14. dec 2021.

Marko Vidojković: Moj mali pravosudni pakao

Krivične prijave za pretnje smrću koje su Nenadu Kulačinu i meni upućene 2019. (streljanje) i 2020. (opelo kad nas Vučić dohvati) Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (VTK) odbacuje kao neosnovane. U junu, 2021, sa instagram naloga bez pratilaca i objava @milo.s3020 stiže mi pretnja klanjem na kućnom pragu. Osam dana kasnije, MUP saopštava da je slučaj rasvetljen, IP adresa osumnjičenog je u Austriji. Uzvraćam izjavom da će slučaj biti rasvetljen tek kada budemo znali identitet počinioca. Narednog dana, u VTK dajem preliminarnu izjavu o ovom slučaju. Na pitanje: „Zašto policija daje nebulozna saopštenja?“, tužilac odgovara „I ja sam iznenađen“. Na mojoj fejsbuk stranici neko primećuje kako, osim profila @milo.s3020, na instagramu postoji i profil @milos3020. Obaveštavam o ovome tužilaštvo, koje mi se posle šest dana odgovara: „Prosledili smo informaciju policiji.“

Marko Vidojković (snimak ekrana, Nova S)

Krajem jula, posle nekoliko nevinih šala na njegov račun u DLZ, Aleksandar Šapić na jutarnjem programu TV Pink krešti kako će Nenadu Kulačinu i meni vaditi unutrašnje organe. Dižemo krivičnu prijavu, a zamenica tužioca telefonom apeluje da je zvrcnemo kad god se osetimo ugroženim. Kaže, evo sad ću da zovem i Šapića. Nekoliko nedelja potom, Nenad i ja smo u Prvom osnovnom tužilaštvu saslušani u svojstvu oštećenih. Osim zamenice tužioca, tu su zapisničarka i još dve ženske osobe (sve se povremeno kikoću ispod maski). Tužiteljka kaže neće vam Šapić ništa. Bio je, dao izjavu, zakleo se u bespravnu gradnju da mu je izletelo, jel da da se ne osećate ugroženi? Ne, sad nam je još gore. Potpišite zapisnike i doviđenja, ljubazna je, pa još pita i ko nam je sledeći gost.

Kroz nekoliko nedelja, stiže zvanična odluka Tužilaštva o odbacivanju krivične prijave. Da sve ode dođavola postarao se predsednik, koji me je, uporedivši RTS sa N1, izazvao da ga opsujem. Sledi višednevni neprekidni napad sa svih režimskih medija, od strane svih režimskih mapeta, koji dostiže vrhunac u „Hit tvitu“, odakle poglavnik indirektno zove na linč, rekavši da bi njegov sin ko zna kako reagovao da nas sretne na ulici, ali, avaj, ima obezbeđenje koje bi ga u tome sprečilo.

Puno je onih koji nemaju obezbeđenje da ih spreči, pa nam narednih dana stiže skoro trideset pretnji smrću na svim društvenim mrežama. Prete nam metkom u čelo, poluosovinom u glavu, maljem u potiljak, odsecanjem jezika. Situacija je toliko ozbiljna, da Kulačin i ja dobijamo priliku da glumimo ikebanu na vanrednom sastanku Radne grupe za zaštitu novinara. Procesuirana je čitava jedna pretnja. O njoj na kraju. Tih dana, Ana Brnabić iznebuha upoznaje javnost sa rezultatima istrage u slučaju „koljač“. Osumnjičeni iz Austrije posle tri meseca dobija i inicijale, a ja strahujem da je režim našao nekog ko će umesto krivca priznati krivicu.

Nekoliko nedelja kasnije javljaju mi da je „koljač“ uhapšen i idem u VTK na saslušanje. Tužioci me uveravaju kako je policijska istraga utvrdila činjenično stanje i ne samo to – osumnjičeni je priznao delo. Podsećam ih na instagram profil @milos3020, a tužioci ponavljaju da je slučaj rešen. Neverovatnu sličnost sa nazivom profila „koljača“ prinuđen sam da prihvatim kao fenomen “glitch in Matrix”. Dajem tajm aut intuiciji i logici, ulažem ogromnu energiju da im poverujem i pridružujem se krivičnom gonjenju.

Krajem oktobra, Nenad mi javlja da mu je stiglo pismo iz Trećeg osnovnog suda. Tuži nas Šapić za povredu časti i ugleda. Od mene traži 750.000 dinara, a od njega 350.000. Deset dana kasnije,u sandučetu nalazim papirić koji laže kako je dostava pisma iz suda (ne piše kog) pokušana petog novembra, te da imam trideset dana da ga preuzmem (ne piše gde). Odlazim u Treći osnovni sud, gde mi kažu da je pismo u parničnom odeljenju suda, u Tošinom bunaru. Dođi za dve nedelje, pa ako ni tad ne bude pisma , onda idi u Bunar. A da skoknem odmah do Bunara? Jok, oni imaju stotine hiljada predmeta, nema šanse da te nađu.

Odlazim, ipak, u Tošin bunar, gde pronalaze moj primerak tužbe, ali posle konsultacija u drugoj sobi, odbijaju da mi ga predaju. Idi za dve nedelje tamo odakle si došao, čekaće te tužba na oglasnoj tabli. Mogao sam možda da se uhvatim za sto i dreknem ne puštam dok mi ne date tužbu, ali zaključujem da je u interesu javnosti da odem kući i napišem kolumnu o ovome. Dok ovo čitate, tužba mi još uvek nije uručena, a ja se pitam koliko je tužbi Šapić još podigao protiv mene, a da o njima nemam pojma.

A sad, šlag na torti. Nenad i ja odlazimo u VTK, na saslušanje u svojstvu svedoka – oštećenih. Tu je ’ladno i tip koji nam je pretio. Saslušavaju prvo Nenada, pa mene. Osumnjičeni može da nam postavlja pitanja, mi njemu ne. Na kratko, dok tužilaštvo diže sistem na posrnulom kompjuteru, neopaženo razmenjujem nekoliko rečenica sa osumnjičenim. Šta je bio okidač za pretnju? Rekli ste da želite da Vučićeva deca dobiju rak. Nismo. Jeste. Nismo. Jeste. Sistem se diže, zapisnik se piše, a jedan primerak dobija i osumnjičeni. Tu su Kulačinova i moja kućna adresa. Ne i njegova.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend