22. feb 2018.

Komesar za ljudska prava SE: Sve više napada, pretnji i blaćenja novinara

Broj pretnji i napada na novinare vidno se povećao od 2015. godine, kao i broj kampanja blaćenja kritičkih novinara, istakao Nils Muižnieks, komesar za ljudska prava Saveta Evrope

Nils Muižžnieks (Foto: FoNet / Vlada Srbije / Slobodan Miljević)

U Srbiji postoji ogroman jaz u percepciji slobode medija od strane predstavnika vlasti i predstavnika građanskog društva, kao i samih novinara, osnovni je zaključak Nilsa Muižnieksa, komesara za ljudska prava Saveta Evrope, nakon četvorodnevne posete Srbiji.

Razliku u doživljavanju slobode medija između predstavnika vlasti i građanskog društva moguće je pripisati i frustraciji novinara usled izostanka efekata njihovih stavova u javnim dokumentima. Takođe, novinari su nezadovoljni što njihovi stavovi imaju slab učinak i na ponašanje i stavove Vlade, objasnio je Muižnieks, koji je poslednja četiri dana razgovarao sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja, udruženja novinara i sindikata u medijima.

Za razliku od drugih država u kojima se predstavnici medija uglavnom žale na zakone, u Srbiji je većina kritika bila upućena na atmosferu u kojoj novinari rade.

Savet Evrope 12 puta javno upozoravao

„I sam sam mogao da primetim da je došlo do velikog pogoršanja u odnosu na moju prethodnu posetu 2015, u smislu da ima mnogo više kampanja blaćenja novinara u kojima ih političari nazivaju izdajnicima, plaćenicima, stranim agentima“, opisao je Muižnieks.

„Broj pretnji novinarima i napada na novinare vidno se povećao, što saznajemo od samih medijskih radnika, ali je to primetno i na platformi Saveta Evrope kroz 12 javnih upozorenja na ovakvo ponašanje“, naveo je komesar za ljudska prava.

Uprkos postojanju komisije koja radi na otkrivanju počinilaca ubistava novinara i angažmanu organa MUP-a na rasvetljavanju tih zločina, nema naročitog napretka u vezi s tim pitanjem.

S druge strane, predstavnici vlasti tvrde da novinari nisu dovoljno informisani o zakonima, i da se u vezi sa svojom zaštitom ne javljaju blagovremeno organima reda.

„Kada su mi na ovu svoju opservaciju ukazali u Ministarstvu pravde, insistirao sam na tome da procedure nisu dovoljno transparentne“, pojasnio je Muižnieks.

Medijski radnici bili su veoma kritični i u vezi sa novim sistemom finansiranja medija preko projekata, uvedenim nakon 2015, za koji su naveli da nije dovoljno transparentan u pogledu raspodele sredstava, kao i da se primaoci sredstava ne pridržavaju odgovarajućeg etičkog kodeksa u obavljanju svog posla, bio je još jedan od Muižnieksovih zaključaka.

„S druge strane, propaganda je očigledna, kako u komercijalnim glasilima, tako i u medijima pod državnom kontrolom“, dodao je komesar.

Iako je „rad poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka za svaku pohvalu, čime je veoma olakšano istraživačko novinarstvo, zapravo ga je sve teže sprovoditi u Srbiji, jer Vlada ne poštuje preporuke Saveta Evrope, niti se parlament bavi time“.

„Jedan od načina koji sam predložio da se situacija poboljša jeste sistematsko odgovaranje Vlade na upozorenja koja se objavljuju na platformi Saveta Evrope, jer je do sada bilo reakcija na samo četiri slučaja od onih 12 upozorenja na koje sam ukazao“, rekao je Muižnieks.

„To bi bio znak dobre volje s njihove strane, a pružanje dodatnih informacija vezanih za ove objave poslužilo bi kao most između predstavnika vlasti i skeptičnih medijskih poslenika“, dodao je.

Potrebna veća solidarnost novinara

Na pitanje Dragane Čabarkape, predsednice Sindikata novinara Srbije, kako komentariše aktuelnu situaciju u našoj zemlji, gde su „plate novinara male, neredovne, a često isplaćivane na crno, dok su u privatnim medijima sindikati zabranjeni, pa socijalni dijalog ne postoji“, Muižnieks je potvrdio da se radi o „veoma teškom pitanju“.

„Specifičnost tog problema jeste to što Vlada ne može da ima direktan uticaj u privatnim medijima, za razliku od javnog sektora. S druge strane, proces privatizacije medija u Srbiji još nije uspešno okončan, a često implicira veću ekonomsku nesigurnost“, istakao je komesar.

U Srbiji je to dodatno otežano opštim merama štednje, kao i spornim načinom privatizacije.

„U tom kontekstu preporuka može da bude veća solidarnost novinara i međusobno, ali i u odnosu na poslodavce i Vladu. To je nešto što mora da se desi iznutra, a ne da bude nametnuto spolja, pa vam po ovom pitanju želim sreću“, poručio je Muižnieks.

„Bilo je očekivano da će se srpska medijska strategija na adekvatniji način baviti privatizacijom medija, jer je državno vlasništvo nad medijima u demokratiji, najblaže rečeno – vrlo problematično“, naglasio je komesar.

Komesar za ljuska prava se, osim slobodom medija u Srbiji, tokom posete bavio i problemima tranzicione pravde i obrazovanja.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend