15. okt 2020.

Medijska i digitalna pismenost mora biti u samoj osnovi obrazovanja

Pre par dana „u oči mi je upao tvit” koji glasi: „Upravo u Maxiju, baka od sigurno skromne penzije kupuje Informer i Srpski telegraf…” Ne sećam se koja je poruka usledila, ali i sâm često imam priliku da nešto slično vidim. Verujem da imamo jedinstvenu situaciju kada je ponuda štampanih dnevnih novina u pitanju, jer u potpunosti dominiraju tabloidi, i to oni koji dnevno proizvode neverovatne količine tekstova kojima se krše novinarski kodeksi, ali čine i krivična dela, često nekažnjeno, i za kodekse, i za nedela.

Naravno da se ovi sadržaji snažno prelivaju iz štampe na digitalne platforme, portale istih tih medija, ali i svoje umnožavanje i ubrzanje dobijaju na društvenim mrežama. Stoga se opisana situacija „bake u Maxiju” ne zadržava na generacijskom izboru i navikama. Iste sadržaje u različitim formatima dobijaju i tinejdžeri i mladi kroz platforme koje koriste.

Čitajući rezultate istraživanja Inicijative za novu digitalnu i medijsku pismenost, dobijamo potvrdu koliko se svet medija suštinski promenio.

Dve trećine ispitanika primarno se informiše preko društvenih mreža koje uključuju internet portale i sajtove.

Populacija starija od 54 godine, većinski koristi tradicionalne medije, unutar kojih preovlađuje televizija.

Štampani mediji se spominju simbolično.

I zato ne čudi da Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Koalicija globalnih sindikata pokreću međunarodnu kampanju za spas štampanog novinarstva, čija je kriza produbljena tokom epidemije COVID-19 .

Imajući u vidu da čak 97% ispitanika koristi internet, a da 86% ima naloge na nekoj društvenoj mreži, jasno je zašto se sve veći značaj pridaje zaštiti podataka o ličnosti.

Negativni primeri su uticali na to da sve veći broj korisnika društvenih mreža obraća pažnju na odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Opštoj uredbi o zašititi podataka (GDPR).  Na ovaj način, postajemo deo globalnog trenda da je za korisnike veoma važna privatnost podataka i njihova zaštita na društvenim mrežama.

U tom smislu, a šire, zanimljivi su rezultati istraživanja koji su se fokusirali na pet glavnih kategorija – sigurnost, legitimnost, zajednica, iskustvo sa oglasima i relevantnost oglašavanja na devet najvećih društvenih mreža: Facebook, Instagram, Linkedin, Pintrest, Reddit, Snapcaht, TikTok, Twitter i You Tube.

O poslednjim trenucima za prevlast nad tehnologijom govori i film „Društvena dilema“  u produkciji  Netflixa, koji je podigao mnogo prašine i naterao Facebook da se oglasi u javnosti.

Ana Martinoli je napisala odličan tekst tim povodom.

Zbog toga nam je neophodna digitalna i medijska pismenost, pozicionirana kao obaveza. I to na način da prožima predškolske institucije, osnovno i srednje obrazovanje…

Ohrabrujuće je da od ove školske godine prvaci imaju predmet „Digitalni svet“.

U okviru medijske pismenosti, ovih dana će se pojaviti „Priručnik za medijsku pismenost u preduniverzitetskom dobu“.

To su ohrabrujući koraci i na tome se ne sme stati jer jedino tako možemo držati korak sa trendovima u ovim oblastima koje su postale sastavni deo našeg svakodnevnog života.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend