12. apr 2021.

Finansijska kontrola CEPRIS-a je nastavak kampanje zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog društva

Organizacije civilnog društva zahtevaju od nadležnih organa da hitno obustave pritisak na CEPRIS i da obustave sve radnje koje za cilj imaju ugrožavanje sloboda udruživanja i izražavanja, kao i onemogućavanje normalnog funkcionisanja organizacija civilnog društva.

Foto: Unsplash

Potpisnice ovog saopštenja izražavaju duboku zabrinutost zbog informacije o finansijskoj kontroli koja se već mesec dana po nalogu tužilaštva sprovodi nad Centrom za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a koju je sudija Miodrag Majić izneo u jučerašnjem “Utisku nedelje”. U kontekstu prethodnih napada na civilno društvo, očigledno je da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora.

Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara[1]. Prava namera iza ove provere postala je evidentna nakon skorašnjih napada na Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), od strane šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića. Podaci koje je izneo su poznati samo CRTA-i, donatoru, banci i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Cilj ovakvog institucionalnog delovanja nije stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, tim pre što se finansiranje civilnog društva može smatrati jednim od najtransparentnijih, već blokiranje normalnog rada ovog udruženja i njegovih članova. Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda.

Ovakvi postupci ne smeju da prođu bez konsekvenci. Zahtevamo od organa koji vrše sve brojnije i sve neopravdanije kontrole organizacija civilnog društva da, kada utvrde da nije bilo nikakvih nepravilnosti, tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli.

Potpisnice:

  1. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  2. Asocijacija DUGA
  3. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  4. Beogradski centar za ljudska prava
  5. BIRN
  6. CANVAS
  7. Centar za evropske poslove (CEP)
  8. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)
  9. Centar za monitoring i aktivizam – CEMA
  10. Centar za praktičnu politiku
  11. Centar za ženske studije
  12. Civil Rights Defenders
  13. Evropski pokret u Srbiji
  14. Fond za humanitarno pravo
  15. Fondacija Iskorak
  16. Fondacija Sloboda štampe
  17. Građanske inicijative
  18. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  19. Inicijativa mladih za ljudska prava
  20. Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar
  21. Južne vesti
  22. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  23. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  24. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
  25. Novosadska novinarska škola
  26. Organizacija aktivista REFORMA
  27. Res Publika
  28. Slavko Ćuruvija fondacija
  29. Trag fondacija

[1]

U zvaničnom postupku koje su Specijalne procedure Ujedinjenih nacija pokrenule povodom ovog slučaja, Međudržavno telo za sprečavanje pranja novca (FATF) je stalo na stanovište da  je Srbija u ovom slučaju prekršila preporuke ovog tela u pogledu ovlašćenja finansijskih obaveštajnih službi, a Specijalni izvestioci UN su zaključili da je Vlada Srbije “zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti”.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend