Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Bodrožić je, gostujući na televiziji Nova S, rekao i da je, na osnovu završne tužiočeve reči jasno da država stoji iza tog ubistva.
Istakao je da je to „greška novih vlasti“ nakon 2000. godine, i da se sve vreme radi o kalkulacijama.
„Očigledno je da se sve vreme radi o kalkulacijama. Ta, kako je zovu, duboka država očigledno je rešila da preda dve, tri žrtve, a da se nikada ne otkrije do kraja ko je sve bio tu“, rekao je Bodrožić.
Prema njegovim rečima, onima koji su ubili Ćuruviju to nije jedino ubistvo jer su izvršili i mnoga druga.
„Mi još uvek imamo NN lice koje je izvršilo ubistvo. Nadam se da će ovaj ponovljeni postupak doneti neke nove stvari u istrazi, ali očigledno da neko sprečava da se sazna istina o ubistvu Ćuruvije”, rekao je Bodrožić.
Bodrožić je podsetio da se stalno povećava broj napada na novinare u Srbiji, te da ih je samo prošle godine bilo 189.
Od tih napada, 32 je bilo fizičke prirode, a neverbalnih pretnji 50.
UNS: Izostanak pravde
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da se 22 godine čeka na izvršenje pravde zbog ubistva Slavka Ćuruvije. „Ovo nije odlaganje pravde, ovo je izostanak pravde“, ocenili su iz UNS.
UNS je podsetio da je bilo potrebno 15 godina da se protiv Ćuruvijinih ubica iz državnog aparata podigne optužnica.
„Četiri godine je trajalo sudjenje na kom su bivši čelnici i pripadnici Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak osudjeni na ukupno 100 godina zatvora, da bi Apelacioni sud prošle godine ceo proces vratio na početak, i to na zahtev državnog tužioca“, navodi se u saopštenju UNS.
Kako se ističe, odugovlačenje postupka izaziva ogorčenje, kao i činjenica da su optuženi za državni zločin i dalje na slobodi, makar i u kućnom pritvoru.
„UNS zahteva da država učini sve da se sudjenje ubicama Slavka Ćuruvije okonča još ove godine. Nema drugog načina da Srbija dokaže da naša zemlja više nije simbol nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, rekli su.
Iz UNS su, zatražili da se rasvetle i sva druga ubistva novinara i da budu optužene ubice dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića, da se rasvetli smrt novinarke lista „Duga“ Dade Vujasinović, pokrene postupak za 17 ubijenih i nestalih kolega na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005, kao i za ratne zločine počinjene nad 16 medijskih radnika RTS-a i troje kineskih novinara stradalih u napadima NATO-a 1999. godine.
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Predsednik Stenforda podnosi ostavku pošto je brucoš u studentskom listu objavio dokaze o nedostacima njegovih istraživanja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.