29. dec 2014.

Klikni i saznaj koliko si glup

homer_simpsonNikad ne biste ni pomislili koliko strašne mogu biti posledice čitanja ovog teksta!

Ako bi, tačno dve godine nakon ko zna kog po redu smaka sveta po majanskom kalendaru, kakav paranoik konačno izmileo iz atomskog skloništa i seo da “prelista internet”, ništa ga ne bi razuverilo da se apokalipsa zaista nije desila. I zaista, ako se pogleda današnja medijska slika na internetu, teško bi se mogao izbeći utisak da društvom ne vlada neka zla distopijska autokratija, a da Veliki brat sedi na prestolu interneta i naređuje urednicima medija da truju neurone čitalaca besprizornim naslovima i očajnim tekstovima.

Danas jutarnja kafa i ne legne kako treba ako umesto ratluka i kisele ne dobijemo porciju vesti o Sorajinom dupetu, o teletu sa dve glave koje sisa kravu sa osamnaest vimena, a iz svakog vimena izleće Scila sa šest sisa, pa dok sračunaš kombinatoriku, ne stigneš čestito ni gaće da obučeš, i zakasniš na posao.

Medijske kuće sve više obraćaju pažnju na formu nauštrb ne samo suštine već i tačnosti i relevantnosti informacija, dok tabele sa mesečnim targetima poseta, otvorenih stranica i novih lajkova fan stranice na Fejsbuku stoje umesto slike sa Pulicerovim likom u svakoj redakciji

A na poslu ista priča.

– Ne, šefe, naravno da nisam stigao da napišem izveštaj, nego jeste li pročitali vest NEĆETE POVEROVATI ŠTA JE POKAZALA GINEKOLOGU (fotografije unutra)?

– Naravno da jesam, a da li si ti pročitao vest UBIO SEBE PA ŽENU I SVASTIKU U MALOJ MOŠTANICI NA DAN KRSNE SLAVE, ALI TO NIJE SVE…? Naravno da nisi. Eto, zato sam ja šef a ne ti.

Da dobar naslov može da proda vest zna se onoliko dugo koliko i postoje mediji, ali da jedna boldovana rečenica, napisana velikim fontom može toliko snažno da puca u centar amigdale ljudskog mozga zaključak je novijeg datuma. Sajt viralnova.com prvi je koji je počeo da eksploatiše naslove koji počinju na foru “Nikad nećete verovati…”, “Ovako nešto u životu niste videli…”, “Dešavalo se x a onda se desilo y i svima su vilice udarile o pod – POGLEDAJTE!”, što je doprinelo ekstremnoj multiplikaciji posete njihovom sajtu. Obrazac, koji se poput virusa širio, kasnije su u većoj ili manjoj meri preuzeli gotovo svi značajni svetski mediji, a činjenica da je patogen potekao sa sajta koji u korenu naziva ima reč “virus” (viral – virusno) baca dilemu da li je rezultat posledica precizno osmišljene maliciozne ideje ili spontana groteska.

Da li je intencija ili ne i nije toliko bitno, ali ova pojava je definitivno obeležila godinu na izmaku. Digitalna izdanja medijskih kuća zamenila su politiku švedskog stola informacija politikom “čitaćete ono što mi hoćemo”. Igranje s primitivnim ljudskim nagonima koji automatski reaguju na spoljnu draž primilo se, naravno, i na našim prostorima. Medijske kuće sve više obraćaju pažnju na formu nauštrb ne samo suštine već i tačnosti i relevantnosti informacija, dok tabele sa mesečnim targetima poseta, otvorenih stranica i novih lajkova fan stranice na Fejsbuku stoje umesto slike sa Pulicerovim likom u svakoj redakciji.

Živimo u potrošačkom društvu. Cilj svakog prodavca jeste da svoj produkt uspešno plasira na tržište i da što više proizvoda proda, pa stoga deluje da je ovo legitiman vid medijske borbe, da se sitnim marketinškim navlakama tuče konkurencija. U toj jagmi za prodajom oglasnog prostora, međutim, svi su Pirovi pobednici. Možda linearni porast prihoda deluje kao dobar rezultat, ali on je samo maska ispod koje se krije gubitak kredibiliteta svakog medija koji ogrezne u trend. S druge strane, internet korisnik klikne na vest “Nikad niste videli ovako slatko mače – NAJSMEŠNIJI VIDEO IKAD”, unutra pusti video u kome mače od deset dana upada u šerpu sa mlekom, nasmeje se par sekundi “Hahah, nema… Mačke, to ludo pa Boga zovi” i ode dalje, u trenutku zaboravivši šta je video.

I on je gubitnik, i to iz dva razloga. Prvo što je možda koliko juče video “najsmešniji video ikad” u kom mačka sa dvadeset metara visine upada u mešalicu za beton, koja je katapultira na stomak zadremalog čoveka pored bazena pa svi zajedno upadaju u vodu, tako da je de fakto prevaren. A drugo, jer je postao žrtva trenda i da uopšte ima potrebu da klikne na takvu vest.

Da se ne lažemo, u tom pogledu svi možemo sebe smatrati gubitnicima. Danas je naprosto nemoguće izbeći toliku količinu nagaznih mina u naslovima, tako da “obiđeš devet, pogineš na desetom naslovu”. I ne samo to, kako protiče vreme, urednici se ne libe da krše sve etičke principe novinarskog esnafa, naslovi postaju sve pretenciozniji, a sve češće vest nema ama baš nikakve veze sa naslovom.

I ne bi to postao ni toliko veliki problem da se ovakvi naslovi prodaju samo u treš rubrikama poput zabave, dokolice i recepata za posnu slavu, ali metastaza se polako seli i na hroniku, kulturu, vesti dana, ekonomiju i politiku. Naravno da niko ne želi da klikne na vest “ŠOKANTNO – Premijer podneo ostavku”, a da je vest zapravo običan izveštaj sa pihtijade iz zabačenog sela na Goliji. Po svemu sudeći, to nas čeka u svetu domaćih elektronskih medija dogodine.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend