Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Mustafa Kršo imao je manje od šest godina kada su on, njegov brat i majka, za smrt oca Huseina saznali preko fotografija emitovanih na televiziji. Više od tri decenije kasnije, fotografija egzekucije Huseina Krše i dalje je istaknuta kao nagrađeni rad World Press Photo-a, dok porodica upozorava da takvo prikazivanje iznova ubija njihovog oca. Ovaj slučaj otvara šire pitanje: kako ratne slike utiču na porodice žrtava, javnost, novinare i mogućnost stvarnog suočavanja sa prošlošću.
Fotografija egzekucije u Brčkom, nagrađena World Press Photo (WPP) nagradom 1993. godine, dugo je predstavljana kao ratna fotografija izuzetne dokumentarne vrednosti. Međutim, istraživanje Barbare Matejčić pokazuje da iza tog snimka stoje ozbiljne etičke dileme i mogući dokazi da su fotografi unapred dovedeni da zabeleže ubistvo civila za potrebe ratne propagande. Zato NUNS i Udruženje BH novinari zahtevaju da nagrada bude opozvana, a SafeJournalists mreža pokrenula je peticiju o ovom pitanju. Istovremeno ponovo se otvara tema gde prestaje svedočenje o zločinu, a počinje saučesništvo u njegovoj propagandnoj upotrebi.
Poljski tužioci se pripremaju za novo suđenje u slučaju nestanka i navodnog ubistva istraživačkog novinara Jarosława Ziętare iz 1992. godine, javio je Komitet za zaštitu novinara (CPJ), pozdravljajući tu informaciju.
Intervju s Tihomirom Lozom donosi 'pogled iza kulisa' jednog od najvažnijih dokumentarnih projekata o raspadu Jugoslavije
Situacija u medijima danas kompleksnija je nego devedesetih, ali oni će opstati sve dok bude bilo novinara koji žive svoju profesiju, zaključeno je danas u Novom Pazaru na panel diskusiji “Više od vesti“.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje BH novinari uputili su fondaciji World Press Photo zahtev da opozove nagradu Spot News iz 1993. godine dodeljenu fotografu Bojanu Stojanoviću, saopšteno je danas.
Pre 27 godina, u noći između 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu Radio-televizije Srbije i ubio šesnaestoro naših kolega. U dva sata i šest minuta – kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku – održan je pomen stradalim radnicima RTS-a. Poštu su im odali članovi porodica, rukovodstvo i kolege iz RTS-a, kao i predstavnici novinarskih udruženja i Vlade Srbije.
Veče kada je Dadu obavio crni oblak
Na današnji dan navršava se 32 godine od smrti novinarke lista „Duga“ Radislave Dade Vujasinović, koja do danas nije rasvetljena.
Tokom januara ove godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je ukupno 38 incidenata koji su uključivali novinare i medijske radnike.
Nijedna država ne voli slobodne medije, a država Srbija ih nije volela nikada. Ni šest meseci nisam bio profesionalni novinar kada je u decembru 1994, na katoličko Badnje veče, u prostorije dnevnog lista Borba na Trgu Marksa i Engelsa upao savezni ministar informisanja u pratnji još dvojice, rekavši da je država poništila privatizaciju Borbe i da Savezna vlada preuzima naš list i pride sve nas koji smo se u Borbi zatekli...
Novinar Omer Karabeg počeo je prvi regionalni dijalog na Radiju slobodna Evropa u maju 1994. godine, u vreme kada se, kako kaže, orila propaganda sa državnih televizija i širila mržnja sa svih zaraćenih strana. Na pitanje kako je u tako teškim godinama za region to tada moglo, a sada izgleda potpuno nemoguće, Karabeg za N1 kaže da su se "učvrstile autokratske vlasti, a da autokrate ne žele dijalog".
Novinarke Florence Hartmann i Helena Despić-Popović otkrile su u jesen 1992. godine lokaciju masovne grobnice s tijelima nestalih iz vukovarske bolnice.
Listovi u tada stopostotnom vlasništvu države, Politika i Večernje novosti, do 5. oktobra 2000. godine širili su propagandu režima Slobodana Miloševića, ali već od narednog dana „obrnuli su ploču“ i izvinili se čitaocima zbog svog dotadašnjeg rada.
Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da se danas, 23. septembra navršava 30 godina od ubistva snimatelja Radio-televizije Republike Srpske (RTRS) Saše Kolevskog i vozača ove televizije Gorana Pejčinovića.
Revolucija jede svoju decu. Poznata izreka iz doba Francuske revolucije, u Srbiji je uvek aktuelna, jer su brojni borci za slobodu skliznuli s puta, u naručje vlasti. Neki od njih aktivno rade na gušenju slobode medija, za koju su se pre koju deceniju borili na ulicama.
Uz jubilarni desethiljaditi broj Danasa, koji je izašao 26. avgusta, objavljen je tekst glavnog urednika i jednog od osnivača ovog lista od 15. oktobra 1998, nekoliko dana pre donošenja zloglasnog Zakona o informisanju, kada su mediji kao što su Danas, Dnevni telegraf, Evropljanin, Studio B i drugi zabranjivani i kažnjavani enormnim novčanim kaznama
Kada je 1998. donet zloglasni Šešeljev Zakon o javnom informisanju sa drakonskim novčanim kaznama za medije koji su za 24 sata pred sudijom za prekršaje morali da dokazuju objavljene tvrdnje, čak i prenete izjave iz stranačkih saopštenja, sprovodio ga je - pogodite ko - ministar informisanja Aleksandar Vučić, koji je tada isto voleo slobodne medije kolko i danas. Dakle, neizmerno!
Can we commemorate the victims of crimes of the past, even as we turn a blind eye to the crimes against journalists of the present? This is the fundamental question. The answer will determine our future. On that hot and sticky August morning, the 21st of the month, 1998, Radio Priština journalists Đuro Slavuj from Dvor on the Una and Ranko Perenić from Lipljan went to the Sveti Vrači monastery in Zočište, in western Kosovo, to report on the return of kidnapped monks. They have been missing ever since.
Provladini mediji jutros su objavili vest da je komesarka za proširenje Marta Kos izjavila da su Srbi počinili genocid u Srebrenici. Za tu tvrdnju iskoristili su poruku koju Kos objavila na društvenoj mreži X.
