Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Prezir i mržnja prema novinarima N1: Sve je teže izveštavati sa skupova SNS 
Salaj: Srbija se sve više udaljava od Evrope, odgovornost za istorijski pad na Vučiću 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Upravni odbor RTV sutra će, treći put u poslednja četiri meseca, na dnevnom redu imati izbor novog generalnog direktora pokrajinskog javnog servisa, kojeg ta kuća nema više od 27 meseci
U Srbiji ne postoji opšti konsenzus oko toga koja vrsta državne intervencije u funkcionisanje medija unapređuje medijski sistem i služi javnom interesu. Tome svedoči i činjenica da ukidanje državnog vlasništva u medijima ni posle 30 godina od zakonskog opredeljenja za privatizaciju nije završeno, kaže za N1 medijska ekspertkinja Jovanka Matić.
Američka novinarka ruskog porekla Alsu Kurmaševa uhapšena je u ruskom gradu Kazanju, saopštio je njen poslodavac Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti.
Ako se Vladini predlozi medijskih zakona usvoje, za pet godina ovde nećete imati medije, izjavio je za N1 urednik Nedeljnika Veljko Lalić.
U tekstovima nacrta medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji će omogućiti državi da, preko svojih firmi, učestvuje u vlasništvu medija, čime će se samo ozakoniti dosadašnje, nelegalno stanje na domaćoj medijskoj sceni, kažu sagovornici Danasa.
Danas, kada se vesti konzumiraju u daleko većim količinama putem internet portala i društvenih mreža nego u štampanom obliku, dezinformacije i laži se šire brže nego istina. Mediji su podstaknuti da konstantno izbacuju vesti - time žrtvujući kvalitet za kvantitet. Sve to me je navelo da podstavim pitanje? Koliko je zapravo teško "plasirati" neku glupost na društvene mreže, i da ona postane toliko viralna da je vesti pokupe. Odgovor na ovo pitanje je ovaj video.
Posle pet dana ćutanja od saznanja da se u verziji Zakona o elektronskim medijima naknadno našlo nekoliko članova koji dramatično menjaju predlog zakona, oglasilo se i Ministarstvo informisanja.
Da pritisak javnosti ipak može da dovede do nekih promena i spreči usvajanje po društvo štetnih zakona, najbolje pokazuje povlačenje spornih odredbi Zakona o elektronskim medijima koje je Vlada Srbije, bez znanja članova radne grupe, pred samo usvajanje ubacila u tekst nacrta.
U novim medijskim zakonima, uprkos brisanju jednog od spornih stavova člana 122 i postignutom kompromisu o članu 112, dve stvari ostale su sporne – Telekomovo vlasništvo u medijima i izbor i rad članova Saveta REM.
Direktor vesti TV Nova Slobodan Georgiev i član Radne grupe za izradu medijskih zakona Rade Veljanovski preneli su svoje utiske sa konsultacija o medijskim zakonima. Veljanovski kaže - sastanak bio konstruktivan, dok Georgiev ima dva utiska.
Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje pritisak Srpske radiklane stranke na Centar za kulturu Lazarevac koji je doveo do zabrane prikazivanja dokumentarnog filma ukrajinskog novinara Mstislava Černova “20 dana u Mariupolju”, na festivalu Beldocs u Lazarevcu. Javnosti treba da bude jasno da meru zabrane distribucije kinematografskog dela ili informacije može da izrekne jedino nadležni sud na osnovu predloga javnog tužioca.
Društvena mreža X, ranije poznata kao Tviter, počeće da naplaćuje novim korisnicima godišnju naknadu od 1 dolar samo za korišćenje platforme.
Kada je u pitanju veštačka inteligencija, moramo znati u šta ulažemo jer nije svaka od njih isplativa a ulaganja u njih su velika, rekao je predstavnik Lead data Scientist Smartocto Goran Milovanović na konferenciji “Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima“.
Britanski list Gardijan otpustio je Stiva Bela, karikaturistu, posle 40 godina rada zbog karikature premijera Izraela Benjamina Netanjahua. Naši poznati karikaturisti Predrag Koraksić Koraks i Dušan Petričić komentarišu da im je nejasan potez Gardijana, kao i to da su za sve jedino krivi politički karikaturisti.
Dogovor o izbacivanju spornih stavova iz Nacrta zakona o elektronskim medijima dokaz je da je vlast pokušala da progura nešto kako bi ućutkala medije koji nisu pod njihovom kontrolom, izjavio je novinar Miša Brkić.
Sve više publike prebacivaće se na medije koji pokrivaju određenu nišu, na manje stanice, odnosno tražiće sadržaj koji njih interesuje, a postavlja se pitanje gde će taj sadržaj naći. Investicije i inovacije u medijima su važne, ali je sadržaj i dalje najvažniji, samo ga treba što bolje upakovati i prilagoditi za različite medije, neke su od poruka sa prvog panela druge godišnje medijske konferencije pod nazivom „Uživo iz budućnosti“.
Vlada Srbije donela je predloge izmena teksta Zakona o elektronskim medijima, van očiju javnosti, nakon javne rasprave, odnosno dodata su dva stava u članu 122 kojim se suštinski ide na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom, rekao je u intervjuju agenciji Beta izvršni direktor kompanije SBB Milija Zeković.
Današnji sastanak o nacrtima medijskih zakona, na kojem su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije Evropske unije, ambasade Kraljevine Norveške, Vlade Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa, kao i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, obeležio je značajan napredak u usaglašavanju stavova o Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima, saopštila je Vlada Srbije.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić i poslednji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja i novinar i publicista Aleksandar Gajović bili su gosti emisije "Newsnight" u kojoj se razgovaralo o postignutom dogovoru o medijskim zakonima.
Mediji koji žele da ostanu relevantni, da novinarski kvalitetnim sadržajem dođu do publike, moraju da ulažu u digitalne kanale, iako im oni nužno ne donose veću čitanost ili gledanost.
