18. okt 2018.

Marko Janković: Sklonjen sa radija jer kvari prosek

Zaštitni znak/glas nekadašnjeg Studija B. Donedavno bio i na „Dvestadvojci“. Legenda. Radio ikona. Marko Janković. Uvek u rokenrolu i uvek u pobuni.

Čak i ove jesenje večeri u Smederevu, kada je došao na predstavljanje knjige Predraga Živkovića Tozovca.

Otkud?

„Pa, Tozovac je harmonikaš i pevač iz mojih mladih dana i jedan od mojih prvih gostiju na Studiju B, kad sam bio nedefinisano opredeljen da radim muziku, i rokenrol, ali, nažalost, i ’narodnjake’. Nažalost, kažem, zato što nisam voleo, ali morao sam. Vodio sam i neki ’Sabor’, to su moji počeci, nisam mogao mnogo da biram. A, danas sam došao da vidim, čujem da je Tozovac napisao knjigu. I, otkad je Tozovac napisao knjigu, pao je tiraž Suzani Mančić i još nekima… Biće jako teško i problematično da prodaju svoje knjige tamo na Sajmu knjiga… Kad god uđem na Sajam knjiga vidim samo neke starlete i njihove knjige, nema više ozbiljnih knjiga, tako da Tozovac zvuči preozbiljno. Kad je on napisao knjigu, to je kao da je Borislav Pekić napisao knjigu.“

Marko Janković nije više na „Dvestadvojci“. Zašto?

„Zabranili su mi. Došao je neki direktor, neki  Milan Nedić u RTS i on mi je zabranio da radim. Od kako sam upoznao Milana Nedića, zavoleo sam Ljotića. On kaže da je izvršio reorganizaciju Radio Beograda, ali je reorganizovao samo mene i to je interesantno, da mene ne voli niko, čak sam siguran da mi je živa majka da me ni ona ne bi volela. Takav je moj život, ne mogu da radim, zabranjeno mi je. Svi su ostali drugi da rade… Šta da ti kažem… Zahvalio sam se javno, otvorenim pismom, Vučiću za ovo ’skidanje’ i poželeo mu da pored Radio Beograda, otvori još jedno desetak Lidla, da ima narod da se najede. To ti je to. Ne mogu da radim rokenrol, ali preživeću.  Nadam se da ću, ako budem mogao, da napravim neku veb radio stanicu, to je neka moja ideja i želja, jer na ovim državnim medijima ja sam skroz zabranjen.“

[povezaneprice]

 Koji je razlog?

„Ne znam zbog čega. Da li je samo surevnjivost ili… Nema tu ni politike. Mene su pitali ‘zašto se bavim politikom’. Ja sam rekao da se ne bavim politikom, jer se u ovoj zemlji ni političari ne bave politikom. Tu gde predsednik države otvara samoposluge i  semafore, mislim da tu nema politike. Tu gde je ministar finansija postao od kompletnog idiota, za koga je Vučić rekao da je kompletan idiot koji je rušio Savamalu, i onaj Dačić koji tvrdi da je krvlju stvorena Srbija. Žao mi je što je prolio toliko krvi za koferče koje su čuvale nindža kornjače. Tako da je to jedna menažerija u kojoj stvarno meni nije mesto i ja želim da polako ‘palim’ odavde, daleko, u neku Ameriku, gde ću nešto probati da radim, jer ovde za mene nema više života, ovo je mrtva zemlja. Tako da ja svoj deci i mladim ljudima iskreno savetujem da idu odavde. Ovde samo traće vreme. U ovoj zemlji još uvek vlada Josip Broz iz groba i njegove službe, deca komunizma. I to je meni ogavno sve. Ovde ne postoji više država, kao i u Hrvatskoj. I Hrvatska nije nikakva država, to su samo restlovi Titove Jugoslavije. Bosna, takođe. Mislim da je izvršen mentalni genocid sa ovim rijalitima. Priča se godinama o nekoj jadnoj, sirotoj pevačici koju je neko ubio, nagađaju po raznim televizijama jedni isti idioti, uče nas kako treba da živimo, kako da se volimo. Budale, recimo, razvedene pričaju kako da se sačuva brak… Mislim da nema smisla. To je tuga i sramota i meni je mnogo žao da više ovde traćim vreme. Iako imam puno godina, moja je želja da idem negde. Nije vezano za godine, nego za ljudsku glupost i nemam šta više ovde da tražim. Ovde je sve neka improvizacija. I Srbija i Bosna i Hrvatska su vrlo korumpirane i narodi u tim zemljama žive kao kerovi.“

Prilično crno, iz tvoje perspektive…

„Pa, nije crno, to je naša stvarnost. To je tužno. Ja volim da se našalim, ali ovde više ni šale ne prolaze. Ovo je jedna tužna zemlja u kojoj su, sećam se, bili zabranjivani noćni programi na (TV) Palmi kada su puštani erotski filmovi u 2 ujutru. To su bili profesionalni porno filmovi koje su snimale razne porno zvezde, danas to rade u podne, u jedan, dva popodne, razni kreteni po rijalitima. Mislim da je to nevaspitano, u najmanju ruku odvratno, a da svi ti ljudi koji se pojavljuju danas po televizijama su uglavnom etablirani majmuni, jedni isti koji melju po svim televizijama jednu istu priču i narod je očajan. Mnogi pričaju kao ‘narod voli rijalitije’. Ne, narod ne voli ništa. Narod mora da gleda, jer nema šta drugo da gleda. U principu, pošto sam ja medijski poslenik i radio sam u medijima, znam da sve ono što ja serviram, to ljudi ‘gutaju’.“

Studio B, kao paradigma…

„Studio B (SB) je mrtav odavno. Ja sam se sudio sa Studiom B, suđenje je trajalo 15 godina baš zato što je sudije bilo sramota da presude, a dobili su nalog da presude protiv mene. I onda su jadne dobre sudije to razvlačili 15 godina. SB je amorfna masa. Meni je žao što je ta vlast Ivana Stambolića  ‘ubila’ Duška Radovića koji je bio genijalac i to mi je greh koga se sećam da je napravljen u SB. Što se mene tiče, iz SB sam otišao sudeći se, ali dostojanstveno. Izgubio sam taj radni spor, takođe dostojanstveno. Pokušao sam da radim na Radio Beogradu i eto tu su me zabranili. Zabranili su me u svim drugim medijima. Svi beže od mene, tako da su mi svi podjednako odvratni, odnosno muka mi je. Ako predsednik sam sebi na Prvom programu RTS-a kaže: ‘Vučiću, pederu’, kako ja onda mogu da ga uvredim? Šta može ovde da uvredi bilo kojeg političara, kad su oni neuvredljivi. Pre bih rekao da sam malo previsoko podigao lestvicu tih emisija i programa, a ovi jadni prosečni ljudi ne mogu da dosegnu ništa od toga, pa pošto su oni politički privilegovani, onda žele da me sklone, misleći da će oni biti bolji. Inače ja nisam ništa, ni politički opasan za bilo koga, niti imam nameru da se bavim tim. Ja sam hteo samo da uveseljavam narod, da im puštam dobru muziku, da ih zasmejavam i uveseljavam i to je bio cilj moga rada na Radio Beogradu. Ali, nažalost, ne daju mi i šta da radim, to je jače od mene i ne mogu tu ništa. Malo mi je mučno što je tako, ali i bolji ljudi od mene su sklanjani pa što ne bih onda i ja“, kaže Marko Janković za Podunavlje.info.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend