Objavljeno istraživanje „Digitalne kompetencije novinara“

Prema istraživanju većina ispitanika je svesna značaja i uticaja digitalizacije na funkcionisanje medija, prihvata nove standarde profesionalne prakse i aktivno stiče nova znanja i veštine radi kvalitetnijeg i lakšeg obavljanje posla. Ipak, stručno osposobljavanje za nove profesionalne uloge je sporo, sporadično i neorganizovano.

Slabo su razvijene upravo one novinarske kompetencija koje su od ključnog značaja za reetabliranje poverenja u medije, za korišćenje prednosti tehnoloških inovacija u javnom interesu i za izgradnju osnove za stimulisanje ekonomske podrške publike medijima kojima veruju.

Istražovanje je pokazalo da oko dve trećine od 250 anketiranih novinara proizvodi digitalne sadržaje često, a 40% svakodnevno.

Istraživanje je pokazalo da su novinari najveštiji u oblasti operisanja informacijama. Tri najrazvijenije veštine novinara su digitalno komuniciranje sa drugima, pretraživanje interneta i preuzimanje i organizovanje pronađenih informacija, i kritičko procenjivanje pouzdanosti internetskih izvora i informacija.

Najlošije razvijeno umeće je umeće proveravanja verodostojnosti informacija (“fact-checking”) i autentičnosti fotografija, što ima ključni značaj u suzbijanju lažnih vesti. Iskustva velikih svetskih medija pokazuju da je povećanje kapaciteta novinara za “fact-checking” uspešan način jačanja kredibiliteta medija, dok domaći mediji tome ne posvećuju dovoljno pažnje, navodi se u istraživanju.

U oblasti komunikacije, dobro su razvijene novinarske kompetencije u vezi sa društvenim mrežama, što doprinosi boljem plasmanu novinarskih proizvoda. Nerazvijene su kompetencije vezane za korišćenje statističkih i analitičkih podataka o reakcijama publike na objavljene sadržaje.

U oblasti proizvodnje digitalnih sadržaja najniže ocene dobili su izrada stranice za sajt, pravljenje podkasta i rad sa kamerom od 360 stepeni, dok su najuspešniji u multiplatformskom izveštavanju. Slabije je rangirana veština pravljenja multimedijalnih sadržaja (kombinacija teksta, zvuka, slike), a posebno rad sa video sadržajima. Najniže ocene dobili su izrada stranice za sajt, pravljenje podkasta i rad sa kamerom od 360 stepeni (jedina ocena ispod 2).

U oblasti sajber bezbednosti i zaštite podataka i privatnosti na internetu, novinari pokazuju relativno visoko samopouzdanje.

Novinari nisu osposobljeni da sami rešavaju tehničke probleme, na primer da reaguju kada uređaji ili digitalni alati ne rade i kada treba podesiti softver ili aplikacije sopstvenim potrebama..

Trećina ispitanih, ipak, ističe oblast sajber bezbednosti kao oblast u kojoj im nedostaju odgovarajuće kompetencije i želi da ih unapredi.

Iako žene čine dominantni broj zaposlenih u medijima, njihova digitalna obučenost zaostaje za obučenošću muškaraca.

Sa porastom broja godina, ocene ispitanika o ličnim kompetencijama su sve niže, što ukazuje na postojanje međugeneracijskog jaza.

Samo 3% ispitanika je svoje digitalne veštine steklo tokom redovnog školovanja (studiranja), što ukazuje na malu ulogu obrazovnih institucija u osposobljavanju novinara za tehničku stranu njihovog posla.

Ispitanici su iskazali značajnu motivaciju da unaprede određene veštine. Među prvih pet najpoželjnijih izdvojeni su veb dizajn, vođenje protala ili internet radija, zatim podkast i veština rada sa video i audio sadržajima. Dodatno, oni su zainteresovani da unaprede svoja znanja o digitalnom marketingu i raznim aspektima sajber bezbednosti.

Menadžment društvenih mreža, analitika i SEO optimizacija takođe figuriraju kao obasti u kojima su obuke poželjne.

Glavne prepreke u sticanju digitalnih kompetencija su nedostatak vremena i nedostupnost obuka.

Regionalni i lokalni mediji u odnosu na beogradske ređe šalju novinare i na obuku van medija.

Preporuke

U preporukama za akademsko obrazovanje novinara stoji da ono treba da se temelji na novom, celovitom konceptu digitalnog novinarstva koji se razvio kao posledica revolucionarnih promena u javnoj komunikaciji.
Glavna institucija formalnog obrazovanja za digitalno novinarstvo treba da bude univerzitet (visokoobrazovne ustanove), koji svoje opšteobrazovne, stručne i praktične kurseve treba da prilagodi promenama u vezi sa digitalnom transformacijom medija i novim načinima proizivodnje i distribucije medijskih sadržaj.
Univerzitetski (akademski) programi novinarskog obrazovanja, treba da osposobe svoje diplomce za multiplatformsko i mulitmedijalno izveštavanje, kao i da omoguće razvoj novih medijskih zanimanja, kao što su menadžeri digitalnih platformi, urednici i analitičari društvenih mreža, video producenti, itd. tako što će kombinovati ponudu znanja i veština iz više oblasti (kreiranje sadržaja, menadžment, marketing, programiranje, itd).
Univerziteti treba da angažuju novinare sa iskustvom profesionalnog rada u medijima za nastavu praktičnih stručnih predmeta u vezi sa digitalnim kompetencijama.
Što se tiče neformalnog obrazovanja novinara, ono treba da bude usmereno na razvoj digitalnih znanja i veština, kao i akademski, treba da bude utemeljeno na celovitom konceptu digitalnog novinarstva.
Neakademski (neformalni) programi novinarskog/ medijskog obrazovanja treba da se organizuju kao deo specijalizovanog i planiranog permanentnog obrazovanja za medijske profesije.
U organizaciju neakademske novinarske obuke treba da budu uključeni i civilni i privatni i državni sektor, tj. kompetentne organizacije koje imaju kapaciteta da obezbede kvalifikovane predavače, tehničku opremu, prostor, odgovarajuću literaturu za uspešnu obuku.
Poželjno je da glavninu obuka za digitalne kompetencije novinara u sledećih nekoliko godina organizuju profesionalna udruženja medija ili novinara ili njihove agencije, uz pomoć domaćih ili stranih donatora.
U sledećih nekoliko godina, neakademski programi novinarskog/medijskog obrazovanja treba da ponude obuke za povećanje digitalnih kompetencija u oblasti multimedijalne produkcije), produkcije i montaže video i audio sadržaja, uključujući live video, vizuelizacije podataka, pravljenja podkasta, “backpack” izveštavanja sa udaljenog mesta u pokretu, izveštavanja sa mesta događaja preko instant tvitova ili bloga, provere verodostojnosti informacija (fact checking) i autentičnosti fotografija, analize statističkih i analitičkih podataka o reakcijama publike, podsticanja reakcija publike, prilagođavanja sadržaja prema zahevima SEO optimizacije, veb dizajna, digitalnog marketinga, sajber bezbednosti i zaštite privatnosti.

Celokupno istraživanje možete videte na sledećem linku.