Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016.

Reporteri bez granica objavili su mapu Svetskog indeksa medijskih sloboda (The World Press Freedom Index 2026), ocenjujući da za 25 godina merenja sloboda medija u 180 država sveta rezultati nikada nisu bili gori.

Srbija je u Evropi, prema novoj analizi medijskih sloboda, jedino iza Belorusije. Ubedljivo je najgora u regionu. Kosovo, koje je prošle godine bilo na poslednjem mestu u regionu, napredovalo je za čak 15 mesta i sada je na 84.

Prošle godine je Srbija bila na 96. mestu i, iako je napredovala u odnosu na 2024. kada je bila na 98. mestu, pomak je bio prividan, a država je ocenjena lošije nego ranijih godina.

Sada je stvar veoma jasna. Pad Srbije na istorijski najgore, 104. mesto, odmah iza Kolumbije i Madagaskara, a ispred Maroka i Kenije, predstavlja jasan sled dešavanja nakon godine u kojoj su novinari hapšeni i prebijani, neretko i od strane pripadnika policije.

Pavol Salaj, direktor Biroa Reportera bez granica u Pragu, kaže za  Cenzolovku da Srbija ima 51 od 100 poena prema kojima se meri indeks, što je gore od svetskog proseka koji je na 54 poena.

„Srbija se sve više udaljava od Evrope i mogli bismo da kažemo da u pogledu slobode medija predvodi Evropu u padu. Politički kontekst, koji je jedan od pet indikatora kojima merimo slobodu medija, u Srbiji je najgori u EU-balkanskoj zoni. Da se Srbija rangira samo na osnovu političkog indikatora, bila bi na 151. mestu. Jasno je da glavna odgovornost leži na predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj vladajućoj većini. Vučićev arsenal alata za napade na medije više nije originalan, ali je predatorske mere protiv slobode medija doveo do perverznog savršenstva“, rekao je on.

U prvih pet su Norveška, Holandija, Estonija, Danska i Švedska, dok su u poslednjih pet država na listi Saudijska Arabija, Iran, Kina, Severna Koreja i Eritreja.

Srbija i BiH najgore u regionu

Gledajući region i države bivše Jugoslavije, najbolje je rangirana Slovenija, koja se nalazi na 36. mestu, dok je Crna Gora 41. Obe države nalaze se u kategoriji „zadovoljavajuća situacija“.

U okviru „problematične situacije“ nalazi se, između ostalih, Severna Makedonija (45. mesto), Hrvatska (53), Mađarska (74), Albanija (83), Kosovo (84) i Grčka (86).

Iz regiona, jedino Bosna i Hercegovina (90. mesto) i Srbija ulaze u kategoriju „teška situacija“ sa medijskim slobodama.

„Sa izuzetkom Kosova, gde su uočena poboljšanja, uprkos jednom od najnižih rezultata u Evropi, sloboda medija na Zapadnom Balkanu je generalno lošija. Iako Albanija, BiH i Srbija imaju nameru da se pridruže Evropskoj uniji, sve tri države se neprijateljski ophode prema medijima i podložne su propagandi“, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.

U ruskim zatvorima 48 novinara, informisanje jedino iz egzila

Ratovi u svetu uticali su velikim delom i na sam rezultat Indeksa medijskih sloboda.

Pre svega, najviše na Palestinu, koja se nalazi na 156. mestu. Vlada Benjamina Netanjahua u Izraelu (116. mesto, pad za četiri pozicije) nastavlja da ratuje, a od oktobra 2023. izraelska vojska je ubila više od 220 novinara u Gazi. Najmanje njih 70 je ubijeno dok su izveštavali.

Rusija (172. mesto) nastavlja sa ratom u Ukrajini i ostaje jedna od najgorih zemalja za slobodu medija. Do aprila 2026. godine, država iza rešetaka drži 48 novinara, a oni koji žele i dalje da se bave novinarstvom to rade iz egzila.

Ovakav princip uočen je i u komšijskoj Belorusiji, koja je na 165. mestu globalnog indeksa medijskih sloboda.

Ukrajina, sa druge strane, uspela je da napreduje za čak sedam mesta i ove godine se nalazi na 55. poziciji na tabeli, uprkos ratu. Ovaj progres, navode Reporteri, uočen je zahvaljujući dinamičnom medijskom sektoru i istraživačkom radu tamošnjih medija.

Iran je zauzeo 177. mesto od 180 država, zahvaljujući i sopstvenom režimu i Izraelsko-američkom ratu.

Gruzija je za godinu dana uspela da padne za 21 mesto i sada se nalazi na 135. poziciji, čemu je doprinelo i usvajanje restriktivnih zakona, posebno o „stranim agentima“ i finansiranju medija.

U Turskoj (163), antiteroristički zakoni nisu jedini koji se koriste za ograničavanje medijskih sloboda. Za represiju novinara i njihovo zatvaranje iza rešetaka koriste se i optužbe poput „dezinformacije“, „vređanje predsednika“ i „omalovažavanje državnih zakona“.

Mnoge države EU ne poštuju standarde

Sloboda medija i pravo na pouzdane informacije zagarantovano je Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act – EMFA) od avgusta 2025. godine. Ipak, ocenjuju Reporteri, mnoge države se sa istim nisu uskladile.

Komšijska Mađarska je tako samo u prethodnih godinu dana pala za šest pozicija i sada se nalazi na 74. mestu Svetskog indeksa medijskih sloboda.

„Vlada odlazećeg Viktora Orbana je odbila da implementira EMFA, prekršila je pravo na izražavanje kroz kreiranje Kancelarije za zaštitu suvereniteta – alat za institucionalni pritisak na novinare i politizovanje medijskih regulacija“, navode Reporteri u svom  izveštaju.

Mađarska se zbog toga nalazi među najniže rangiranim EU zemljama, uz Kipar koji je na 80. mestu i Grčku koja je na 86. Najbolje rangirane EU zemlje su Holandija i Estonija, a prate ih Danska i Švedska.