Nanogica za Zlatanovića!

Moja omiljena gostovanja su na desničarskim i nacionalističkim kanalima, ne samo zato što volim da nerviram njihovu publiku, već i u nadi da će deo publike malo korigovati svoje stavove, šarmiran mojom pojavom i argumentima.

Otišao sam u omaleni studio u zgradi „Borbe“ u majici sa likom narodnog heroja LJuba Čupića, seo, a iza mene se nalazila reprodukcija freske Belog anđela iz manastira Mileševa. Sve što volim na jednom mestu. Dejan i ja odmah smo oštro suprotstavili stavove oko toga ko je, koliko i zašto kriv za ratove u bivšoj Jugoslaviji, sporili se oko toga da li treba ukazivati na srpske žrtve ili srpske zločince, ukratko, jedan uobičajeni intervju, na jednom desničarskom Jutjub kanalu, posle kojeg se nismo rastali kao neprijatelji.

Dejan Petar Zlatanović ugostio je i Nenada Kulačina, a imao je i sjajan izlet u reportažno novinarstvo, kada je delegaciju Narodne stranke pratio tokom njihovog odlaska u Predsedništvo na nerviranje Vučića. DPZ je redovno izveštavao sa svih mogućih desničarskih i ultradesničarskih mitinga, da bi se 15. februara našao, ne samo na bini, već i u svojstvu organizatora mitinga protiv francusko-nemačkog plana.

Sa bine je vikao „Ko potpiše, njega ubiše“, a nekoliko dana ranije je pozivao, putem svog Jutjub kanala, „na rušenje sporazuma i režima Aleksandra Vučića“. Sve ovo je primetila i policija, pa je uhapsila i DPZ i vođu Narodnih patrola Damnjana Kneževića, a skoro mesec dana kasnije, Više javno tužilaštvo strpalo ih je u istu vreću, podignuvši optužni predlog „zbog sumnje da su pozivali građane na nasilno svrgavanje predsednika Republike Srbije“.

Govorio sam na protestima „Jedan od pet miliona“ i merio svaku reč, svestan da će režim videti pretnju i u oštroj kritici i u „kondicionalu“, ako smatra da je ugrožen predsednik, a kada potpredsednik SNS na TV Pinku peni kako bi novinarima „iščupao srca da ih sretne na ulici“, to nema veze. Za Kneževića me zabole, ali me boli sudbina Dejana Petra Zlatanovića, kome je posle mesec dana pritvor produžen, zbog „opasnosti da će ponoviti delo“, a tužilaštvo za njega traži kaznu zatvora od svega jedne godine.

Nisam profesionalac, pa imam nekoliko pitanja. Zar nije, imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje, Dejanu odmah mogao biti određen kućni pritvor? Da mu se privremeno oduzmu kamera i mobilni, da mu se zabrani javno obraćanje, pa ako to prekrši, onda da ide u CZ?

Zašto je trebalo da prođe skoro mesec dana od hapšenja do optužnog predloga? To što je DPZ desničar ne znači da prema njemu treba postupati nehumano. On je, u ovom trenutku, jedini novinar u Srbiji koji je iza rešetaka zbog onoga što je govorio.