25. mar 2021.

(Ne)poverenje

Najveći broj pretnji, kleveta, govora mržnje prema novinarima dolazi putem društvenih mreža, najčešće sa anonimnih profila.

Praksa Republičkog javnog tužilaštva i MUPovog Sektora za visokotehnološki kriminal govori o tome da je gotovo nemoguće dobiti odgovore od Fejsbuka i Tvitera kada se traže podaci o anonimnim počiniocima krivičnih dela pretnji. Zbog toga veliki broj ovih dela ostaje neprocesuiran jer se samo jedan deo može rešiti prikupljanjem posrednih informacija o identitetu.

Pre punih 15 godina tvorac Tvitera je napisao prvu poruku na ovoj društvenoj mreži. U međuvremenu je broj korisnika narastao na 190 miliona, među kojima je veliki broj političara, brojnih stručnjaka iz različiti oblasti i novinara koji ovu društvenu mrežu svakodnevno koriste za odašiljanje poruka i kreiranje javnog mnjenja. Upravo zbog toga, paralelno sa rastom ove društvene mreže sa sedištem u San Francisku, rastu i kontraverze koje su najviše pojačane ukidanjem naloga bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najviše putem Tvitera komunicirao sa javnošću. Trampov nalog pratilo je 88 miliona ljudi a ukinut je zbog podsticanja na nasilje tokom i posle nereda koji su izazvale njegove pristalice na Kapitol hilu početkom januara ove godine. Odluka o isključenju Trampovog tviter naloga podelila je javnost u izazovu sa kojim se suočava Tviter u pokušaju da balansira između “neutralnosti, odbrane slobode izražavanja i umerenosti”.

Takav pristup rezultira pojavama sa kojima se sve više srećemo u regionu. Naime, sve češće smo suočeni sa nedostatkom transparentnosti u postupcima koji se odnose na korišćenje društvenih mreža kao primarnog kanala komunikacije u kojem se događaju obustave naloga. Na primetnu nedoslednost u pristupu ovoj senzitivnoj oblasti ukazuje u svom regionalnom istraživanju i BIRN koji zaključuje da su sve češći primeri proizvoljnih suspenzija postova na Fejsbuku i Tviteru. U isto vreme opstaju nalozi koji predstavljaju govor mržnje ili pretnju nasiljem.

Razloge treba tražiti u hibridnom pristupu koji kombinuje primenu “veštačke inteligencije i ljudske procene” prilikom pregleda takvih prijava, u kojima ne postoje jasni kriterijumi, što utiče na netransparentnost postupka. Zbog toga nam se i događa da reagovanje nakon prijave i žalbe ume da potraje sa čime smo se suočavali tokom eliminisanja pretnji novinarima preko društvenih mreža. Tada dolazi do izražaja činjenica da smo sa tri miliona korisnika Fejsbuka relativno malo tržište koje nije u fokusu i zbog jezičke barijere, što se zloupotrebljava prilikom govora mržnje i pretnji.

Ne treba da čudi da se sve glasnije čuju stavovi poput onih glumca Saše Baron Koena, filmskog Borata, koji je postao veliki kritičar “silicijumske šestorke” koju čine vlasnici i direktori Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba, Gugla i Alfabeta i imaju “ogroman uticaj na informisanje i život ljudi na celoj planeti”. Koen je, između ostalog, ukazao i na lažne i zapaljive sadržaje koje je sve teže uklanjati zbog njihove brojnosti.

Sećam se muka sa administriranjem komentara na sajtu B92. Ekonomska kriza je doprinela da se prvo na udaru nađu administrator, čime je u brojnim ovdašnjim medijskim platormama otvoren put govoru mržnje. Sada je teško vratiti duh nazad u bocu i zbog toga moramo pronaći nove načine za izazove borbe sa sve masovnijim govorom mržnje i pretnjama na društvenim mrežama.

Juče sam pisao o uvođenju naplate za sadržaje vodećih dnevnih listova u Hrvatskoj. Ima tumačenja da razlozi nisu samo u traženju novih biznis modela već da su promene koje se dešavaju u vezi sa “politikom kolačića”, odnosno da Gugl više neće dozvoljavati korišćenje podataka trećih strana u oglašavanju. Ovo će za izdavače, odnosno portale, biti značajno zbog načina generisanja profita od oglašavanja u kojem moraju pribeći novim načinima potvrda identiteta korisnika putem pretplate.

Pripreme za “post-kolačići eru” uz pomoć pretplate, odnosno “User identity solution”, za sada je najvidljivije u Evropi, a Hrvatska se, kao deo EU, očito na vreme priprema za novonastalu situaciju. Možda je ovo put za jednostavnije rešavanje problema govora mržnje i pretnji putem anonimnih komentara. Jer, ako se i ovi sadržaji ne podvedu pod uredničku odgovornost, regulišu i po potrebi sankcionišu, ostaće kao jedina opcija ukidanje mogućnosti takvog komentarisanja.

O tome veoma argumentovano piše Miljenko Jergović.

“…Prvo, jednostavno je definirati razliku između poštanskog sandučića ili kontejnera za smeće, i uređenog medijskog sadržaja. Neuređen javni prostor ne može se smatrati medijem, niti može poslovati kao medij. Drugo, ne mogu postojati mediji bez originalnih sadržaja, niti se medij može zasnivati na krađi, krivotvorenju i plagiranju tuđih sadržaja. Sve je to i po sadašnjim zakonima kažnjivo. Treće, nedopustivo je stvaranje frankenštajnovskih čudovišta, gdje je nešto dopola medij, a otpola društvena mreža, dopola portal, otpola fejsbuk. I četvrto: urednik je odgovoran za svaku riječ koja je objavljena na virtualnom teritoriju publikacije koju uređuje, uključujući i anonimne komentare objavljene ispod tekstova. Ne može postojati prostor koji je izuzet od uređivanja, koji funkcionira kao poštanski sandučić, u koji se može ubaciti sve. Ako, pak, postoje tekstovi koji nisu potpisani imenom i prezimenom autora, svejedno jesu li objavljeni kao takozvani originalni sadržaj na portalu, ili kao komentar ispod tog sadržaja, ili su potpisani pseudonimom, urednik je dužan znati tko je njihov autor. Ako, pak, to ne zna, sam preuzima svu odgovornost za ono što je napisano. Nije cenzura anonimnim komentatorima trajno oduzeti pravo na riječ…”

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend