20. jun 2020.

Anonimni zastrašivači nekažnjeno prizivaju zlo nad novinarima i novinarkama

Pretnje novinarkama i novinarima, javnim radnicima na društvenim mrežama, širenje lažnih vesti, pokušaji diskreditacije kako bi se diskreditovale i ideje, politički stavovi, rezultati istraživanja kojima se razotkriva korupcija i nezakonitosti progresivno se šire, možda i opasnije nego kovid virus.

I dok u slučaju kovida imamo globalnu akciju, nacionalnu uzbunu, vanredno stanje, suspendovanje određenih prava, kako bi se pošast zaustavila, u slučaju širenja virusa govora mržnje, pretnji, kojima se nastoji da se destruira javno delovanje, ozbiljno novinarstvo, vera u javni interes, javni servis, da se destruira svaki kontrolni mehanizam neophodan za očuvanje i uspostavljanje demokratije, nemamo ni minimalnu akciju koja bi imala za cilj zaustavljanje ili bar smanjivanje ove aktivnosti.

***

Slučaj 1.

Govorio sam za TV Nova S na ovu temu, a direktan povod je niz aktivnosti na društenim mrežama koje dolaze sa profila „Zavisni novinari“ i  sa kog se dezinformacijama kontinuirano proganja niz kredibilnih novinara i redakcija od Dragana Janjića, Stevana Dojčinovića, Jugoslava Ćosića, N1, Željka Bodrožića, NUNSa itd.

Isti novinari ranije proganjani, pretpostavlja se, od istog čoveka i sa nekih drugih platformi. Dakle, ime je poznato onima koje proganja. Poznato mi je da je najmanje jedan od proganjanih prijavljivao ovo proganjanje ali tužilaštvo a) u postojećem zakonskom okviru nije pronašlo osnov za pokretanje postupka, i b) nije moglo da identifikuje počinioca…

Slučaj 2.

Sećam se koliko je bilo debate o tome da li je realno očekivati fer suđenja i korektnu atmosferu za slučajeve koji su se desili tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Suđenje se odvija uz ovakve incidente za nešto što se desilo pre skoro tri decenije. To najbolje govori kakva je atmosfera u svim državama u kojima se još uvek odigravaju ovakva suđenja.

Kao da se još jedino novinari sećaju važnosti procesa za ratne zločine i kao da su oni jedina još smetnja zaboravu, koji će umiriti počinioce groznih zločina. Novinarke Danasa redovno trpe torturu obavljajući svoj posao na savestan i posvećen način, a da nisu zaštićene ni jednom od strane institucije u okviru koje se održavaju suđenja. Veoma je važno da bar udruženja novinara pronađu mehanizam koji će pružiti pravnu i bezbednosnu zaštitu svim novinarkama i novinarima.

Slučaj 3.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je uvek veoma uzdržan u ovakvoj vrsti reakcija.

Nacionalni konvent najoštrije osuđuje i traži hitnu reakciju policije i tužilaštva zbog serijala objava kojima se preti organizacijama civilnog društva, istraživačkim novinarima i aktivistima koji ukazuju na propuste vlasti i nadležnih organa u suprotstavljanju organizovanom kriminalu.

Povod oglašavanja je emitovanje video spotova u kojima se istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP-a), Saša Đorđević, neosnovano optužuje da preti predsedniku, kao i video u produkciji tzv. portala Prismotra, u kome se BCBP, osnivač Nacionalnog konventa o EU, označava kao “NATO lobista”. Obe objave su nastale nakon ukazivanja na konkretne propuste u postupanju nadležnih institucija. Nacionalna Avangarda je kreirala spot protiv BCBP-a po objavljivanju analize upotrebe sektora bezbednosti tokom vanrednog stanja. Nizom objava u kontinuitetu oni pokušavaju da BCBP označe kao neprijateljsku organizaciju koja “ima agente i izvodi operacije”. Proizvodnja diskreditujućeg sadržaja intenzivira se nakon što Krik ponovo otkriva da je sin predsednika Republike zatečen u drustvu kriminalaca i analize u kojoj istraživač BCBP-a, Saša Đorđević, daje prikaz institucionalnog okvira u kom postoji sistem kontraobaveštajne i fizičke zaštite štićenih lica, a koje jeste i sin predsednika Republike. Jedini cilj tog teksta je bio da se ukaže na činjenicu da Srbija ima sistem u kom se zna ko je i u kojoj meri bio nadležan da člana porodice predsednika Republike po Ustavu i zakonima ove zemlje kontraobaveštajno i fizički štiti i zaštiti.”…

Ako pogledate potpisnike ovog saopštenja onda je jasno da su stvari postale ozbiljne i da je ovakva vrsta etiketiranja nedopustiva.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku koji predsedava Radnom grupom za Poglavlje 24: Pravda, sloboda, bezbednost, i u okviru ovog segmenta rada zaduženi su za praćenje i ocenu napretka Srbije u poglavlju čije su glavne teme reforma policije, borba protiv organizovanog kriminala, azil, migracije i druge oblasti u kojima se Srbija obavezala da će vršiti reforme u cilju približavanja članstvu u Evropskoj uniji.

Ako se ovo događa njima koji sarađuju sa MUP-om, šta drugi da očekuju?

Ili im se događa baš zato što sarađuju sa MUP-om?

Potpisnici odlično poentiraju i ponovo pozivaju na dijalog koga nema:

„Nacionalni konvent, kao i do sada, omogućava dijalog zasnovan na argumentima i u skladu sa procedurama Vlade i Parlamenta, a ukoliko to više nije moguće, pitamo se da li je vlast u Srbiji uopšte razumela smisao i značaj dijaloga u društvu koje prolazi kroz ozbiljnu krizu demokratije. Produbljivanje podela u društvu, govor mržnje, propaganda koja cilja na izazivanje sukoba u društvu, nikako ne doprinosi napretku Srbije.

Slučaj 4.

Grupu Novinarke protiv nasilja prema ženama osnovao je Fond B92 zajedno sa UNDP Srbija kako bi se preventivno i edukativno objasnilo i koleginicama i kolegama u redakcijama i javnosti da je nasilje prema ženama društveni a ne privatni problem, i da se o njemu mora izveštavati po pravilima profesije kako se žrtve i njihove porodice ne bi dodatno traumatizovale i viktimizovale tabloidnim objavama u medijima. Preko 30 novinarki i urednica čine ovu grupu, prate izveštavanje, analiziraju ga kontinuirano, upućuju preporuke, reaguju na skandalozne objave o žrtvama nasilja ili progon žena u javnom životu iz kojeg god dela političkog spektra da su, osmišljavaju i objavljuju smernice za medije kako profesionalno i etički da izveštavaju o ovom problemu… Jednom rečju, rade i trude se da unaprede medijsku sferu i samo društvo, ali…

I one same su meta progona. Neke od članica ove grupe žive sa svešću da u svakom trenutku mogu biti i fizički napadnute jer su njihovi lični podaci i podaci njihovih najbližih odavno nezakonito dostupni na društvenim mrežama svakome. I pored prijavljivanja svakog napada preko interneta ili uživo nadležnim institucijama, ni jedna do sada nije adekvatno zaštićena niti su progonitelji pronađeni i procesuirani.

I pitam se, isto kao u prethodnom slučaju, zašto bi se ove žene dodatno izlagale oku javnosti trudeći se da zaštite žrtve nasilja kad su i same žrtve jedne strašne vrste nasilja koja očigledno caruje ovim društvom?

***

I kao profesija i kao društvo ignorišemo opasnosti, pretnje… Ne uspostavljamo mehanizme koji bi omogućili veći stepen zaštite.

U Švedskoj su novinarska profesija i država analizirali nove izazove društvenih mreža i novih tehnologija i napravili su akcioni plan koji predviđa permanetno brzo reagovanje na izazove promenama zakona, pravilnika i druge regulative u kaznenoj politici, edukativnim programima, prevencijom, uvođenjem novih krivičnih dela ili proširivanjem već postojećih, povećanjem kazni itd…

Imamo primere zemalja koje su počele sistemski da se suočavaju sa ovim problemima. Ali ne reagujemo. Još radimo na Akcionom planu za Medijsku strategiju. Kada smo medijsku strategiju predavali predsednici Vlade Srbije, obratio sam se Ani Brnabić i rekao da je brzi razvoj novih tehnologija i medija učinio medijsku strategiju već zastarelom. Da shvatam neophodnost da postoji, ali da treba paralelno sa tim procesom praviti strategije i donositi odluke za ono što nam se već događa i da ne smemo da čekamo da se usvajaju strategije pa akcioni planovi pa inicijative za izmene zakona pa zakoni pa mehanizmi za poštovanje novih zakona… Ako se tako bude radilo, problemi za novinare i slobode samo će se gomilati, biće sve dramatičniji i fatalniji.

Zbog toga je neophodno da se što pre delegacije predstavnika udruženja i nadležnih ministarstava spakuju pa krenu u Švedsku, ili neku drugu zemlju da snime i preslikaju sve pozitivne ideje koje su dale rezultat.

***

Moramo mnogo više i sami činiti. Kada sam spremao tužbe protiv Vučićevića i Kozića, advokatica Kruna Savović i ja prikupili smo nekoliko puta više dokaza i argumenta od onoga što je bilo dovoljno. Sami smo radili na identifikaciji podataka koje bi sud i država morali da imaju ili daju. U procesu prijavljivanja pretnje Brankici i Insajderu, često smo i sami razotkrivali onoga ko preti i pre policije ili tužilaštva.

I zbog toga apelujem da učinimo sve što je do nas, jer ako čekamo da neko to odradi za nas, neće nas ubrzo biti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend