale toliki pad koji nije zabeležen od kada se, na primer, indeks Fridom hausa pravi. Srbija je na trećem mestu i u svim međunarodnim akademskim i političkim izveštajima Srbija je uz najgore uvek, naglasila je.

Vlast morala energičnije da reaguje povodom slučaja Palma

Na pitanje da li su televizije „oprale“ Palmu, što se pita i Nova.rs u svom tekstu, jer se na nacionalnim frekvencijama često pojavljivao nakon što je Marinika Tepić „otvorila slučaj“ i javno ga optužila za podvođenhje maloletnica, profesorka Milivojević kaže da ne veruje, da ne postoji takav program (za „pranje“). Ovo je treći put da je u javnosti buknulo ovako nešto što se odnosi na seksualno uznemiravanje, navodi gošća N1, podsećajući na glumice koje su optužile svog nastavnika glume (Miroslava Aleksića), pa na optužbe Danijele Štajnfeld da ju je silovao njen kolega Branislav Lečić. To se dešavalo nama pred očima sa slavnim ličnostima, sada se dešava sa političkim, javnim funkcionerom, dodaje. „To za šta je javno osumnjičen je takvih razmera, da je vlast do sada mogla da reaguje mnogo energičnije. Pretpostavljam da se kalkulisalo s tom idejom da neko pranje može da usledi“, kaže profesorka navodeći da je usledio „furiozni marš kroz televizije“.

Milivojevićeva pretpostavljam da je Dragan Marković Palma toliko uvezan klijentelistički u taj sistem „da ne mogu baš da operu ruke javno“. „Ako se ne varam, predsednik je to izričito pokušao – da više zaštiti njega nego žrtve, ne verujem da nije shvatio šta je izgovorio… Mislim da su se ovoga puta žene u Srbiji toliko mobilisale da pokažu da je to nešto preko čega ne može da se pređe“, navela je. Oko Lečića, kaže, je poneki gluma izašao u odbranu, ovde to nismo čuli.