Informer za intelektualce

Kada je Bojana Lekić 2001. dobila nagradu Karić fondacije, u Danasu je izašao tekst pod naslovom „Da li je ovo izdaja?“, autora Luković Petra

Tekst se bavio okolnošću da je tadašnja ikona nezavisnog novinarstva postala laureat priznanja „omražene“ Bogoljubove familije i pritom uzela pripadajući finansijski deo nagrade, poznatiji kao pare.

U tekstu dotičnog Lukovića koji je stilski neodoljivo podsećao na unutrašnji dijalog Aleksandar Vučića, pisalo je: „A da li bi ti, Lukoviću, voleo da dobiješ 33.000 DEM, osećam da pitaju čitaoci željni finansijske krvi? Naravno da bih voleo, nitko od mene srećniji ne bi bio – ali pod malim/maleckim uslovom: da mi pare ne darivaju Bogoljub & Sreten Karić, Slobodan Milošević & kćer mu Marija, Vojislav Koštunica ili Zoran Đinđić (svejedno), neću te pare na kojima se vide krvavi tragovi, otisci prošlosti, neću da idem ulicom i da mi prijatelji dobacuju ‘Bogoljube Lukoviću’, neću da moram da gledam Telefakt u pet verzija, jer, ako propustim – zamislite, javlja se Bogoljub i pita: a ti, kao laureat, ne gledaš naš program?“

U zaključku teksta Luković Petar piše: „Za Milion Dinara – Sve Vredi. Čak i izdaja!“

Tada smo shvatili da u našoj zemlji ima nepotkupljivih ljudi, časnih pregaoca koji ne bi primili ni filer na kome se vide „otisci prošlosti“, spremnih da prkosno odolevaju štosu od trideset tri hiljade nemačkih maraka. I to je bilo vredno svakog poštovanja & divljenja, naročito jerbo su Karićevu novinarsku nagradu do sada drčno odbili svi koji za nju nisu ni bili predloženi. Uključujući i Petra L.

Deceniju kasnije okolnosti u našoj zemlji i okolnosti unutar dotičnog Lukovića znatno su se promenile.

– Kažite nam, Lukoviću, da li biste na svom sajtu objavili predizborni baner SNS. Dakle, Vučića & Nikolića, dve osobe perfektne prošlosti, tako da nema otisaka?

– Koliko je to para? – pitaće vas Luković znatiželjno, palacujuću jezikom.

– Petsto evra!

– Jok ti ćeš da objaviš baner! Pa, naravno da ću da objavim. Za 500 evra ću, bre, da počnem da navijam i za Đokovića – odgovorio bi vam Luković – da ne bude zabune – to je onaj autor teksta „Da li je ovo izdaja?“ iz prvog pasusa.

– A da li biste primili određena finansijska sredstva od gospodina Subotić Stanka, alijas Caneta?

– Samo ako se na tim parama ne vide krvavi tragovi!?

– Ma, ne brinite, Lukoviću, pare su oprane, dakle – nema nikakvih mrlja, fleka, pega, niti ostalih tragova?

– Što da ne. Mislim, poznat je moj stav da za milion dinara sve vredi. Čak i izdaja!

– Ali, ako vas posle budu zvali „Pero Vučiću“ ili „Cane Lukoviću“?

– Uuu, boli me baš đoka! Znaš kol’ko me zabole za to!

– Onda smo se sve dogovorili? Hvala na saučesništvu!

– Hvala i vama. Pozdravite Aleksandra. A posebno Stanka! reći će P. L.

Možda je ovaj razgovor izmišljen – ali podaci nisu. Nepobitno je utvrđeno da je sajt u suvlasništvu Lukovića P., poznat kao e-novine, tokom one prve trijumfalne SNS kampanje objavio SNS reklamu, takoreći ex-SRS baner za 500 evra (oko 1000 DEM). I to nije ništa čudnovato – osim što su posle toga sa suzama radosnicama objavili pismo onog Subotić Stanka, UBitačnog biznismena koga tako zovu jer je sa Uba, gde se pored ostalog navodi: „Obećavam da ću sav novac koji dobijem od odštetnih zahteva dati e-novinama.“

A bolje da je napisao: „Sve pare daću svom kućnom ljubimcu“. Što mu dođe isto.

I tako su e-novine, sajt koji je jedno vreme ličio na nešto, vremenom postale Informer za intelektualce u krizi srednjih godina.

Ovih dana objavili su da su uspešno propali. Možda će ipak samo da promene naziv u (Can)e-novine. Mnogo bolje zvuči.