12. apr 2020.

Istraživanje CRD: Vlade Zapadnog Balkana ugrožavaju pravo na slobodu izražavanja

Vlade Zapadnog Balkana već neko vreme u kontinuitetu ugrožavaju pravo na slobodu izražavanja gašenjem medija i stranica društvenih pokreta, kao i zastrašivanjem pojedinih aktivista na internetu, a primetna je i pojačana tendencija donošenja novih zakona kojima se cenzuriše onlajn sadržaj.

Ovo se navodi u istraživanju „Slobode na internetu u zemljama Zapadnog Balkana“ organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders, CRD) iz Švedske.

„Zabrinutost izaziva i nadzor i nedostatak efikasne zaštite ličnih podataka građana. Takve mere ograničavaju i sputavaju građanski aktivizam i udaraju na same temelje demokratije“, navodi se u istraživanju.

Dodaje se da su tehnički napadi na onlajn medije u Srbiji prilično česti i uključuju DDoS napade, neovlašćen pristup, neovlašćeno menjanje sadržaja, ubacivanje štetnog softvera i slično, a mete napada su obično mediji koji kritikuju postupke vlade.

Uprkos tome što u Srbiji ima mnogo slučajeva napada na novinare, slučajevi kao što su pretnje i zastrašivanja vrlo često ostaju nerazrešeni, piše u izveštaju.

Navodi se da video-nadzor na javnim mestima koji vrše državni organi u Srbiji nije regulisan, ali postoje odredbe koje regulišu obradu podataka koji su dobijeni video nadzorom.

Dodaje se da amandmani na temeljni Zakon o medijima u Albaniji predvidjaju registraciju onlajn medija i nadzor nad objavljivanjem vesti, uz potencijalno ogromne novčane kazne i ukidanje sajtova.

Navodi se da, po Strategiji za borbu protiv visokotehnološkog kriminala od 2019. do 2023, Srbija mora da uskladi svoj pravni okvir sa Evropskom direktivom o napadima na informacione sisteme.

U izveštaju piše da su u Bosni i Hercegovini mediji u nacionalnom smislu duboko polarizovani, a pritisci na medije mahom dolaze od političkih stranaka, dok na Kosovu postoji indirektno političko mešanje u rad medija, a neki onlajn mediji u Albaniji tvrde da je njihov sadržaj cenzurisan i uklanjan i sa Fejsbuka.

Najnoviji amandmani albanskog Zakona o presretanju komunikacija i Zakona o kaznenom postupku dali su više prostora za mogućnost presretanja komunikacija, upozorava se u izveštaju.

Dodaje se da Agencija za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini nema dovoljno podrške državnih organa, te oni koji krše privatnost, ne trpe nikakve posledice, a zaštita podataka gradjana Bosne i Hercegovine u velikoj meri je upitna.

Istraživanje je sproveo CRD u saradnji sa SHARE Fondacijom.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend