10. dec 2018.

Izveštavanje o subotnjem protestu – sa „ukusom“ devedesetih

Piše Adam Santovac
IZVOR N1

Protest protiv nasilja, koji je predvodila opozicija 8. decembra, i dalje je u žiži javnosti, ali zbog medijskog izveštavanja o tom skupu. Sagovornici N1 su saglasni da je većina medija izvestila o protestu kao u devedesetim godinama. Upozoravaju i da je reakcija predsednika države Aleksandra Vučića na protest zabrinjavajuća.

06. nov 2018.

EUobserver: Mediji u Srbiji trpe Miloševićevo nasleđe

Beta
IZVOR UNS

Srbija se, uprkos procesu reformi pokrenutom posle obaranja režima Slobodana Miloševića, u stvarnosti nije distancirala od ere državnih medija, a u toj oblasti partijski monopol je uspostavila vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), koja, iako je formalno prihvatila pravila Evropske unije, sistematski krši osnovne medijske slobode, piše portal EUobserver.

14. jun 2017.

Medijske (ne)slobode

Komentar redakcije lista "Danas"
IZVOR Danas

Svima koji upoređuju nivo slobode štampe i govora u Miloševićevo vreme i u sadašnjosti ukazala se prilika da taj nivo empirijski izmere.

07. jun 2017.

„Svojeglavo” sam uređivala Politiku

Piše Lji­lja­na Smaj­lo­vić
IZVOR Politika

Dva pu­ta sam bi­la glav­na ured­ni­ca Po­li­ti­ke. Mo­je je is­ku­stvo da ni­jed­na vlast ne voli da na tom me­stu se­di ne­ko ko umi­sli da mo­že sa­mo­stal­no da ure­đu­je no­vi­ne. Smenjiva­na sam i ot­pu­šta­na, što je po­sle uvek pra­će­no ši­ka­ni­ra­njem na stra­ni­ca­ma Poli­tike. U vre­me Bo­ri­sa Ta­di­ća plju­va­nje po sme­nje­nom glav­nom ured­ni­ku do­zvo­lje­no je Bošku Jak­ši­ću (Gu­li­ver i Li­li­pu­tan­ci, 5. ok­to­bar 2008), dok to za vla­sti Alek­san­dra Vu­či­ća ra­di spolj­ni sa­rad­nik ko­ji je ne­kad pri­re­đi­vao „Od­je­ke i re­a­go­va­nja“, ru­bri­ku ko­ja je Po­li­ti­ku već jed­nom oga­di­la pri­stoj­noj Sr­bi­ji.

28. feb 2017.

Pompezno reaktiviranje dežurnih denuncijanata iz devedesetih najtačnije govori o pravoj naravi sadašnjeg poretka

Piše Teofil Pančić
IZVOR Vreme

Jedan od mojih omiljenih prizora iz vremena mitskih "građanskih šetnji" iz druge polovine devedesetih, sve sa lupanjem u šerpe i ostalom skalamerijom, odigrao se jedne večeri tokom redovne ophodnje tzv. medijskom trasom. Prolazilo se pored zgrade Politike, masa je zviždala i hukala neke neodređene pogrde, samo je jedna decentna gospođa, s optužujuće uzdignutim kažiprstom, sveudilj ponavljala, pogledajući negde nagore put redakcije dnevnog lista: "Koziću, stidi se! Koziću, stidi se!". Ljudi oko nje su je gledali malo čudno, neki su kanda mislili da je građanka, d’izvinete, jurodiva ili flipnula, jer većina nije ni znala ko li je, jbt, taj "Kozić" i čega tačno treba da se stidi. Naime, u ono blaženo vreme pre omasovljenja interneta morali ste neposredno da uložite svoj novac da biste čitali nešto što inače radije ne biste čitali, a to je malo ko radio... Što će reći da je glavnina mase pred Politikom u ličnom (pre)poznavanju lika i dela mrskih dušmana iz te zgrade dobacivala do Hadži-Struje, a dalje ni makac...

Send this to a friend