03. okt 2020.

Dr Holi Džonson: Presuda u slučaju „Ćuruvija“ nedovoljno ističe da je ubijeni bio novinar

Univerzitet Kolumbija u Njujorku objavio je detaljnu analizu sudskog procesa koji se vodi zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Dr Holi Džonson sa tog univerziteta za Cenzolovku kaže da se, za razliku od presuda zbog zločina nad novinarima u svetu, koje u prvi plan stavljaju slobodu izražavanja i važnu ulogu koju novinari imaju u društvu, u slučaju Ćuruvije to nije dogodilo

Slavko Ćuruvija (foto: Predrag Mitić / Slavko Ćuruvija fondacija)

Specijalna inicijativa kancelarije predsednika Univerziteta Kolumbija u Njujorku Li Bolindžera, pod nazivom Globalna sloboda izražavanja (Global Freedom of Expression), upravo je objavila analizu sudskih odluka „Radomir Marković i drugi (Slavko Ćuruvija)“ koja se detaljno bavi presudama za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije.

Kolumbija u ovoj studiji slučaja „Ćuruvija“ ukazuje na to da su novinari u Srbiji i danas česta meta napada. Oni ističu da je u poslednjih 25 godina ubijeno troje novinara i da je bilo nekoliko pokušaja ubistva novinara, a da je samo slučaj Slavka Ćuruvije dospeo do suda.

Istraživački tim Kolumbije navodi da je odluka prvostepenog suda da na ukupno 100 godina osudi četvoricu optuženih za ubistvo Ćuruvije globalno ocenjena kao „istorijska“, ali da je odluka Apelacionog suda zaprepastila brojne međunarodne posmatrače, ponukavši Reportere bez granica da se zapitaju „da li sudije štite novinare ili njihove napadače“.

Dr Džonson: Izrazito značajna presuda u slučaju „Ćuruvija“

Dr Holi Džonson, zamenica direktorke inicijative sa Kolumbije, za Cenzolovku je rekla da je baza sudskih odluka, u kojoj se odnedavno nalazi i presuda za ubistvo Ćuruvije, njihov najznačajniji projekat, „čiji je cilj da se utvrde svetski trendovi presuda u vezi sa slobodom izražavanja“.

Kolumbija podseća da su novinari u Srbiji i danas česta meta napada, da je u poslednjih 25 godina bilo tri ubistva novinara i nekoliko pokušaja ubistva, a da je samo slučaj Slavka Ćuruvije dospeo do suda

Džonson navodi da na Kolumbiji trenutno primećuju trendove koji se tiču načina na koji se sudovi odnose prema sudskim odlukama kad je u pitanju sloboda govora, prema nekažnjivosti za zločine nad novinarima i prema regulaciji napada na internetu.

Prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije ona je ocenila kao „izrazito značajnu“ i rekla da „uliva optimizam kad je u pitanju procesuiranje najtežih napada na novinare“, dodajući kako primećuje i da se ona ipak nije bavila slobodom izražavanja niti je težište stavila na to da je ubijen novinar.

Prema njenom iskustvu, većina sličnih sudskih presuda u svetu posvećuje pažnju toj činjenici, „ističući važnu ulogu koju novinari imaju u društvu“.

Detaljna studija slučaja „Ćuruvija“

Istraživački tim Univerziteta Kolumbija, u vrlo detaljnoj studiji presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, najpre iznosi najvažnije činjenice u vezi sa procesom u Beogradu, koji traje već pet i po godina. Podsećaju da je, nakon što je saslušano više od stotinu svedoka, sudsko veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu zaključilo da je Slavko Ćuruvija bio označen kao „neprijatelj države“, te je donelo odluku da su četvorica pripadnika srpske tajne policije, u saradnji sa nepoznatim licem koje presuda vidi kao izvršioca ubistva, odgovorni za ovaj zločin.

U analizi se podseća da je Apelacioni sud zaključio da tokom procesa nije pružen nijedan dokaz o postojanju „nepoznatog lica“, zbog čega je presuda vraćena na ponovno suđenje.

Presuda u slučaju „Ćuruvija“ nije se bavila slobodom izražavanja niti je težište stavila na to da je ubijen novinar. Većina sličnih presuda u svetu ističe važnu ulogu koju novinari imaju u društvu (dr Holi Džonson, Univerzitet Kolumbija)

Ponovni izlazak pred sud zakazan je naredne nedelje, za 5, 6. i 9. oktobar.

Istraživači sa Kolumbije su detaljno opisali i politički kontekst i vreme uoči ubistva Slavka Ćuruvije, koga su nazvali jedinim od „najistaknutijih i najuticajnijih protivnika režima Slobodana Miloševića“, dodavši da je generalno prihvaćeno mišljenje kako su upravo njegovo pisanje i nastupanje protiv vlasti doveli do toga da bude ubijen.

Ukazali su i na to kako je u martu 1998. Dnevni telegraf na prvoj strani objavio tekst o ubistvu albanske porodice Jašari sa Kosova, što je tema o kojoj se nije pisalo u medijima pod kontrolom režima, zbog čega je Ćuruvija bio pozvan na informativni razgovor, te da je u oktobru te godine u Srbiji donet „drakonski Zakon o informisanju“, za koji je OEBS odmah izneo ocenu da krši „veći broj međunarodnih konvencija“.

Dnevni telegraf se ubrzo našao na udaru tog zakona, zbog čega je, da bi nastavio sa radom, Ćuruvija registrovao novine u Crnoj Gori. U tom periodu Dnevni telegraf je bio tužen još tri puta, a jedna od tih tužbi bila je od strane tadašnjeg zamenika premijera Milovana Bojića.

U isto vreme Ćuruvija je na naslovnoj strani svog magazina Evropljanin objavio tekst „Šta je sledeće, Miloševiću“, gde je predsednika optužio za sistematsko degradiranje Skupštine, Vlade, zakonitosti, Crkve… zbog čega ga je tužila fantomska organizacija „Patriotski savez Beograda“, te je i osuđen za podrivanje državnog poretka. Ćuruviji je dato 24 sata da plati veoma visoku kaznu, nakon čega je policija došla da zapleni imovinu.

Sa početkom NATO bombardovanja, kaže se dalje u analizi, Ćuruvija je prestao sa izdavanjem novina.

Istraživači sa Kolumbije su detaljno opisali i politički kontekst i vreme uoči ubistva Slavka Ćuruvije, koga su nazvali jedinim od „najistaknutijih i najuticajnijih protivnika režima Slobodana Miloševića“

U udarnom terminu državne televizije 6. aprila 1999. godine pročitan je tekst iz Ekspres politike, dnevnih novina bliskih režimu, u kom se citira Mirjana Marković, supruga predsednika Miloševića, dok se Ćuruvija optužuje za prizivanje bombardovanja zemlje. Sledećeg dana taj tekst je citiran u mnogim medijima, a četiri dana nakon toga Ćuruvija je ubijen.

U analizi se dalje podseća na političke promene u Srbiji, kao i na to da istraga nije mnogo odmakla sve do 2014, kada je javni tužilac objavio da je obezbedio i svedočenje Milorada Ulemeka Legije, koji je rekao kako mu je Radomir Marković, tadašnji načelnik RDB-a, preneo da su Ratko Romić i Miroslav Kurak ubili Ćuruviju. Posle toga je podignuta optužnica protiv njih dvojice, kao i protiv Radomira Markovića i Milana Radonjića.

Na Univerzitetu Kolumbija ukazuju i na činjenicu da je prvostepeno suđenje trajalo četiri godine i da je u aprilu 2019. doneta osuđujuća presuda za svu četvoricu osumnjičenih, na koju su se žalili i tužilaštvo i odbrana.

Apelacija je vratila odluku prvostepenom sudu, a zasad nije jasno da li to znači da će doći do obnavljanja kompletnog sudskog postupka ili samo njegovog dela, piše u analizi.

Dr Holi Džonson (foto: Univerzitet Kolumbija)

Najvažnije tačke presude

U najobimnijem delu analize istraživači sa Kolumbije bave se presudom i navode njene najvažnije tačke, zajedno sa navodima tužioca i odbrane, kao i zaključke suda.

Tako se, između ostalog, navodi da je sud utvrdio da je Dnevni telegraf predstavljao vrstu „opozicije u srpskom društvu“ i da je u vreme ubistva Ćuruvija bio jedan od organizatora tribina „Nije srpski ćutati“.

Podseća se i da je Zakon o informisanju bio vrsta „prekog suda“, a da je Ćuruvija bio njegova prva žrtva.  Zatim, da je politički vrh tog vremena postajao „sve nemoćniji“ i „spreman na represivne mere“, te da je Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka Slavka Ćuruvije, svedočila kako je jedini sukob koji je njen otac u to vreme imao bio sukob sa Mirjanom Marković.

Analiza donosi i osnovne tvrdnje optuženih i njihovih branilaca. Navodi se i da je tužilaštvo iznelo tvrdnju kako je neposredni izvršilac ubistva Miroslav Kurak, te da se odbrana pozivala na to da je takva tvrdnja u sukobu sa izjavom Branke Prpe, očevica zločina. Odbrana je, između ostalog, tvrdila kako je svrha procesa da „stavi Srbiju u bolji položaj pred Evropskom unijom“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend