29. apr 2021.

Bosiljčić: Kako sam sklonjen zbog emisije o Beogradu na vodi

U Radio televiziji Srbije (RTS) još postoje emisije koje u „bunkeru“ čekaju da budu objavljene ili jednostavno ne dočekaju da vide svetlost dana, jer se bave temama koje kritički propituju postupke vlasti. S druge strane, nepoželjni novinari sklanjaju se iz informativnog programa u druge, manje politički obojene redakcije.

Tako emisija dugogodišnjeg autora RTS-a Bojana Bosiljčića pod nazivom „Razgolićeni grad: Savski amfiteatar u raljama Beograda na vodi“, više od tri godine čeka „sklonjena“ sa programa, jer iznosi primedbe na projekat od nacionalnog značaja. Bosiljčić, koji u RTS-u sada uređuje strani program iz kulture, gde, kako kaže, „nema mesta njegovom autorskom peru“, navodi za Danas da je tome prethodila bogata istorija cenzurisanih i sklonjenih emisija.

– Po povratku na RTS posle desetogodišnjeg suđenja zbog otkaza koji mi je uručio Aleksandar Tijanić a zbog intervjua gde sam konstatovao urušavanje programa iz kulture na RTS-u i „zaslugu“ za to urušavanje pripisao njemu, predložio sam novi „Razgolićeni grad“ gde je prva emisija, po logici stvari, trebalo da bude posvećena Savskom amfiteatru i projektu koji je tada, u martu 2016, tamo upravo počinjao da cveta pod imenom „Beograd na vodi“. Moj predloženi sinopsis je prihvaćen od tadašnjeg glavnog urednika, Nebojše Bradića. Dan pred emitovanje emisije koja je bila gotova i spremljena, obavešten sam od strane pomenutog glavnog urednika da Razgolićeni grad, „ovakav kakav je“, ne može u program. Odluka je navodno bila direktorova. Objašnjavano mi je kako u emisiji ne valja ovo i ono. Kada sam za emitovanje doneo drugu emisiju zamišljenog serijala, onu posvećenu Čuburi i njenim preizgrađenim ulicama u kojima više nema sunca niti mesta u kanalizacionim cevima, glavni urednik mi je rekao da ni ta emisija ne može da se emituje, jer sadrži „skrivenu komunikaciju sa gledalištem“. Seriju sam okončao pre nego što je ijedna emisija ugledala svetlost ekrana. U međuvremenu snimljena, treća emisija serijala, o naše dve tada postojeće železničke stanice, nisam ni nudio za emitovanje, Sada su sve tri emisije u bunkeru Radio-televizije Srbije, a ja uređujem strani program iz kulture, gde, jasno, nema mesta mom autorskom peru, naveo je Bosiljčić. U međuvremenu, o čemu je Danas već pisao, prošle godine se na internetu pojavila pomenuta emisija, od ljudi koji su, kažu, želeli da je zaštite od cenzure.

Rade Veljanovski, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da je evidentno da se u informativnim emisijama RTS-a ne pojavljuju novinari koji su sposobni da otvaraju i kritičke teme, a da opet nije moguće da ih u tako velikoj medijskoj kući nema. To, kako kaže, pokazuje da RTS nikako nije servis javnosti već servis vlasti.

– Kada se gleda informativni program RTS-a prosto je nezamislivo da ne postoje profesionalci koji bi bili spremni da taj program rade drugačije. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da takvi ljudi u tako velikoj kući ima, jer lično znam da je jedan broj njih prošao i studije na fakultetu na kome sam predavao, znam šta su ti ljudi naučili i šta su bili spremni da rade. Međutim, njima se to očigledno ne dopušta. Ja ne vidim bivše studente da se pojavljuju u informativnom programu, iako su bili talentovani i dobri, a sa druge strane, vidim da je jedan broj afirmisanih novinara morao da ode sa RTS-a, kaže Veljanovski.

On ističe da je u nedavnom svedočenju novinarke N1 Nataše Miljković najbitniji detalj koji govori o tome kako se pokušaji da se napravi tema kritična prema stvarnosti pa i vlasti, komentariše na uredničkim kolegijumima.

– To znači da je taj uređivački odnos postao formalan, da se ide ka tome da mora da se spreči kritičko i drugačije mišljenje, pogotovu kada je u pitanju kritika institucija i vlasti, što je apsolutno nedopustivo. RTS bi morao da bude primer kako se otvaraju teme. Slučaj Krušika, Jovanjice, Jutke, slučajevi neprimerenog ponašanja prema devojkama i ženama od raznih nasilnika, to su slučajevi kakve bi javni servisi u Evropi, držali u žiži pažnje javnosti i pokazali bi primerom kako se te teme analitički rade, prednjačili bi u tome među drugim medijima. Naš RTS kao da se trudi da takve teme skloni od očiju javnosti, da ih marginalizuje, da one ne postoje, što apsolutno dokazuje da to nije servis javnosti, nego servis vlasti, navodi Veljanovski i dodaje da je nužna transformacija RTS iz državne televizije u javni servis i taj proces mora da se dovede do kraja.

Direktor i glavni urednik RTS-a Dragan Bujošević nije odgovorio na pozive Danasa za komentar.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend