Nova pravila o društvenim mrežama, novi korak ka cenzuri - i prepiska na Vajberu može biti povod za sankcije

Šta donosi nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, koji je izradio kabinet Zaštitnika građana Zorana Pašalića? Pravnici ga ocenjuju kao prvi korak ka cenzuri digitalnog prostora, a napisan je tako da se gotovo ne može ni smatrati pravnim dokumentom. A koliko je transparentan, govori i činjenica da su i novinari N1 i pravnici koji su bili zainteresovani da saznaju šta u nacrtu piše, za to morali da se dovijaju.

Foto: Unsplash

Kako glasi pravna definicija društvene mreže? Kada je zaštitnik građana želeo da je pronađe, deluje da je samo ukucao pojam naGuglu i u nacrt izmena zakona uneo prvo što mu je izašlo.

„Društvena mreža jeste website (vebsajt) ili kompjuterski program koji omogućava licima da komuniciraju ili razmenjuju informacije na internetu koristeći kompjuter ili mobilni telefon“, navodi se u zacrtu kao definicija.

Ovo je, naime, do slova iskopirana rečenica iz Kembridžovog rečnika, a nikako pojam koji odgovara zakonodavnom okviru.

„Kao da je to pisala neka sekcija B1 engleskog jezika, a ne neki pravnici“, kazao je pravnik Milan Vujić.

Srbija bi, kažu stručnjaci, kao zemlja koja je makar formalno kandidat za članstvo morala da koristi postojeće zakone koji odavno vrlo precizno definišu društvene mreže u Evropskoj uniji, a ne da predlaže nove koji mogu biti proizvoljno tumačeni.

„Ovo je nešto što ne ispunjava minimalne zahteve kvaliteta, sadržine i razumevanja onoga što digitalni prostor danas jeste. To bi značilo da bi i neka prepiska na, recimo, Vajberu ili nekoj drugoj platformi bila posmatrana kao društvena mreža i bila predmet uređenja, odnosno da bi neko ponašanje, komunikacija ili izražavanje u takvoj komunikaciji moglo da bude predmet kažnjavanja“, istakla je izvršna direktorka „Partneri Srbija“ Ana Toskić Cvetinović.

Posebno je problematično što bi zakon definisao i nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje na internetu – za šta stručnjaci kažu da uopšte nisu pravni pojmovi.

„Kvalifikacija zavisi od ukusa i nervoze onog ko primenjuje zakon. Mi znamo kako se primenjuje zakon u Srbiji – selektivno i najčešće u interesu režima, čija je nervoza ujedno sve veća“, dodaje Vujić.

Da li se nervoza režima po prvi put preliva u zakonodavni okvir? Pravnici nemaju dilemu – cilj ovog zakona je uvođenje cenzure interneta u Srbiji.

„Čak i u Srbiji, koja jeste jedna vrsta ograničene demokratije gde su ljudska prava ograničena, imali smo digitalni prostor koji je bio relativno slobodan i sada je ideja da se te slobode uguše i u digitalnom prostoru, da se pre svega kritika vlasti uguši u onlajn prostoru.

Ako neko pod vašim imenom napiše nešto drsko i nepristojno, na vama je da u roku od osam dana donesete kod notara overenu izjavu onog ko je koristio vaš profil. Posao tužilaštva tako prelazi u ruke građana i ukida se pretpostavka nevinosti. Cilj svega ovoga, smatraju pravnici, je da se građani obeshrabre da bilo šta pišu na internetu, jer ne prete samo novčane, već i zatvorske kazne.

„Autoritarni mokri san, otprilike – da se ljudi i cenzurišu i autocenzurišu ne bi li izbegli kazne zatvora“, ističe advokat Vujić.

Poseban paradoks, smatraju pravnici, je činjenica da ovaj nacrt zakona dolazi iz instutucije Zaštitnika građana – na papiru, čoveka koji bi morao da radi baš to – štiti građane, a ne vlast.

„Kao da se ta institucija stavila u poziciju izvođača radova autoritarnog režima u Srbiji i ispunjenju autoritarnih fantazija istog“, istakao je pracvnik.

Ombudsman Zoran Pašalić već nedeljama odbija da za N1 komentariše nacrt zakona iza koga bi trebalo da stoji.