Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Priprema za izbore u medijskom mraku: Kako je Vranje ostalo bez polovine Jotelove mreže 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Targetiranje neistomišljenika, estrada i javne nabavke pred Savetom za štampu: Kodeks prekršilo osam medija 
Studija „Sistemski nadzor novinara širom sveta“ dokumentuje pojavu nadzora u okviru profesije. Razmere problema su takve da ne postoji čarobno rešenje koje bi omogućilo da novinari budu potpuno zaštićeni. U konferencijskoj sali 100. kongresa IFJ-a, zaključak je jasan: „kada se novinari nadziru, izvori nestaju, a javnost gubi pristup informacijama; čak je i sama percepcija da…
Policija je prebila novinara Glasa Zaječara Miljka Stojanovića, ali je tužilaštvo odbacilo njegovu prijavu. Sada ga policija tereti za organizovanje protesta pošto je na Fejsbuku podelio najavu protesta. Njegov medij, Glas Zaječara, pred finansijskim je kolapsom, a pretnje postaju sve gore i opasnije. Više ne zna šta da radi, misli da je najbolje da se skloni
U jeku studentskih i građanskih protesta – od marta do juna 2025. godine, prorežimski tabloidi vodili su svakodnevne, često koordinisane kampanje protiv novinara i medija koji kritički izveštavaju o vlasti, pokazuje analiza Slavko Ćuruvija fondacije. Zaključak te analize je da je prisutan sistematski obrazac.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i autorka knjige „Rat protiv novinara“ Aleksandra Krstić poručila je večeras da „ima nade za srpsko novinarstvo“
Kragujevac je na ovogodišnjem medijskom konkursu raspodelio 10,65 miliona dinara, ali su najuticajniji lokalni kritički mediji ponovo ostali bez podrške, dok su sredstva dobili mediji bez značajnijeg uticaja u lokalnoj zajednici, ali i mediji van Kragujevca, kao i tabloidi. Sagovornice NUNS-a ocenjuju da ovakva raspodela ne odražava potrebe građana, već nastavlja praksu finansijskog iscrpljivanja nezavisnih redakcija.
Žiri je doneo odluku o ovogodišnjim nominacijama za Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević 2026“, koju 21. godinu za redom dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Hrvatsko novinarsko društvo (HND) danas je oštro osudilo napad na novinarsku ekipu Nove TV dok su na području opštine Marina kod Trogira izveštavali o ilegalnom groblju.
U Pragu su večeras hiljade ljudi bile u protestnoj šetnji centrom grada do zgrade Češkog radija uz skandiranje "Ne damo vam medije".
Sa portala IN4S su naveli da je novi glavni i odgovorni urednik portala Tamara Ćalasan, dugogodišnja zamjenica glavnog i odgovornog urednika, koja je, kako stoji na sajtu Skupštine Opštine (SO) Nikšić, odbornica Demokratske narodne partije (DNP) u tom parlamentu
Postupka je bio obeležen promenama iskaza, pretnjama i atmosferom straha. Evropski standardi zahtevaju da sud ozbiljno proceni rizik od uticaja na postupak
U jeku studentskih i građanskih protesta – od marta do juna 2025. godine – prorežimski tabloidi vodili su svakodnevne, često koordinisane kampanje protiv novinara i medija koji kritički izveštavaju o vlasti, pokazuje analiza Slavko Ćuruvija fondacije. Reč je o sistematskom obrascu čiji je cilj da se profesionalno novinarstvo predstavi kao pretnja, a novinari kao neprijatelji, izdajnici, kriminalci, pa čak i – fašisti.
Nakon što je inspektor SBPOK-a u penziji Predrag Simonović, koji je radio na rasvetljavanju ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, u januaru napisao kolumnu za nedeljnik Radar pod naslovom „Na scenu stupa neki novi UKP – Kadrovi rešavaju sve“, ispod teksta je napisan komentar koji je upućen direktno njemu, a koji je glasio: „Možda bi valjalo da autor malo šeta pored zaleđenog Dunava u ovo zimsko nevreme i da tako leči svoje frustracije“.
Radio televizija Srbije je poslednjih nekoliko dana napravila brojne sistemske promene, a smene i reorganizacija nisu zaobišli ni Radio Beograd 1. Na udaru se posebno našao jutarnji program, a kako kažu naši izvori Nova.rs, "osveta" je usledila između ostalog i zbog izveštavanja o studentima i njihovim akcijama. Promenjeni su voditelji jutarnjeg programa Radio Beograda 1 koji su dosad vodili Aleksandra Mladenović, Miša Stojiljković, Igor Obračević i Biljana Šujdović.
Novinarka N1 televizije Žaklina Tatalović našla se u centru pažnje nakon što su je režimski mediji optužili da je lagala kada je rekla da joj je akademik Nikola Hajdin deda. Nakon nekoliko dana ćutanja N1 se oglasio saopštenjem da je njihova novinarka meta organizovane kampanje diskreditacije
Radio-televizija Kragujevac (RTK) , jedini neprivatizovani medij u Srbiji, već godinama se kao servis aktuelne vlasti izdašno izdržava iz gradskog budžeta. U julu 2025., ova medijska kuća je na javnom pozivu Ministarstva privrede dobila ponudu jedinog kupca, Radio- televizije Pančevo, ali do danas nije promenila status. Kupoprodajni ugovor nije potpisan, niti je bilo transfera sredstava…
"To je jedan slobodni pad, sunovrat zapravo medijskih sloboda i slobode izražavanja u Srbiji", kaže Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, govoreći o slobodi medija u Srbiji.
Bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković dva puta tužila KRIK: prvi put zbog teksta o odbačenoj krivičnoj prijavi protiv nje, a drugi put zbog objavljivanja informacije o tome da ih je tužila. Novinarka Sofija Parojčić kaže da je više puta pokušavala da dobije Tanasković za izjavu i da se iz teksta vidi da je nisu ni za šta optužili
Svetski dan slobode medija koji se obeležava 3. maja Srbija dočekuje sa nikad lošijim rezultatima. U najnovijem izveštaju Reportera bez granice (RSF), koji meri Svetski indeks slobode štampe, naša zemlja se ubraja u one sa “teškom situacijom”, rangirana je na 104. mestu, osam mesta lošije nego u predhodnom izveštaju.
Javni medijski servisi u Evropi nalaze se pod napadima bez presedana: od Finske do Italije, preko Francuske, Slovačke, Litvanije i Češke Republike. Povodom Svetskog dana slobode medija (#WPFD2026), Evropska federacija novinara (EFJ) zalaže se za javne medijske servise kao ključnu demokratsku infrastrukturu, naglašavajući da su njihov kvalitet, nezavisnost i stabilno finansiranje neophodni za podsticanje informisane i pluralističke javne debate.
Prvi dokumentovani slučaj gde je jedan uređaj bio istovremeno zaražen špijunskim softverima (spajver) dva različita proizvođača, koje su koristile dve različite vlade, korišćen je u Egiptu pre nekoliko godina. Zašto je ova tema baš danas aktuelnija nego ikada, i kako je Balkan postao čvorište špijunaže, u kojem dominiraju špijunski softveri, poput NoviSpy-a, koji u Srbiji, kako je BIRN pisao, koristi BIA?
