Javnost uzvraća udarac uprkos ratu protiv uzbunjivača koji vode SAD i druge države

Kristin Hrafnson, istraživački novinar sa Islanda i portparol Džulijana Asanža, za Cenzolovku govori o tome koliko je Vikiliks uticao na slobodu protoka informacija i promenio stavove javnosti o važnim događajima u svetu

“Neustrašivi smo u naporima da javnosti pružimo neulepšanu istinu. Jedna od naših najvažnijih aktivnosti jeste da objavljujemo informacije u originalnom obliku, uz naše izveštaje, kako bi i čitaoci i istoričari mogli da vide dokaze o istini”, navodi na svom sajtu Vikiliks.

Kristin Hrafnson, portparol te medijske organizacije, u razgovoru za Cenzolovku govori o uticaju Vikiliksa na promenu percepcije važnih događaja u svetu, o značaju rada uzbunjivača i slobodnom protoku informacija, pritiscima sa kojima je Vikiliks suočen i izazovima medija danas.

Vikiliks je postao planetarno poznat 2010. godine kada je objavio diplomatske depeše američkog Stejt departmenta koje mu je dostavio vojnik Bredli Mening, najpoznatiji uzbunjivač pre Edvarda Snoudena, kasnije osuđen na 35 godina zatvora.

Izvršio je ogroman uticaj na medije širom sveta, a njegov osnivač Džulijan Asanž, narušenog zdravlja, više od tri godine se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu, koja mu je pružila utočište zbog pretnji da će biti uhapšen i izručen SAD.

Cenzolovka: Koliko su aktivnosti i rad Vikiliksa uticali na shvatanje značaja slobodnog protoka informacija i koliko su promenili današnji svet?

Hrafnson: Mislim da je fer reći da je 2010. godina bila prekretnica, kada je Vikiliks objavio poverljive podatke o ratu u Avganistanu i Iraku i počeo da objavljuje diplomatske depeše američkog Stejt departmenta. Nikad ranije nismo videli takav uticaj, iz zvaničnih vladinih dokumenata, na veoma važne događaje u našoj istoriji.

Čvrsto verujem da je to imalo veliki uticaj i da je promenilo percepciju i odnos prema vojnim intervencijama u Avganistanu, koji je bio relativno pozitivan pre toga. Promenjen je i odnos prema ratu u Iraku. Objavljene diplomatske depeše donele su dubinsko razumevanje o tome kako imperija deluje i čuva obimne podatke o zemljama u kojima SAD imaju ambasade, dakle širom sveta…

Mi smo, naravno, imali izveštaje o tome kako su te informacije uticale na političku atmosferu u severnoj Africi i Tunisu, gde je svrgnut diktator Ben Ali, i o događajima koji su pokrenuli slične pobune u drugim zemljama i „Arapsko proleće”.

Ali osim tih direktnih uticaja, značajno je i to što smo svetu pokazali kakav snažan uticaj mogu imati podaci koje obelodanjuju uzbunjivači. Mislim da smo utrli put i drugim uzbunjivačima koji su se kasnije pojavili, poput Edvarda Snoudena 2013, važnog uzbunjivača, kojem smo i mi pomagali.

Čvrsto verujem da je to (objavljivanje naših izveštaja 2010. godine) promenilo odnos prema vojnim intervencijama u Avganistanu, koji je bio relativno pozitivan pre toga, promenjen je i odnos prema ratu u Iraku, a objavljene diplomatske depeše donele su dubinsko razumevanje o tome kako imperija deluje

Cenzolovka: Da li uzbunjivači sada rade posao koji treba da rade mediji?

Hrafnson: Možemo reći i da smo na neki način razotkrili i nedostatke novinarstva današnjice. Podaci iz Avganistana i iračkog rata, na primer, doprineli su tome. Brojni su aspekti tog pitanja. Svakako je to bila prekretnica za promenu shvatanja i stava javnosti protiv izuzetno opsežnog skrivanja informacija, što je eskaliralo posle 11. septembra 2001. godine.

Deceniju kasnije došlo je do promene i sada vidimo da javnost sve više uzvraća udarac uprkos tome što oni koji su na vlasti čine sve da zadrže svoje pozicije vodeći rat protiv uzbunjivača. To se događa u mnogim zemljama, a pogotovo u SAD.

Postoji jaz između onih koji su na vlasti i onih koji nemaju vlast, a javno mnjenje ima pozitivno mišljenje o tome šta mi radimo, što potvrđuju i istraživanja.

Nasuprot tome, oni koji imaju vlast i pogotovo oni koji je zloupotrebljavaju i žele da je zadrže grčevito se bore da zaustave taj trend koji ide u dobrom pravcu.

Cenzolovka: Koliko se vaš rad od tada promenio? Kako danas radite i u kakvim uslovima?

Hrafnson: Uslovi u kojima već pet godina radimo veoma su iscrpljujući, iz više razloga. Naš urednik se bori protiv sudskog procesa u Švedskoj, tražio je azil od Ekvadora, jer švedske vlasti nisu mogle da mu daju garancije da ga neće izručiti SAD.

Pod finansijskim smo pritiskom jer nas blokiraju najuticajnije finansijske institucije sveta i godinama nas lišavaju skoro svih naših finansijskih sredstava.

I najvažnije, suočeni smo sa tajnom istragom u SAD koja ima za cilj da iza rešetaka na nekoliko decenija zatvori Džulijana Asanža i još nekoliko drugih ljudi iz Vikiliksa.

Zbog toga smo veoma zabrinuti. Ipak, uprkos teškoćama, nastavili smo rad. Proteklih meseci objavili smo izuzetno važne podatke koji su dospeli u medije kao glavni naslovi, o prisluškivanju tri francuska predsednika, prisluškivanju kancelarke Angele Merkel, špijuniranju vlasti u Japanu, uključujući tu i špijunažu japanskih kompanija, o špijuniranju predsednice Brazila Dilme Rusef. Objavili smo i brojne druge dokumente.

Cenzolovka: Koliko saradnika ima Vikiliks?

Boravak u zatvorenom prostoru tokom perioda dužeg od tri godine, bez mogućnosti izlaska na dnevnu svetlost, imao bi uticaja na zdravlje svakog pojedinca. I zatvorenici imaju pravo da izlaze na otvoren prostor, ali Asanž nema priliku za tako nešto i to je ostavilo posledice na njegovo zdravlje

Hrafnson: Imamo užu grupu u našoj mreži. Sada nemamo sredstva da povećamo broj ljudi u timu. Neki od njih rade javno, neki imaju prikrivene identitete, zbog pretnji sa kojima su suočeni, pogotovo iz SAD.

Sarađujemo sa brojnim medijskim organizacijama, od slučaja do slučaja, i nastavljamo da radimo tako. U poslednjih pet godina radili smo sa više od hiljadu medijskih organizacija ili novinara pojedinačno na širenju i analiziranju dokumenata koje smo objavili.

Cenzolovka: Švedska u ponedeljak (31. avgusta, prim. ur.) pokreće pregovore sa vlastima Ekvadora kako bi se pronašao način da švedsko tužilaštvo sasluša Džulijana Asanža povodom optužbi za seksualno zlostavljanje i silovanje. Prethodno je švedsko tužilaštvo odustalo od optužbi za seksualni napad zbog isticanja vremena za podizanje optužnice. Asanž se u ambasadi Ekvadora u Londonu nalazi od juna 2012, kako bi izbegao izručenje Švedskoj. Koliko će, po vašem mišljenju, to još da traje?

Hrafnson: Nadam se da će se uskoro završiti, jer je ovo već apsurdno i sramno. Švedsko tužilaštvo već godinama nije ništa učinilo da se postigne napredak u ovom slučaju, nisu želeli da dođu u London da ispitaju Asanža uprkos otvorenoj ponudi. Bilo bi bolje da se to desilo ranije, da je Džulijan Asanž mogao da iznese svoju stranu priče, a to bi, uveren sam, vodilo okončanju slučaja.

Švedsko tužilaštvo odlučilo je, međutim, da ne učini bilo kakav napredak u procesu, što je osudio i švedski Žalbeni sud, i bilo je jasno da bi, ako švedski tužilac ne sasluša Asanža u Londonu, nalog za hapšenje verovatno bio odbačen pred Vrhovnim sudom.

Apsurdno je to što je u istom tom periodu švedski tužilac putovao u London da bi saslušao 44 lica, kako svedoka, tako i osumnjičenih, u vezi sa različitim slučajevima.

Time što nije učinjen napredak u ovom slučaju, prava Džulijana Asanža su grubo prekršena.

Asanž ipak učestvuje u radu Vikiliksa. Boravak u zatvorenom prostoru tokom perioda dužeg od tri godine, bez mogućnosti izlaska na dnevnu svetlost, imao bi uticaja na zdravlje svakog pojedinca. I zatvorenici imaju pravo da izlaze na otvoren prostor, ali on nema priliku za tako nešto i to je ostavilo posledice.

Cenzolovka: SAD, Britanija i druge zapadne zemlje promovišu slobodu govora i slobodan pristup informacijama, ali istovremeno proganjaju i vode sudske borbe protiv brojnih uzbunjivača. Kakav je vaš stav o tome?

Hrafnson: Ta činjenica govori sama za sebe. To je sramno, to su dupli standardi, pogotovo kada se radi o administraciji američkog predsednika Baraka Obame. Ne sme se zaboraviti da je on izabran sa programom u kojem je ohrabrivao rad uzbunjivača, govoreći da je njihova uloga izuzetno važna, a čim je izabran, sve je zaboravljeno. On je sada lider vlade koja vodi rat protiv uzbunjivača i koristi zastarele zakone kojima se pokušava obezbediti progon i kažnjavanje ljudi na decenijske kazne zatvora. To je veoma sramno.

Cenzolovka: Posle objavljivanja poverljivih dokumenata 2010, napadani ste zbog opasnosti da bi vašim aktivnostima bezbednost i životi mnogih ljudi mogli biti ugroženi. Da li su se obistinile te tvrdnje?

Hrafnson: Prvobitno se 2010. tvrdilo da će objavljivanje poverljivih informacija izazvati velike opasnosti, čak je i načelnik Generalštaba SAD rekao da Vikiliks već ima krv na svojim rukama. I razne druge dramatične optužbe iznete su na naš račun.

Do sada, pet godina kasnije, nisam čuo ni za kakav incident, niti da je neko zbog naših objava stradao. Ta upozorenja su bila preuveličana, a to se ponovo desilo i u slučaju Snoudenovih otkrića, ali mogu reći da ipak nije zabeleženo da je bilo ko bio ugrožen.

Cenzolovka: Kako Vikiliks gleda na problem objavljivanja poverljivih dokumenata koji mogu da izazovu negativne posledice? Smatrate li da, u pogledu transparentnosti, sve informacije koje su vam dostupne treba objaviti?

Obama je sada lider vlade koja vodi rat protiv uzbunjivača i koristi zastarele zakone kojima se pokušava obezbediti progon i kažnjavanje ljudi na decenijske kazne zatvora. To je jako sramno

Hrafnson: Svakako ne. Nikada nismo ni tvrdili da treba objavljivati sve informacije. Naprotiv, preduzimali smo korake da neki delovi informacija ne budu objavljeni. Granica toga šta treba da bude javno mora se razmatrati od slučaja do slučaja, kao što bi i svaki novinar ili urednik uradio. I u mnogim medijskim organizacijama obavljaju se takve procene… Opšte pravilo je teško postaviti, ali svaki novinar zna iz svog svakodnevnog rada da uvek postoji taj proces procenjivanja važnosti objavljivanja. Naravno da postoje informacije koje mi nikada ne bismo objavili.

Cenzolovka: Šta mislite o slobodi medija danas? Šta vidite kao najveće probleme i izazove sa kojima su suočeni današnji mediji?

Hrafnson: Problem sa mejnstrim medijima jeste to što gube uticaj, kao i finansijsku osnovu. Novine umiru svaki dan, nove generacije nisu zainteresovane za tradicionalne medije, ne prate vesti na televiziji, radiju, ne čitaju novine, već imaju druge izvore informisanja.

U tranzicionoj smo fazi u kojoj sve više preovlađuju nove tehnologije koje za nove generacije predstavljaju izvor informisanja, ali imamo i negativne strane toga. Tužno je što poslednjih godina ima dramatično manje istraživačkog novinarstva i što se taj trend nastavlja.

Cenzolovka: Kakva je uloga alternativnih medija u informisanju javnosti?

Hrafnson: Nastaju nove medijske organizacije: na primer onlajn mediji, koji zamenjuju one tradicionalne, i to na veoma uticajan način. Sve u svemu, danas ipak ima dobrih praksi novinarskog integriteta i etike.

U tranziciji smo i teško je videti koliko će to brzo napredovati, ali ne treba previše brinuti, jer su ljudima svakako potrebne informacije. Neophodno je da postoji slobodan protok informacija.

Jedini zabrinjavajući aspekt ove priče jeste to da postoji tendencija onih na vlasti da spreče ili kontrolišu te medije ili organizacije. Stalna je borba da se prljave ruke vlada drže podalje od slobodnog protoka informacija.

 Foto: Helge Øgrim