02. nov 2021.

Rebrendiranje Fejsbuka – „krečenje“ afera ili (r)evolucija avatara

Fejsbuk ne postoji dugo kao, na primer, Tojota, ali je do te mere urezan u svest jedne generacije, da promena imena, logoa, tipografije, kao i kod Gugla, ne znači ništa. Gugl teško da će ikada biti Alfabet, kao što verovatno niko Fejsbuk neće zvati Meta. Uostalom, to bi bilo isto kao kada bi na dijetalnu koka-kolu stavili crveni čep. Jedno s drugim ne ide i nešto nedostaje. Šta time poručuje Zakerberg, sem što najavljuje, za većinu i dalje nerazumljivi, svet "metaverzuma"?

„Ako oglašavaš aparate za gašenje požara, počni od vatre“, glasi jedan od saveta tvorca modernog advertajzinga, Dejvida Ogilvija.

Fejsbuk je sastankom u proširenoj realnosti na kom je Zakerberg objavio promenu imena i najavio u kom pravcu će se kretati kompanija u narednim godinama krenuo sa „vatrom“, „metasvetom“ o kome ne znamo dovoljno, ne znamo kada će stići i ne znamo tačno kako i kada ćemo da ga koristimo.

Beži li Fejsbuk od realnosti ili pokušava da je ponovo stvori? I šta Zakerberg namerava rebrendiranjem kompanije?

Rebrendiranje obično dolazi u trenucima evolucije ili revolucije jedne firme. Mnoge od njih, međutim, promenom imena nisu postigle ništa. Rebrendiranje i košta. „Pepsi“ je samo novi logo platio milion dolara, a za tri godine, koliko je trajao proces novog pozicioniranja imidža, potrošeno je više od milijardu.

Fejsbuk je, samo u ovoj godini, za izgradnju „metaverzuma“ potrošio 10 milijardi dolara.

Ipak, kao što je teško da će Fejsbuk promenom logoa, poruka, tipografije, imena postati Meta, gotovo je izvesno da niko na kugli zemaljskoj, sem u možda korporativnim čestitkama za Novu godinu, za Gugl neće reći Alfabet.

Primera za ne tako velike domete rebrendiranja ima podosta, na svim stranama. Tako je Pica hat želeo da postane samo Hat, Kseroks – Kseroks: kompanija dokumenata, a Dankin donats samo Dankin. I opet ništa. Ali, bez obzira na promenu imena, Fejsbuk ostaje Fejsbuk, jer toliko dominira internetom i našom svakodnevicom da promena imena nema skoro nikakvu funkciju.

Sem, ako se iza toga ne krije neka „čudovišna“ revolucija koja kuca na vrata, neka vrsta Hanibala pred našim ekranima.

Neuspeli pokušaj otvaranja „crne kutije“

Ili je, možda, evolucija pred vratima Fejsbuka, pa podstaknut svedočenjem bivše zaposlene Frensis Haugen, internet gigant prestane da „crnu kutiju“ sa podacima i algoritmima ljubomorno čuva samo za sebe. Ali, čini se da je sve to premalo za razmere Fejsbuka.

Ipak, ne može se reći da pokušaja da se makar malo odškrinu vrata te kutije nije bilo.

Tako se 2018. godine istraživački konzorcijum sa sedište u Harvardu Social Science One, udružio se sa Fejsbukom u pokušaju da dobije podatke od Zakerbergove kompanije o uticaju društvenih medija na demokratiju i podeli ih sa naučnom zajednicom.

Fejsbuku je, međutim, trebalo mnogo duže nego što se očekivalo da predstavi prvi obećani skup podataka, koji je bio od ograničene koristi za istraživače i za koji je Vašington post pisao da je otkriveno da ima fundamentalnu grešku koja je potkopala sve njihove nalaze.

Uostalom, čini se da je Fejsbuk jedna od retkih „omiljenih omraženih“ kompanija, one koju „volimo da ne volimo“.

„Metaverzum“ i nova realnost 

Metajezik u lingvistici označava posebnu vrstu jezika kojom se nešto objašnjava, razrađuje, sistematizuje. A „metaverzumom“ Zakerberg izgleda nastoji ne da nam objasni svet u kome živimo, makar i virtuelno, nego da ga iznova stvori.

Ustanete ujutru i stavite naočare, upalite sat i stvorite avatara, odete na sastanak sedeći u pidžami na fotelji, u metasvetu kupite zemljište i platite ga, na primer, jednim pikselom. Zvuči čudno, ali to je upravo plan Marka Zakerberga.

Internetom kruže glasine da čak i avatar vlasnika Fejsbuka sa predstavljanja novog imena deluje „humanije“ i realnije od njegovog lika u stvarnom životu.

Avatari nisu nešto što je nepoznato i novo, svako negde ima nekog avatara. Ali, avatari su nekada bili samo koncept, kasnije mnogima alter ego, a sada australijska kompanija „Soul mašins“ pravi avatare s kojima možemo da razgovaramo, skoro pa stvarno, i čija se upotreba nazire u različitim sferama svakodnevice – banke, pošte, obrazovanje, javni sektor, zdravlje…

Razvijeni su na platformi Hjuman OS, i zasnovani na „digitalnom mozgu“, dometima u neuronauci, psihologiji i kognitivnim naukama.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend