Napadi na novinare odslikavaju opšte stanje u društvu

O aktuelnim dešavanjima na medijskoj sceni, pa i napadima, neprijatnostima i zastrašivanjima kojima su izloženi naše koleginice i kolege govorili su te večeri Vuk Cvijić, novinar nedeljnika NIN, i Slobodan Dukić, nekadašnji dopisnik Blica za južni Banat i sadašnji dopisnik sajta Pančevo Si Ti iz Kovina, dok je tribinu moderirao novinar Nenad Živković, urednik sajta Pančevo Si Ti.

Koliko je danas bezbedno baviti se profesionalnim i slobodnim novinarstvom i slediti elementarna etička načela jasno govori događaj koji je zadesio kolegu Slobodana Dukića uoči same tribine. Izašavši tog jutra u šetnju, on je zatekao zastrašujući prizor – nepoznati počinioci ostavili su mu kraj kapije pogrebne vence.

Grobljanski venci kao upozorenje

Ovakvom ugrožavanju sigurnosti prethodilo je Dukićevo istraživanje i najava da će objaviti tekst o sumnjivim, falsifikovanim diplomama na koje su mu već neko vreme ukazivali stanovnici Kovina, ali i direktne verbalne pretnje koje je prijavio policiji.

– Prihvatio sam to kao profesionalni izazov i počeo da ispitujem slučaj Dušana Maksimovića, koji je pomoćnik predsednice opštine za privredu, komunalnu infrastrukturu i urbanizam. Zašto prvo njega? Zato što su mi građani rekli da on apsolutno nikakve veze nema sa resorom kojim se bavi, jer je on bio vođa navijača „Partizana”. U njegovom CV-ju, koji možete da nađete na opštinskom sajtu, piše da je igrao u nekoliko fudbalskih klubova u Kovinu, ali i da je završio Visoku poslovnu školu strukovnih studija u Novom Sadu – rekao je Slobodan Dukić.

Njegova istraga potvrdila je da Maksimovića nema u evidenciji pomenute škole i da njegova diploma nije verodostojna.

Nažalost, ovo nije prvi put da je Slobodan Dukić na udaru i da mu je ugrožena bezbednost. Svojevremeno su ga napadali ljudi iz okruženja Jovice Stanišića, tadašnjeg načelnika Službe državne bezbednosti i jednog od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, i pretili mu da će mu zapaliti kuću. A među ekstremnijim potezima bio je i nasrtaj jednog kovinskog nadrilekara na njega kolima dok je vozio bicikl.

Jedina zaštita – javnost

Govoreći o ličnim iskustvima i eksponiranosti na medijskoj sceni, Cvijić je pomenuo da dobija pretnje koje su tako formulisane da se mogu shvatiti dvojako, da pravosuđe ne može decentno da kaže da je reč o ozbiljnoj pretnji.

– Sećam se devedesetih, tada je bilo surovije, ljudi su gubili glave. Sada je bolje organizovan taj pritisak – on je konstantan, nikoga ne zaobilazi. I vrlo pedantno to rade. Ima raznih izvođača radova – od javnih, državnih funkcionera, pa nadalje – kazao je Vuk Cvijić, novinar specijalizovan za praćenje kriminalne scene.

On je dodao da se državni funkcioneri ne ustručavaju da prete:

–  Na primer, kada poslanik Đukanović preti, ne samo meni nego i mnogim kolegama, konstantno, to lajkuje Predrag Koluvija na tviteru. To je udruženi poduhvat, sa ciljem da ne vidimo jasnu granicu između organizovanog kriminala i države. Kao da mafija na neki način upravlja sistemom.

Cvijić je podvukao da se u policiji postavljaju ljudi bez ikakvog policijskog iskustva, te se srećemo sa amaterizmom kog nije bilo čak ni u doba Miloševića. Jedina zaštita novinarima i novinarkama, pa i njihovim sagovornicima jeste javnost, jer ne postoji zaštita institucija. One su potpuno razorene – tužilaštvo, sud i policija rade pod uticajem politike. Pojedini profesionalci u svojim oblastima često su skrajnuti ili pak proganjani i javno etiketirani.

Ko otvara prostor za ćuškanje?

Naravno, ne bi sve rečeno bilo moguće kada bi novinari i novinarke nastupili udruženo, i beskompromisno i snažno branili integritet svoje profesije. Nenad Živković je primetio da prorežimski medijski radnici i radnice „otvaraju pukotine i prostor da svaki partijski ili državni funkcioner, poverenik ili činovnik može u prolazu da lupa ćuške profesionalnim novinarima i novinarkama”.

Upravo ravnodušan odnos dela novinarske branše prema pojedincima i pojedinkama koji su izloženi napadima i hajkama odslikava opšte stanje u društvu:

– Sad imate novinare koji su dvorjani. Imate jednog Aleksandra Čupića, vlasnika portala e-pančevo, koji prepisuje tekstove opštinskih činovnika i plasira ih kao svoje. Ne pada mu na pamet da uzme u zaštitu mene ili bilo koga drugog. Opšta je apatija u Kovinu. Novinari koji su svojevremeno radili ove poslove, kad su ostali bez tih, uslovno rečeno, apanaža iz opštinskih budžeta, digli su ruke – rekao je Slobodan Dukić.

Beogradski novinar Vuk Cvijić ne vidi nikakvu podelu među novinarima. On tvrdi da svi ti koji sebe nazivaju novinarima, a zapravo to nisu, rade u službi propagande, i to one najopasnije – plaćene.

Tokom tribine bilo je reči o medijskim mogulima, ali i sudskom procesu slučaja ubistva Slavka Ćuruvije, kao i o ubistvima advokata Vladimira Cvijana i Dragoslava Miše Ognjanovića. Učesnici razgovora o bezbednosti novinara naglasili su da javnost treba neprestano podsećati na propuste tužilaštva. Dokle god su privatni interesi iznad državne vlasti, a korupcija nikome ne predstavlja problem, već su problem svi oni koji se protiv korupcije bore – društvo neće ići napred. Novinarima i novinarkama koji hrabro istupaju i savesno obavljaju svoj posao pretnje i kritike predstavljaju putokaze da nešto rade dobro.

Tribina „Sloboda medija i bezbednost novinara”, koju su organizovali Udruženje građana za opštu kulturu i slobodno informisanje Omnibus i Građanska akcija Pančevo, deo je aktivnosti projekta „(Ne)bezbednost novinara u južnom Banatu”. Taj projekat realizuje Omnibus u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a uz podršku regionalne mreže Safe Journalists.

Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja građana „Omnibus” i ne odražava nužno stavove Evropske unije.