17. nov 2016.

Kome smeta Tanjug

Kada je ministar Vladan Vukosavljević kazao da traži recept za spas Tanjuga, verovatno nije pomišljao da će tom rečenicom da navuče gnev onih koji bi trebalo da se nalaze na braniku novinarskih prava i interesa

NUNS i njegov vojvođanski rođak NDNV već dugo ne kriju da žele da ova novinska agencija zauvek zaćuti. Zašto im smeta Tanjug? Predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović u autorskom tekstu ocenjuje da toj medijskoj kući „nedostaje prostor za pluralizam mišljenja i kritično mišljenje”, te da „dominira pristrasno medijsko izveštavanje”.

To je u najmanju ruku čudno zapažanje urednika portala Autonomija.info, medija koji od svog nastanka radi kao svojevrsna politička grupa za pritisak. Nije li to licemeran zaključak urednika medija čiji čitalac, ako pronađe različito mišljenje, može da pomisli da čita rubriku „Verovali ili ne”.

Na reinkarnaciju ideje o spasu Tanjuga nije ostao imun ni predsednik NUNS-a Vukašin Obradović. Iako je već nekoliko dana u medijskoj ilegali i ne želi da daje izjave novinarima, nije mogao da bar na društvenim mrežama ne ponovi svoj stav: „Država, ako hoće svoju agenciju, mora da ugasi Tanjug, zatim da promeni zakon, pa tek onda da formira novi Tanjug.”

Zašto bi Obradović mario za 90 tanjugovskih sudbina, kad su njegovi najbliži saradnici u Beti i Fonetu? Možda je animozitet prema Tanjugu maskiran ličnim interesima? Naime, vlasnik i direktor Foneta je Zoran Sekulić, član NUNS-a, dok je jedan od suvlasnika i odnedavno glodur Bete Dragan Janjić, potpredsednik NUNS-a. A ove dve agencije odavno veruju da će da im svane samo ako se Tanjugu smrkne.

Istina je da se u dva kruga privatizacije nije pronašao kupac za nacionalnu agenciju. Zakon o Tanjugu prestao je da važi 31. oktobra 2015, a nekoliko dana kasnije vlada je donela odluku o njegovom gašenju. Tada, a ni sada, zaista nije jasno zašto se država olako odrekla takvog kapitala i zašto su radnici Tanjuga zakonski ostali uskraćeni za pravo da postanu sami svoje gazde.

Međutim, godinu dana kasnije, ova agencija i dalje emituje vesti. Nema pravo da učestvuje na konkursima za sufinansiranje medija. Dok Beta tu mogućnost obilato koristi.

Mora se odati priznanje da je ta agencija veoma kreativna jer sa istim projektima učestvuje na konkursima u Svrljigu, Medveđi, Kraljevu, Vranju, Aleksandrovcu, Leskovcu, iako je pitanje da li tamo uopšte ima dopisnike. Računovođama u Evropskoj komisiji koji dele donacije Tanjug je nepoznat, dok se Beta sa 507.143 evra nalazi među medijima koji su gotovo redovno od 2007. dobijali novac. Na istom izvoru se napajaju i Fonet, NUNS, NDNV…

Iako je Tanjug pravno prestao da postoji, volšebno proizvodi najviše vesti i fotografija. I još je najpouzdanija agencija.

Zato bi vlada morala da odluči da li Tanjug treba da stavi u pravni ili u NUNS-ov okvir.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend