Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Na današnji dan, pre 31 godinu, na novinarskom zadatku na Baniji ubijena je četvoročlana šabačka novinarska ekipa – Zoran Amidžić novinar RTS-a, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca. Za njihovu smrt još niko nije odgovarao. Ko ih je ubio i ko su nalogodavci još nije utvrđeno, kome su i zašto bili meta - još nema odgovora.
„Ubijanje istine o Bosni“ sadrži priče o 19 domaćih i stranih novinara koji su ubijeni ili nestali tokom rata u BiH.
"Novinarstvo je nekada bilo važnije od onih koji se njime bave. To me je naučio Grga Vlahović. Poslao me, kao klinca, na zadatak van Beogrda i kad sam sve završio pitao sam kako ću da se vratim. Rekao je: uošte me ne zanima, pošalji mi vest. Prvo mora da ide vest, pa sve ono što si sakupio," kaže u podkastu "Bermudski trougao" Ivan Radovanović.
Intenzivirano negiranje genocida u srbijanskim medijima.
Studenstki protest ’92, direktna akcija koja traje
Među prvim novinarima koji su u julu pre 27 godina ušli u Srebrenicu, bila je Aleksandra Nikšić, tada novinarka američkog Time, a danas urednica BBC servisa na srpskom. Ona za N1 kaže da su novinari kada su ušli u Srebrenicu zatekli pripremljenu scenografiju za to da je "leglo terorista Nasera Orića očišćeno i da sada mogu da se vrate civili i stanovnici". "Sve je bilo jedna predsatava i ono što je ulazak u Srebrenicu značio verovatno bi danas proglasili farsom i manuipulacijom istog trenutka. Čak smo imali i 'pokazne stanovnike' koji su dovedeni da kažu kako je sada bolje", rekla je Nikšić. Ona ističe da novinari nisu imali dodira na terenu sa poprištem zločina u Srebrenici, ali da su pravu istinu mogli da naslute kad su izašli iz Srebrenice i počeli da se kreću po terenu okolo.
Sa vrelim julskim danima u zemlje bivše Jugoslavije stiže i usijana politička retorika. Punih 30 godina je prošlo od početka rata u staroj Jugoslaviji, pa ipak najviše odjeka imaju događaji u godini u kojoj je rat završen. Ovo je 27. godina kako se svakog leta podgreva politička atmosfera u kojoj glavnu ulogu igraju mediji.
Ova televizija u nazivu ima broj tri, ali je u mnogo čemu zapravo bila prva u Srbiji.
Milorad Komrakov, urednik informativnog programa RTS-a u njegovom najmračnijem periodu tokom devedesetih, tiho i skromno se vratio na male ekrane nakon višegodišnjeg izgnanstva sa televizije.
Sastanak u Vladi Srbije, održan 1. aprila 1999. s glavnim i odgovornim urednicima medija, pamtim po dve stvari. Najpre, po oštroj kritici Ratka Dmitrovića na račun Ekspres politike i njenog komentara „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je ocenio kao „poziv na linč“.
Kad je počelo bombardovanje, 24. marta 1999. uveče, povukli smo iz štamparije sutrašnji broj. Ujutro smo održali sastanak kome su prisustvovali članovi kolegijuma, upravnog odbora, gotovo svi osnivači i mnogi novinari. Proglašeno je ratno stanje, obavešteni smo da će list svaki dan biti cenzurisan.
Verovatno najveći skandal u istoriji domaće televizije dogodio se u sredu uveče, 16. jula 1997, na BK televiziji, kad je telohranitelj Vojislava Šešelja napao advokata Nikolu Barovića.
Malo je lokalnih novinara u Bosni i Hercegovini koji su 30 godina od početka rata spremni da podijele svoja profesionalna iskustva iz tog perioda. Za one koji su odolijevali pritiscima i željeli ostati profesionalni vrata skoro svih medija tada su bila zatvorena. Nisu se uklapali u atmosferu propagande i svrstavanja, neki su odustajali od profesije, drugi nalazili načine da rade i zbog toga plaćali visoke cijene. U ratu je, kažu, bilo manje novinarstva, više propagande, a oni nisu željeli biti dio takvog načina oblikovanja javnosti.
Murat Tahirović, predsednik Udruženja svjedoka i žrtava genocida iz Sarajeva, kaže za Danas da to što je Radovan Karadžić objavio autorski tekst u “Večernjim novostima” nije ništa novo od “ratnog zločinca i onih koji mu daju medijski prostor”.
15. maja je 33. rođendan Radija B92. Prvi koju obeležavamo bez Dušana Mašića.
Pre dvadeset tri godine, u noći između 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio 16 naših kolega. U dva sata i šest minuta kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS-a. Poštu su im odali članovi porodice, zajedno sa predstavnicima RTS-a i drugih institucija i organizacija.
Jedna od najhrabrijih novinarki sa ovih prostora, Dada Vujasinović, ubijena je 8. aprila 1994. Imala je samo 30 godina, ali je već bila poznata po istraživanjima koja su neustrašivo razotkrivala kriminal i zločine pod okriljem režima Slobodana Miloševića. Advokat Dadine porodice Branislav Tapušković govori za Cenzolovku o opstrukciji istrage i uništavanju dokaza, što je i dovelo do toga da je, prema njegovom mišljenju, izgubljena svaka nada da se ovaj zločin razotkrije
Koliko su građani Srbije informisani o ratovima i zločinima devedesetih?
Novinar i kolumnista lista "Nova" Ivan Mrđen rekao je da danas imamo jedan medijski sistem u kojem imamo "nepogrešivog vođu" i njegove pristalice, sve ono što smo, kako je naveo, videli krajem 80-ih.
Ta naša starica Borba, čak i kada više ne postoji fiizički, uspeva da napuni sto godina, što je svakako žurnalistički, odnosno medicinski fenomen. Uspela je da nas okupi, da se pogledamo i prisetimo tih vremena u kom je Borba bila deo našeg profesionalnog ali i privatnog života.
