28. jul 2019.

Brnabić smetaju tekstovi o članovima porodice, zakon kaže – i oni su „pod lupom“

Istraživački mediji još jednom su postali meta napada, komentara i oštrih kritika predstavnika režima, a sve nakon što je portal KRIK objavio poslednje istraživanje u kom je glavni "akter" brat ministra finansija.

Predsednica Vlade, Ana Brnabić, kaže da sa otkrićima koja se tiču ministra u njenoj Vladi nema problem, ali da joj smetaju tekstovi u kojima se, kako kaže, „razvlače članovi porodica funkcionera“.

Stručnjaci, međutim, podsećaju da su nosioci javnih funkcija i članovi njihovih porodica opravdano i prema Zakonu pod „budnim okom“ javnosti.

To što je KRIK, nakon višemesečnog istraživanja, javnosti otkrio da brat Siniše Malog vozi auto i da je koristio stan firme koja dobija vredne državne projekte – za predstavnike Vlade bio je povod da se tim istraživačkih, nazove timom tabloidih novinara.

Premijerki ne smeta što se radi o bratu ministra u njenoj Vladi, ali joj smeta što mediji pišu o članovima porodice koji, kako kaže, nemaju veze sa politikom.

„Na nivou ste tabloida, pričate o ljudima koji nikakve veze nemaju sa javnim funkcijama, pričate o porodicama, pričate o mom bratu koji ima transparentan posao… Mislim da brat Siniše Malog, kao i brat Aleksandra Vučića, kao i njegova supruga i njegovo dete i njegovi otac i majka imaju pravo da žive u ovoj zemlji i da postoje u ovoj zemlji i da rade u ovoj zemlji, bez toga da šta god da urade – vi kažete da je sumnja na korupciju“, rekla je Ana Brnabić.

Takva izjava otvara pitanje – da li je Ana Brnabić upoznata sa detaljima Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u kome se nedvosmisleno navodi ko se smatra funkcionerom, šta je javna funkcija i ko sve spada pod povezana lica.

„Povezano lice“ je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom“, stoji u zakonu.

Argument da članovi porodica ministara, predsednika države ili predsednice Vlade ne treba da budu pod „budnim okom“ javnosti – ne stoji i to pokazuje član 42. Zakona, koji govori o zabrani prijema poklona za povezana lica sa funkcionerom.

„Ja stvarno ne razumem, kao advokat, stav predsednice Vlade u pogledu toga da li rodbina, prijatelji predstavljaju povezana lica sa političkim funkcionerima. Tu je Zakon apsolutno jasan. To je, po meni, apsolutno nedopustivo, tu se vidi da ima korupcije, osnovane sumnje za korupciju i time bi trebalo da se bave nadležni državni organi. Nažalost, kod nas institucije ne funckionišu na način na koji bi trebalo da funkcionišu“, smatra član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.

Zbog čega se onda, gotovo po pravilu, pokreće hajka protiv medija koji ukažu na potencijalne koruptivne afere funkcionera ili članova njihovih porodica, kao što to sada slučaj sa KRIK-om? Novinar Miša Brkić za N1 kaže da vlast zaboravlja da je obaveza ozbiljnih medija da ukazuju na korupciju.

„Neprijatno je kada se vidi da je sve više ruku vlasti u pekmezu, neprijatno je kad se vidi da je sve manje pekmeza, a sve više ruku. I to ruku vlasti koja je došla na funkcije obećavajući borbu protiv korupcije. Problem naših političara u Srbiji je što bi oni da drže ruke u pekmezu, da su im novčanici i bankovni računi u zemlji i inostranstvu naduveni od novca, a da ih niko ne pita odakle vam novac“, navodi Miša Brkić.

A ni dva dana nakon što je novac ponudio MUP i to 500.000 dinara za informaciju ko je pratio ženu Predraga Malog, identitet osobe sa snimka sigurnosne kamere i dalje je nepoznat. KRIK je, podsetimo, demantovao da se radi o novinaru Mreže za istraživanje kriminala i korupcije.

Video prilog televizije N1 pogledajte OVDE.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend