„Cilj je bio da se pošalje poruka“: Sagovornici Danasa o slučaju prisluškivanja redakcije Radara od strane BIA

Kako piše Radar, direktor Bezbednosno informativne agencije Vladimir Orlić uputio je zahtev za primenu mera tajnog nadzora protiv Vesne Mališić, glavne i odgovorne urednice Radara, kao i novinara Sandre Petrušić i Milana Radonjića, Višem sudu u Beogradu koji je te mere prvi put odobrio 12. juna 2026. godine.

U merama koje su bile propisane protiv urednice i novinara Radara bilo je snimanje komunikacija u prostorijama, pa se između ostalog navode i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije Radara. Na taj način, BIA pod vođstvom Orlića prisluškivala je komunikacije svih urednika i novinara Radara.

Zanimljivo je da su posebne mere popisane i za četiri ugostiteljska objekta u Beogradu, koje glavna urednica i novinari ne posećuju.

Potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić ističe da je jadna vlast u čije vreme državna bezbednost prisluškuje i prati novinare zbog sumnje da se bave špijunažom.

„Uveren sam da je odluka o prisluškivanju imala debelu političku pozadinu, čiji je osnovni cilj bio da se spreči sloboda javne reči, da se uguši svaka kritika vlasti, da se montiraju afere o navodnoj špijunaži“, ukazuje Ćirić.

Dodaje da se na osnovu toga pošalje poruka kako će proći novinari i mediji koji se usuđuju da rade onako kako se vlasti ne dopada, koji se usuđuju da rade u skladu sa standardima novinarske profesije i tragaju za istinom, ma kakva ona bila.

„Ne mogu da odolim, a da ne budem i malo sarkastičan – za razliku od Radara, kod nekih drugih ovdašnjih medija BIA verovatno uopšte nije imala potrebu da se muči i pribavlja sudska odobrenja za prisluškivanje i praćenje, pošto tamo već ima svoje tastere koji dostavljaju informacije iz prve ruke i revnosno rade obaveštajno-propagandni, a ne novinarski posao“, zaključuje Ćirić.

Pravnica NUNS-a Marija Babić kaže da je korišćenje ovakvih metoda prema novinarima nedopustivo.

„Iako smo možda i ranije sumnjali da se ovakve stvari dešavaju, sada pred nama imamo informacije koje otvaraju ozbiljna pitanja o tome u kojoj meri su novinari i njihovi izvori zaštićeni. Još uvek nemam dovoljno informacija, ali sama činjenica da su novinari bili predmet mera Bezbednosno-informativne agencije, u kontekstu obavljanja svog profesionalnog posla, izuzetno je zabrinjavajuća i otvara ozbiljna pitanja o zaštiti njihovih prava“, ukazuje Babić.

Naglašava da takve prakse ugrožavaju ne samo prava novinara na privatnost i slobodu rada već utiču i na poverljivost novinarskih izvora, što je jedan od ključnih preduslova za slobodno i nezavisno novinarstvo.

„Prema informacijama kojima raspolažemo, mere su sprovedene zbog postojanja osnova sumnje da novinari preduzimaju aktivnosti kojima se ugrožava bezbednost države izvršenjem krivičnog dela špijunaže. To otvara ozbiljna pitanja i ukazuje na zabrinjavajuću praksu, posebno imajući u vidu teme kojima se redakcija Radara bavi i način na koji novinari obavljaju svoj posao“, objašnjava Babić.

Prema mišljenju naše sagovornice, postavlja se pitanje koji su dokazi mogli biti dostavljeni sudu kako bi ukazali na postojanje krivičnog dela i opravdali sudsko odobravanje mera nadzora.

„Apsolutno je neprihvatljivo korišćenje BIA u ove svrhe i neophodno je utvrditi da li je došlo do zloupotrebe službenog položaja. Takođe, važno je da u okviru svojih nadležnosti reaguju i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“, ističe Babić.

Ocenjuje da stavljanje novinara pod ovakve mere predstavlja izuzetno ozbiljnu stvar i daleko je od uobičajenih bezbednosnih procedura kada je reč o radu medija.

„Ono otvara pitanje granica postupanja bezbednosnih službi prema novinarima i mogućih posledica po zaštitu novinarskih izvora, slobodu medija i pravo javnosti da bude informisana. Posebno u poslednje dve godine svedoci smo različitih mera kojima su novinari izloženi, a kojima se ugrožava njihova bezbednost, kao što je korišćenje špijunskih softvera. Međutim, ovo je novi nivo, koji je zastrašujući za novinare, a plašim se da nije reč o izolovanom slučaju“, zaključuje Babić.

Glavna i odgovorna urednica nedeljnika Radar Vesna Mališić za Danas kaže da su ona i još dvoje novinara prisluškivani od strane BIA od juna do 3. novembra, te da su im ozvučene prostorije redakcije, automobili, stanovi. Saznali su da su na merama preko dokumenta i naredbe do kojih je došao Vuk Cvijić.

„Bilo nam je jasno da je naša redakcija u centru pažnje zbog istraživačkih tema koje objavljujemo, pre svega zahvaljujući radu Milana Radonjića, Vuka Cvijića, Milana Ćulibrka i svih ostalih kolega koji su se bavili istraživačkim novinarstvom. Bilo nam je najvažnije da sačuvamo svoje izvore, mislim da smo u tome uspeli, jer nismo naivni“, ukazuje Mališić.

Ističe da ovakvi autoritarni režimi počivaju na ogromnoj mreži prisluškivanja i nadzora – kada pogledamo šta se sve objavljivalo i emitovalo na televizijama, jasno je da je postojala veza između BIA, pojedinih televizija i kompromitovanja ljudi.

„Zbog toga smo se čuvali koliko smo mogli. Imali smo pravilo da o delikatnim stvarima ne razgovaramo u redakciji, da ne nosimo telefone sa sobom i da se sklanjamo na sigurnija mesta, gde smo verovali da možemo da obavimo takve razgovore. Strašno je da je jedna zemlja došla u situaciju da novinari moraju da razvijaju posebne strategije kako bi mogli slobodno da razgovaraju“, naglašava.

Mališić je sigurna da su nju prisluškivali zato što znaju da svakodnevno komunicira sa svojim novinarima koji se bave istraživačkim temama.

„U ovom broju Radara objavljujemo tekstove o prisluškivanju, potkrepljene dokumentima. Mi takve stvari objavljujemo samo kada imamo dokaze. Imamo dokument o prisluškivanju studenata, dokument o prisluškivanju još jednog tužioca, a sada smo dobili i dokument o prisluškivanju ljudi iz Radara. To samo pokazuje koliko su razmere prisluškivanja bile velike“, kaže Mališić.

Podsetimo, nedeljnik Radar je 1. novembra objavio je BIA prisluškivala pojedine tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK). Razlog za tajno prisluškivanje prostorija TOK-a bio je nastavak rada na predmetu „Nadstrešnica“, odnosno istraga korupcije u vezi sa urušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Prisluškivan je i glavni tužilac TOK-a Mladen Nenadić, a izvor Radara navodi da je BIA bila upućena u svaki korak koji je ovo tužilaštvo preduzelo. Tužioci su bili pod merama tajnog nadzora zbog sumnje na navodnu špijunažu, i to u više navrata: 9. aprila, 30. aprila, 29. maja, 19. juna i 7. oktobra 2026. godine, kada su mere poslednji put određene. Direktor BIA Vladimir Orlić tek je nakon izbora odlučio da se prisluškivanje TOK-a prekine, pa je ono trajalo do 29. oktobra.