19. maj 2016.

Milioni iz niškog budžeta dodeljeni medijima koji podržavaju vlast

Ilustracija: Nikola Lazarević, „Znam za jadac“

Ilustracija: Nikola Lazarević, „Znam za jadac“

Kako se novac građana Niša širokogrudo delio „burazerskim medijima“ i to u iznosima kakve mediji u većim sredinama kao što su Novi Sad ili Beograd ne mogu ni da sanjaju. Milionske sume, čak i za dnevnice za službena putovanja, dodeljene za projekte na teritoriji Niša

„Konkursi za ’naše’“, naslov je nedavnog novinskog komentara o projektnom sufinansiranju medija, koje se, kako se navodi, u većem broju slučajeva svelo na budžetsku podršku vlasti onima koji su joj bliski.

„Naši“ za „naše“, moglo bi se reći.

Neposredni povod za komentar bio je niški konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2016. godinu, koji se, sticajem okolnosti, našao u žiži javnosti.

Konkurs je početkom ove sedmice po drugi put raspisan nakon što je nekoliko sati ranije poništen zbog toga što su sva tri člana Stručne komisije za ocenu medijskih projekata podnela ostavku.

Dva medija koja su aplicirala na konkursu, City radio i Južne vesti, organizovala su krajem prošle sedmice protest „Znam za jadac“, isprovociran, između ostalog, nezvaničnim informacijama da su mediji bliski vlasti navodno dobili više od 76 odsto budžetskih sredstava. Oni su tom prilikom izneli i nesvakidašnji zahtev – da se ubuduće u niškom budžetu za podršku medijima izdvoji pet puta manje novca nego sada. Na ovom konkursu se, inače, „deli“ 68,2 miliona dinara, što ga čini najvećim „nadmetanjem“ te vrste u Srbiji.

I prošlogodišnji niški konkurs spadao je u najveće – njegova „vrednost“ iznosila je 51,1 milion, a čak 86 odsto sredstava dobili su projekti medija koji su, po izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije, objavljenom u februaru prošle godine, vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.

Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF) i beogradski Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveli su monitoring ovog konkursa, ali i načina izveštavanja budžetski podržanih medija, koji je, prema dostupnim podacima, bio jedini monitoring te vrste u zemlji.

LAF je, takođe, od Stručne komisije zahtevao da njen rad prati građanski posmatrač, koji je jedna od mera u niškom Lokalnom planu za borbu protiv korupcije, ali je ona to odbila, kako je, uostalom, postupila i ove godine.

Lokalni plan je, inače, jedan od retkih dokumenta te vrste u Srbiji, a LAF, kao autonomno gradsko telo nadležno za njegovo sprovođenje, jedino je funkcionalno antikorupcijsko telo „na lokalu“.

Izvrnuta stvarnost

Problemi sa ovogodišnjim konkursom počeli su krajem marta, kada dva od tri člana Stručne komisije nisu podržala predlog LAF-a da njen rad nadzire građanski posmatrač, koji bi, prema Lokalnom planu za borbu protiv korupcije, koji je usvojila Skupština grada 2011, imao pravo da prisustvuje sednicama, ostvari uvid u dokumentaciju i učestvuje u diskusiji, a bez prava odlučivanja.

Zbog takvog stava većine, Petar Jeremić, predstavnik Medijske koalicije (NUNS, UNS, ANEM, LokalPress i NDNV), istupio je iz komisije. Medijska koalicija i LAF su nakon toga zatražili njeno raspuštanje i imenovanje nove, ali je načelnik Uprave za kulturu Nebojša Stevanović odlučio da je dopuni, odnosno da na upražnjeno mesto postavi Maju Raković, predsednicu Udruženja radio-stanica RAB Srbija.

U izveštaju o konkursu LAF-a i BIRODI-ja precizira se da je u šestomesečnom projektu Televizije Belle amie predviđeno 1.680.000 dinara na ime službenih dnevnica, iako se svi prilozi realizuju isključivo na teritoriji grada Niša. Službene dnevnice za aktivnosti koje se realizuju na teritoriji grada predvideli su i Radio Belle amie – 810.000 i Narodne novine – 2.160.000 dinara

Takva Stručna komisija, koju su, osim Maje Raković, činili Vladeta Radović, upravnik Departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, i Dragoljub Gajević, „novinar i publicista“, nekoliko dana kasnije ponovo je odbila građanskog posmatrača. U obrazloženju je navela da Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja „nigde nije predviđeno da komisija može sužavati ili proširivati svoj sastav“, niti je predviđena „bilo koja kategorija posmatrača“.

– Prisustvo samo jednog čoveka, a bez odgovarajućeg pravnog osnova, antipod je javnosti rada komisije i više podseća na pokušaj cenzure koju ne mora sprovoditi samo vlast, već to mogu i neki drugi neformalni centri moći. Dakle, prisustvo bilo koje druge osobe u svojstvu „građanskog posmatrača“ bilo bio protivno pozitivnim normama koja ovo pitanje regulišu, jer takva pozicija nijednom normom nije predviđena. Ishod bi prema tome bilo apsolutno kršenje zakonitosti rada komisije i pokušaj narušavanja njene nezavisnosti i samostalnosti – navela je Stručna komisija.

Zbog ovakve odluke, LAF se žalio načelniku Uprave za kulturu Stevanoviću, a njegov odgovor još nije stigao. Član LAF-a Đokica Jovanović ocenio je da je optužba za navodni pokušaj cenzure „cinična insinuacija“ i „potpuno izvrnuto prikazivanje stvarnosti“. On je kazao da je upravo komisija, koja radi mimo uvida zainteresovane javnosti, na način i po kriterijumima koji nisu transparentni, sebe „stavila u položaj neupitnog cenzora koji dela po nalogu neformalizovanog centra moći“.

– Komisija tvrdi da prisustvo stručne javnosti, personifikovane u građanskom posmatraču, predstavlja „cenzuru“, a odlučivanje iza zatvorenih vrata o javnim sredstvima proglašava „samostalnošću i nezavisnošću“ u radu. Ovakva zamena teza predstavlja opasnost za pravni poredak, načelo transparentnosti pri odlučivanju o javnim sredstvima, javni interes u oblasti javnog informisanja, kao i samo javno informisanje – rekao je on.

Na medijskom protestu koji je potom usledio predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Vukašin Obradović poručio je da „Srbija ne sme da bude vlasništvo Vitka Radomirovića ili Radoice Milisavljevića“, aludirajući na nove medijske „tajkune“ koji su kupili više medija po Srbiji, a nakon toga dobijali značajna budžetska sredstva na medijskim konkursima. On je izneo već prilično raširenu ocenu da je projektno sufinansiranje medija zloupotrebljeno kako bismo „umesto državnih, sada dobili partijska glasila“, a ne medije koji objektivno informišu građane.

– Od četiri televizije u Nišu nijedna ne predstavlja medij, već su sve sredstvo propagande vlasti. Jedan od dokaza je činjenica da od septembra prošle godine LAF nije dobio ni sekund televizijskog vremena, nakon što je ukazivao na brojne neregularnosti. Gradske vlasti su potom i našu organizaciju proglasile „nepoželjnom“ u Nišu – upozorio je Zoran Gavrilović, programski direktor BIRODI-ja, koji je, između ostalog, prema Lokalnom planu za borbu protiv korupcije, obavezan da monitoriše realizaciju tog plana.

Ivana Petrović, urednica City radija, i Predrag Blagojević, glodur Južnih vesti, saopštili su više zahteva, od kojih je ključni da se konkurs poništi. Oni su tražili i da se budžet za sufinansiranje medijskih projekata smanji na 20 miliona dinara, koliko je iznosio pre dve godine. U predizbornoj, 2015. godini, u budžetu grada Niša za ukupno finansiranje medija izdvojeno je oko 70 miliona, a u ovoj godini čak 95 miliona, što je više od budžeta opredeljenog za medije u Beogradu i Novom Sadu zajedno.

U vreme održavanja protesta stigla je vest da su se članu Stručne komisije Vladeti Radoviću, koji je podneo ostavku prethodnog dana, pridružili i Maja Raković i Dragoljub Gajević. Radović je ostavku obrazložio uopštenim navodima da „ne postoje odgovarajući uslovi“ za ocenu pristiglih projekata i da je „reč o problemu fundamentalne prirode koji nije mogućno rešiti“. On je istovremeno zahtevao i „obustavu rada“ komisije.

Njihove ostavke usledile su nakon što su City radio i Južne vesti uputili dopis načelniku Uprave za kulturu Stevanoviću, u kojem su naveli da imaju informaciju da je doneta sporna odluka o raspodeli sredstava, u korist medija bliskih vlastima (SNS-u).

Oni su upozorili na više ozbiljnih „nepravilnosti“ na konkursu i pri odlučivanju komisije i izneli sumnje o nedozvoljenom uticaju na njen rad.

Da li je Nišku televiziju, gradski medij koji finansiraju građani Niša, kupio privatnik – za novac građana Niša?

– Kako saznajemo, jedini kriterijum za dodelu sredstava RTV Belle amie, Televiziji Zona plus, Niškoj televiziji i Narodnim novinama, koji se osvedočeno nisu kvalifikovali da budu medijski servis građana, bio je – koliko im se još može dati do zakonskog maksimuma „de minimis“ državne pomoći (zakonom dozvoljenog maksimalnog iznosa državne pomoći za poslednje tri fiskalne godine, p.a.) – navodi se u dopisu Stevanoviću.

U njemu se još navodi da je, očigledno, „jedini cilj“ Stručne komisije bio da se „podmire apetiti medija bliskih SNS-u“, koji su u vlasništvu članova porodice Radomirović – RTV Belle amie, Niške televizije i Narodnih novina, porodice bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića – TV Zona plus, porodice Milovanović – TV Kopernikus i jednog od poverenika za informisanje SNS-a Nikole Panića – Radio Bum 018. Za projekte City radija i Južnih vesti, recimo, komisija je „opredelila ukupno 1,5 odsto sredstava“.

Članica Stručne komisije Maja Raković je, međutim, kazala da odluka o raspodeli sredstava „uopšte nije doneta“.

– Nije sačinjen zapisnik o raspodeli novca, koji, po pravilu, treba da potpišu svi članovi komisije. Nismo usvojili ni konačne „cifre“, odnosno iznose koje bi pojedinačni mediji trebalo da dobiju. Istina je samo da smo ocenjivali projekte po sistemu bodovanja koji smo usvojili, a da u takvom odlučivanju nismo stigli ni do pola. Ovakve tvrdnje, koje ne stoje, doživljavam kao uticaj na moj rad i nezasluženu neprijatnost, zbog čega sam podnela ostavku – rekla je ona.

Ilustracija: Marko Somborac (ideja Predrag Blagojević)

Ilustracija: Marko Somborac (ideja Predrag Blagojević)

Na ovakva sporenja nadovezao se gradonačelnik Niša Zoran Perišić (SNS), koji je „procenio“ da je uticaj Južnih vesti i City radija na informisanje „kao mahanje leptira na uragan u Indoneziji“.

– Radi se o medijima čiji je medijski uticaj na informisanje građana Niša kao uticaj mahanja leptirovih krila na monsun u Indoneziji, koji verovatno besni u ovom trenutku – rekao je Perišić i izneo podatke o navodnoj čitanosti, odnosno slušanosti ovih medija, koje su oni negirali.

Više novca, manje javnog interesa

Bezmalo svi nedostaci projektnog finansiranja medija, međutim, mogli su se prilično jasno videti još na prošlogodišnjem niškom konkursu. Konkurs i odlučivanje Stručne komisije pratile su sumnje u višestruke neregularnosti, zbog čega je nekoliko medija pokrenulo postupke pred Upravnim sudom, Agencijom za borbu protiv korupcije i Gradskim većem, od kojih većina nije okončana.

Stručna komisija i Uprava za kulturu odlučile su, recimo, da ubedljivu većinu sredstava dobiju projekti medija koji su po različitim osnovama bliski vlastima, odnosno SNS-u. Skoro 61,5 odsto ukupnih sredstava (31.486.000 dinara) dobiju projekti medija čiji su osnivači članovi porodice Radomirović (Televizija Belle amie, Radio Belle amie, internet portal Belle amie i Narodne novine). Televiziji Zona plus, čiji je vlasnik Vladan Gašić, sin bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, odobreno je 8.152.200 dinara (15,9 odsto), a Televiziji Kopernikus, koja je u vlasništvu dva člana niške porodice Milovanović – 4.500.000 dinara (8, 8 odsto). Svi ostali mediji dobili su oko 14 odsto ukupnih sredstava.

Skoro 61,5 odsto ukupnih sredstava (31.486.000 dinara) dobiju projekti medija čiji su osnivači članovi porodice Radomirović (Televizija Belle amie, Radio Belle amie, internet portal Belle amie i Narodne novine). Televiziji Zona plus, čiji je vlasnik Vladan Gašić, sin bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, odobreno je 8.152.200 dinara (15,9 odsto), a Televiziji Kopernikus, koja je u vlasništvu dva člana niške porodice Milovanović – 4.500.000 dinara (8,8 odsto). Svi ostali mediji dobili su oko 14 odsto ukupnih sredstava

U izveštaju o konkursu LAF-a i BIRODI-ja precizira se, između ostalog, da je u šestomesečnom projektu Televizije Belle amie predviđeno 1.680.000 dinara na ime službenih dnevnica, iako se svi prilozi realizuju isključivo na teritoriji grada Niša, te ne zahtevaju službena putovanja. Službene dnevnice za aktivnosti koje se realizuju na teritoriji grada predvideo je i Radio Belle amie, u ukupnom iznosu od 810.000 dinara. Njih su predvidele i Narodne novine koje takođe po projektu „ne izlaze“ iz grada, a dobile su ukupno 2.160.000 dinara „u to ime“.

Narodne novine su za nabavku tehničke opreme za šest meseci dobile ukupno 3.060.000 dinara, kao i 324.000 dinara za „servisiranje“ te nove opreme. Televizija Belle amie dobila je za nabavku takve opreme ukupno 2.193.000 dinara, a za troškove interneta ukupno 1.170.000 dinara.

Ipak, po mišljenju LAF-a i BIRODI-ja, najozbiljniji problem na ovom konkursu mogla bi predstavljati činjenica da su Narodne novine dobile 14.850.000 dinara, a nekoliko meseci kasnije, u konzorcijumu sa glodurkom Zone plus Slađanom Ostojić, kupile Nišku televiziju, čiji je osnivač Skupština grada, za manje od deset miliona dinara. To je otvorilo pitanje koje još uvek zahteva odgovor nadležnih: Da li je gradski medij, koji finansiraju građani Niša, kupio privatnik – za novac građana Niša?

Aleksandar Živadinović, drugi ponuđač na aukciji, inače tadašnji izvršni direktor marketinga NTV, podneo je prigovor na takvu odluku Agencije za privatizaciju. U njemu je izrazio sumnju u validnost dela podnete dokumentacije, odnosno overene izjave vlasnika Narodnih novina Vidosava Radomirovića, u kojoj se tvrdi da se te novine „ne finansiraju u celini ili delom iz javnih prihoda“.

Izjavu ovakve sadržine dužan je, inače, da podnese svaki ponuđač koji ima svojstvo pravnog lica jer Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Uputstvo za ponuđače, ne dozvoljavaju da u privatizaciji medija učestvuju „pravna lica koja se u celini ili delom finansiraju iz javnih prihoda“.

Živadinović je u prigovoru podsetio na to koliko novca su Narodne novine dobile na konkursu, kao i da su one, prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, od 2009. godine dobijale milionska sredstva iz gradskog i opštinskih budžeta. U izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije tvrdi se, uz pozivanje na podatke Južnih vesti, da se do sada iz niškog budžeta za te novine „godišnje izdvajalo oko 150.000 evra“, te da su one od 2009. do 2012. godine, i to samo iz gradskog budžeta, dobile 49 miliona dinara.

Ministarstvo privrede Republike Srbije odbilo je Živadinovićev prigovor. On je zatim pokrenuo postupak pred Upravnim sudom, koji još uvek traje. Najavio je da će u slučaju da i odluka Upravnog suda „ne bude adekvatna“ pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom, kao i mogućnost da „zaštitu od diskriminacije na tržištu“ potraži pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Vlasnik Narodnih novina Radomirović negirao je tvrdnje o ovim neregularnostima. On je za pojedine niške medije ocenio da Narodne novine, kako je rekao, ne predstavljaju pravno lice koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda jer „’nisu direktni budžetski korisnik“, a budžetska sredstva su, kazao je, „zaradile“ tako što su pružale usluge u okviru svoje delatnosti.

„PLITKO I POVRŠNO INFORMISANJE U KORIST ONIH KOJI IMAJU MOĆ“

Zbog javnih upozorenja na ovakve, stvarne ili potencijalne propuste, LAF Niš i BIRODI su krajem avgusta prošle godine odlučili da monitorišu način izveštavanja medija koji su dobili sredstva građana. Oni su ocenili da je neophodno utvrditi da li ti mediji kroz budžetski podržane medijske sadržaje ostvaruju javni interes u oblasti informisanja, definisan Medijskom strategijom i Zakonom o javnom informisanju i medijima, za šta su i dobili novac građana, ili realizuju neki partikularni interes – vlasti, vlasnika ili komercijalnih partnera.

Monitoring je merio način izveštavanja od 1. oktobra do 31. decembra 2015. Za to vreme monitorisano je ukupno 546 medijskih sadržaja objavljenih u svih 16 medija koji su dobili budžetska sredstva na konkursu. U monitoringu je dobrovoljno učestvovalo osam medija. Nije pristalo da učestvuje preostalih osam, i to onih koji su dobili najviše novca građana, ali su njihovi prilozi pribavljani posredstvom Uprave za kulturu, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Metodologija monitoringa bila je kombinacija samoevaluacije autora medijskih sadržaja i eksterne evaluacije osmoro stručnjaka iz akademske zajednice, novinarskih organizacija i profesije. Autori medijskih sadržaja popunjavali su upitnik za sve medijske sadržaje ili određeni uzorak, a eksterni evaluatori popunjavali su drugačiji upitnik, kojim je na „spoljni“ način mereno ostvarivanja javnog interesa u izveštavanju.

– Rezultat monitoringa je prilično jasan, pa i očekivan. U načinu izveštavanja budžetski podržanih medija preovladava biltenizacija, koja je eufemizam za takozvano plitko i površno informisanje u korist onih koji imaju vlast, odnosno moć. Mediji koji su dobili najviše novca nisu ostvarili javni interes, odnosno zloupotrebili su budžetsku podršku za promociju i propagandu. Javni interes je najmanje ostvarila Televizija Belle amie, a Južne vesti i City radio su najviše doprineli ostvarivanju javnog interesa – rekao je Zoran Gavrilović.

U izveštaju LAF-a i BIRODI-ja predloženi su precizni kriterijumi za bodovanje medijskih projekata, kao i kriterijumi za izbor članova Stručne komisije. Predložen je i upitnik za utvrđivanje koruptivnog rizika koji bi trebalo da popunjavaju članovi Stručne komisije, da bi se utvrdilo da li su oni ili sa njima povezana lica, u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, u „nedozvoljenoj“ vezi sa projektima, medijima i lokalnom samoupravom.

BIRODI, LAF i Novosadska novinarska škola su 10. februara ove godine Ministarstvu kulture i informisanja uputili zajednički predlog izmena i dopuna Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji se pre svega sastoji od uvođenja obaveznog i standardizovanog monitoringa načina izveštavanja medija, koji bi se sastojao od samoevaluacije i eksterne evaluacije. Oni su takođe predložili i ustanovljenje merljivih kriterijuma za izbor članova Stručne komisije i ocenu medijskih projekata. Slične stavove su Ministarstvu dostavili i NUNS i LokalPress. Svi ovi predlozi i mišljenja nisu se našli u nedavno usvojenim izmenama i dopunama pravilnika.

„Dva odsto“ i nezavisnost

Nakon svih sporenja vezanih za „niško“ projektno finansiranje, Udruženje novinara Srbije reagovalo je ovih dana i saopštenjem u kojem se protivi inicijativi, izrečenoj na medijskom protestu, da se u Nišu smanji iznos novca u gradskom budžetu koji je namenjen projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog značaja. UNS se, suprotno tome, zalaže da se u lokalnim samoupravama povećaju davanja i da se „ustanovi princip po kom bi se izdvajalo dva odsto za konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja“.

– UNS smatra da je potrebno da se zbog nepravilnosti koje se javljaju u procesu projektnog sufinansiranja radi na njihovom otklanjanju, a nikako na ukidanju ili umanjenju iznosa namenjenog medijskim projektima – navodi se u saopštenju, uz podsećanje da je Niš sa 68,2 miliona dinara za projektno sufinansiranje „na 0,6 odsto svog budžeta“.

„Od četiri televizije u Nišu nijedna ne predstavlja medij, već su sve sredstvo propagande vlasti. Jedan od dokaza je činjenica da od septembra prošle godine LAF nije dobio ni sekund televizijskog vremena, nakon što je ukazivao na brojne neregularnosti. Gradske vlasti su potom i našu organizaciju proglasile ‘nepoželjnom’ u Nišu“ (Zoran Gavrilović, BIRODI)

U Južnim vestima i City radiju pak podsećaju da se do tog iznosa stiglo u izbornoj godini, a da je pre dve godine za medije bilo izdvojeno „samo“ 20 miliona dinara. U ovim medijima podsećaju da na ovogodišnjem konkursu maksimalni iznos budžetskih sredstava po projektu iznosi 20 miliona dinara, a da je, recimo, Ministarstvo kulture i informisanja kao gornju granicu odredilo 7,5 miliona. „Najskuplji“ odobreni projekat u 2015. godini iznosio je 3,4 miliona dinara. Grantovi koje dodeljuje Evropska unija u Srbiji u proseku iznose oko 100.000 evra.

– Tako veliki novac veoma ozbiljno može da poremeti odnose na tržištu oglašavanja. Jer, Zakon o kontroli državne pomoći definiše da je „državna pomoć svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu“. Zakon o javnom informisanju definiše da se novac koji se isplaćuje medijima obračunava upravo kao „državna pomoć“ – podsetio je Predrag Blagojević.

On je dodao da su, prema podacima APR-a, ukupni prihodi Televizije Belle amie, Narodnih novina, Televizije Zona plus, Južnih vesti i City radija u 2014. godini iznosili 126 miliona dinara. Gradske vlasti Niša odlučile su da medijima ove godine daju 105 miliona dinara – 95 iz gradskog budžeta i deset miliona iz pet gradskih opština, što je čak 85 odsto ukupnih prihoda ovih medija u 2014.

– Ako uzmemo da je „nezavisan medij“ onaj koji ne zavisi od novca onog o kome bi trebalo da izveštava, da li niški mediji zaista mogu da budu nezavisni ukoliko četiri petine svojih ukupnih prihoda dobijaju od gradskih vlasti? – upitao je on.

NUNS se nije uključivao u „debatu“ o novčanoj vrednosti konkursa, ali je predsednik te organizacije Vukašin Obradović na medijskom protestu „obećao“ da će NUNS zatražiti od Ministarstva kulture i informisanja da „ponovo razmotri sve propise vezane za medijsko sufinansiranje kako bi ono služilo građanima i javnom interesu u oblasti informisanja, a ne vladajućim partijama“.

Ako konkursi za „naše“ doista isprovociraju dobru izmenu nedovoljno dobrih propisa – ipak nisu raspisivani uzalud.

 

*****

Autorka teksta je novinarka lista Danas i koordinatorka LAF-a

1 komentar za: “Milioni iz niškog budžeta dodeljeni medijima koji podržavaju vlast

  1. Nišlijka

    Građanski Niš zna sve ovo o čemu se piše ali je nemoćan da spreči uzimanje para iz naših džepova.
    “ TV Krezuba Srbija, TV Dno, TV Rural, TV Primitivizam, TV Džiberi“ itd. su samo deo naziva niških televizija koje su zbog svog programa, poltronskog vlasnika i prijatelja svih gradskih vlasti do danas, poluobrazovanih novinara i primitivizma, krstile Nišlije ovakvim pogrdnim imenima. Ovo se pre svega odnosi na jednu od najgledanijih televizija, jer su tako rešili, koje svakodnevno ubeđuju Nišlije da žive u idealnom gradu koji je u stvarnosti poodavno preuzeo primat „doline gladi“ u Srbiji, gradu u kome gotovo ništa ne funkcioniše kako treba i iz kojeg odlaze, čitaj beže, i stari i mladi, glavom bez obzira tj. ko makar malo ima šanse da ode !
    Vlasnik većine ovih televizija, inače po vokaciji fotograf i samozvani menadžer trećerazrednih pevaljki je pre par godina kupio i Narodne Novine, naravno od para svih građana Niša i naravno, kako to već biva, za mnogo nižu cenu od realne, gde samo zgrada ovih novina u exkluzivnom delu Niša ima astronomsku cenu, desetak puta veću od vrednosti koju je platio ovaj Niški medijski Bog i prijatelj svih gradskih vlasti u prethodnih 16 godina. Nedavna kupovina NTV, svodi se na istu priču.
    Ono što možda i najviše iritira građanski Niš je primitivizam na programima ovih televizija(pre svih TV Belami) namenjen pre svega ruralnom području Niša i naravno slabije obrazovanom ali brojnijem delu, zbog čega su Nišlije ni krive ni dužne postale tema sprdačina ostalog dela Srbije. Nažalost, možemo samo da crvenimo zbog toga.
    Paradoks je da Nišlije iz svog džepa finansiraju milionska sredstva za svoju sramotu !

    21. мај 2016. at 00:09

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend