02. nov 2022.

Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

Lokalni novinar piše za nacionalni večernji list sa tradicijom o organizovanom kriminalu u sprezi sa politikom u pograničnom području, sa poroznom granicom koja je više šansa nego prepreka.

Dobija tri direktna upozorenja sa demoliranjem ličnog automobila u centru grada od nekoliko desetina hiljada stanovnika, nekadašnjem industrijskom centru. Na očigledna upozorenja nema reakcije. I onda se dešava fizički napad od strane bivšeg šefa policijske stanice Novi Beograd, ranije hapšenim zbog reketiranja, sa nanošenjem teških telesnih povreda koje jasno govore o tome da je reč o pokušaju ubistva novinara Vladimira Mitrića. Ovaj napad dogodio se četiri godine posle ubistva izvršenog na isti način, istim udarcima pod kojima je stradao Milan Pantić, dopisnik Novosti iz Jagodine. Ubistvo nije razrešeno iako je tada na vlasti bila vlada koja je mirnim putem svrgnula Miloševićev zločinački režim. Istog dana kada smo kao Stalna radna grupa za bezbednost novinara posetili kolegu Mitrića u Loznici, skoro 18 godina posle pokušaja ubistva, Tužilaštvo za organizovani kriminal je obavestilo javnost da će se baviti slučajem ubistva Milana Pantića, što je bezuspešno četiri godine tražila Vladina Komisija za istraživanje ubistava novinara. Bio sam i sam 6 godina pod policijskom zaštitom i znam da je to pakao od života, apsolutno ograničavanje slobode kretanja, i predstavlja najčešće direktan izazov da se prestane sa novinarskom profesijom.

Vladimir Mitrić već 18 godina pod policijskom zaštitom nastavlja da bude jedan od najproduktivnijih novinara redakcije dnevnog lista za koji radi. I ne samo to, već i da bude vrlo angažovan u mnogim aspektima zajednice kojoj pripada.

Odlazeći iz Loznice, razmišljao sam o Mitriću kao o dinosaurusu na pragu izumiranja. To je poslednja generacija novinara koji sve znaju o temi, prostoru i ljudima o kojima izveštavaju. Takav je bio i kolega Milan Pantić, ubijen 2001. godine napadom koji neverovatno podseća na napad na Mitrića. Možda je razlika u konstituciji tela spasla Mitrića da ne postane četvrti ubijeni novinar u Srbiji… Mitrićev otpor nasilniku, bivšem policajcu, simbol je njegove borbe u proteklih 18 godina. Kolegu Mitrića, kao i Ćuruviju i Pantića, napala je država odnosno predstavnici vlasti koji su umislili da vlast znači i likvidaciju onih koji otkrivaju kriminal, zločine, koji izveštavaju štiteći javni interes…

U istom danu dobili smo i informaciju da se Tužilaštvo za organizovani kriminal uključuje u rešavanje slučaj ubistva Pantića. Zašto je toliko dugo vremena trebalo da prođe, zašto samo delimični angažman?

Uključiću ovde i novo pitanje: zašto TOK izbegava da se bavi organizovanim kriminalom u Vranju? Kada je lokalni krimalac Dejan Nikolić Kantar bukvalno napao OK radio, vlasnicu i novinare samo da bi proširio svoj kriminal kroz kockarnice i kladionice, kao medijska zajednica usprotivili smo se i ogolili ovaj kriminal svima poznat godinama. I u kratkom vremenskom periodu dobili smo prvostepenu osuđujuću presudu za pretnje novinarima. Ali nismo dobili angažman TOKa, iako je na delu okupacija grada od strane organizovanog kriminala na čijem čelu je Dejan Nikolić, kojem se sudi za novu pretnju izrečenu na suđenju za prethodnu pretnju zbog koje je dobio 14 meseci zatvora, za pretnje napadom na načelnika PU Vranje, za pretnje i nasilje prema bivšoj devojci, za pretnje stražaru u zatvoru… Tek kada smo Upravi za igre na sreću poslali upit kako to da osuđivani kriminalac sa četiri presude i jednom presudom za ilegalno klađenje i dalje ima kockarnice iz kojih crpi nevidjenu finansijsku moć, ukinuta je licenca… U isto vreme, No koment kafe koji je Nikolić uništio, od početka avgusta i dalje ne radi. Iako je potpuno jasno da je reč o organizovanom kriminalu, TOK nije obratio pažnju na ovaj slučaj i ovaj grad, nekada privredni, kulturni, društveni centar, postao je vlasništvo kriminalaca koji, na primer, mesecima ne dozvoljavaju nadležnim organima da sruše nelegalno sagrađen objekat kojim je zazidan deo OK radija…

Osnovno i više tužilaštvo su uradili pristojno svoj posao u ovom slučaju, ali je potpuno jasno da je ovo ograničeno delovanje i da, ako se na nivou obračuna sa organizovanim kriminalnom ne razreši ovaj slučaj, i dalje će se ponavljati. Kriminalci će vladati gradom i uništiti i novinarstvo i svaku civilizacijsku delatnost. Ti ljudi su zapalili pozorište. I desetine automobila onih koji su im se usprotivili. Poptuno nekažnjeno. Nekažnjivost ne samo da proizvodi, nego i podstiče nasilje. U proteklih nekoliko meseci stvoren je prostor da u Vranje „utrči“ Tužilaštvo za organizovani kriminal i razotkrije sve aspekte delovanja – od pranja novca preko trgovine ljudima, drogama, oružjem i ko zna čim još.

Nije bilo adekvatne reakcije, nisam siguran da će se ikada pojaviti slična šansa i oni koji budu žrtve zločina u ovom gradu moraju da budu svesni da je njihov zločin već viđen i registrovan.

Obavezali smo se juče da ćemo ispraviti sve nepravde učinjene kolegi Mitriću u proteklih 18 godina, ali i da ćemo nastojati da se ubuduće oseća sigurno.

***

Sutra je Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Svojevrsni uvod u obeležavanje ovog datuma predstavljala je panel diskusija „Sigurnost novinara u Srbiji: Dostignuća i izazovi Radnih grupa“ u organizaciji delegacije OEBS-a i ambasade Austrije u Srbiji.

Iako naočigled formalan u najavi, ovaj skup je svojom aktuelnošću, sadržajem i konstuktivnošću učesnika pokazao da je njegovo održavanje bilo više nego smisleno i da ovakva forma okupljanja može predstavljati recept za dalje korake i jačanje međusobnog poverenja aktera koji su u ovoj oblasti nužno upućeni jedni na druge.

Možda je opuštenoj atmosferi doprinela činjenica da smo o dostignućima i izazovima Radnih grupa za bezbednost novinara debatovali na teritoriji Austrije u samom centru Beograda. Ovo svakako nije bilo presudno ali sam siguran da je kontinuirani duh slobode i naklonosti profesionalnim medijima i slobodi izražavanja od strane austrijske diplomatije (još od devedesetih godina) ovom panel diskusijom dobio dodatnu potvrdu u novim okolnostima.

Akutelnosti skupa doprinela je činjenica da smo na jednom mestu „ukrstili“ najnovije informacije sa terena o bezbednosti kolega u Loznici, Vranju, Beogradu i širom Srbije. Tome je doprinela relevantnost i neposrednost novinara Dragojla Blagojevića koga je stručna javnost prvi put upoznala u ovoj ulozi. Moderacija Jelene Zorić bila je korisna zbog ličnog iskustva koje je pomoglo sadržajnijoj diskusiji sa sagovornicama iz novinarskih udruženja. Ono što posebno treba istaći je nastup Branka Stamenkovića, zamenika republičkog javnog tužioca koji je izlagao, odgovarao ali i tumačio razne teme iz domena bezbednosti novinara.

Bila je to svojevrsna dvosmerna ulica u kojoj je Stamenkovićev pristup motivisao prisutne na otvorenu i konstruktivnu debatu koja je bila lišena međusobnog nadgornjavanja. Zaličilo mi je na vreme od pre sedam godina kada smo sa predstavnicima vlasti i tužilaštva još uvek razmatrali sadržaj budućeg Memoranduma o bezbednosti novinara, razmatrajući što bolja rešenja u ovoj oblasti. U međuvremenu se mnogo toga desilo, uključujući i napuštanje Vladine Radne grupe od strane predstavnika Koalicije za slobodu medija. Ovaj problem može i mora biti prevaziđen i zato mi je veoma žao što iako najavljeni, panel diskusiji iz zdravstvenih razloga nisu prisustvovali predstavnici kabineta premijerke. Mislim da su propustili odličnu priliku da zajedno sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija čuju argumente o temama u vezi kojih se sporimo tražeći zajednički, obostrano prihvatljiv jezik koji će nas sve ponovo dovesti za isti sto.

Jačanje obostranog poverenja u oblasti bezbednosti novinara smatram jednim od ključnih izazova u narednom periodu. Format održanog panela pokazuje da uz pomoć naših inostranih prijatelja uskoro treba da nastavimo da razgovaramo van uštogljenih i protokolarnih formi, da se međusobno propitujemo i preispitujemo učeći jedni od drugih sa ciljem da suzbijemo nekažnjivost zločina nad novinarima na ovim prostorima.

I dan posle imali smo radni doručak u Holandskoj ambasadi. Bilo je zanimljivo, ali sam se pitao kako je moguće da se svi zanimaju za bezbednost novinara ali ne i naši državni organi. A imamo neke odgovore koji su i bolji od nekih u EU.

Rekao sam i na jednom i na drugom skupu da sve dok naše vlasti budu neprijateljske prema novinarima, imaćemo i percepciju da je ovo mračnija zona za novinare od Meksika u kojem je ove godine ubijeno najmanje 16 novinara. Zbog toga je nekako lekovito za nas bilo pitanje Holandskog ambasadora šta je to što njegova zemlja može da iskoristi iz šestogodišnjeg rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Holandija je stvorila kulturu solidarnosti koju je B92 osetio u neverovatnim obimima devedesetih. Stvar je u kulturi, naravno i u politikama.

***

Tužno je kada suočite predstavnike domaćih i naravno međunarodnih institucija sa informacijom da je na Kosovu ubijeno i nestalo više od 17 građana, Albanaca i Srba, i da je to najveći broj nerešenih slučajeva. I to je, pored brojnih drugih slučajeva, trenutak za suočavanje sa nekažnjivošću. A jedino tako široko možemo napraviti neke univerzalne nove odgovore.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend